Poruka voljenom biću...

[Lilu]

...Spusti svetla, oduzmi gas
smesnih stvari se bojimo
mislis da netko pita za nas
kao da ne postojimo
stavi misli u prazan hod
stresi zvezde ko dudove
i polako nasuci brod
na te plisane sprudove
i sanjaj......

[Izabela]

Sve da i nije sudbina umešala prste

i prorekla naš susret na jednosmernoj cesti,

iz prkosa, u inat svima našli bi jedno drugo,

jer tražili smo, čekali i morali se sresti...

[Zazijavalo]

... hteli smo se samo voleti, spavati i jesti
Al sudbina nam uvek nekako smesti.

[Lilu]

Srecan ti rodjendan mache moje!!!

[Bisernica]

...kad otvorim oči vidim Te....
...kad zatvorim oči mislim na Tebe....
...kad spavam sanjam Te....
...od svega najviše Volim Te...

[Izabela]

[mica]

pisem pa obrisem...i opet napisem...da obrisem...a onda,shvatim da zapravo i nemam sta da ti kazem...moje reci,koje su nekad izaizvali divljenje u tebi,sada nemaju tezinu...i malo ti znace...zato cu da cutim...i da uzivam u mrvicama tvojih,sad vec retko ispoljenim emocijama...dok se ne naucim kako da te prebolim...

[Bisernica]

Kad se meni plakalo,
Vas nije nigde bilo,
Ni glasa vašeg ni pisane reči
Koja za nuždu teši.
Danas,kad vi plačete,
Meni se bolno smeje...
Ukoliko mi nije otužno i dosadno,
kao pred glupom scenom.
Eto,to vam je sve
Što ljudi jedno drugom
Mogu u ovom kratkom životu da daju:
Potpuno nerazumevanje.


Ivo Andrić

[G]

[Izabela]

[Ciciban]

Mi smo se suviše sretali na raskršćima neznanim, mada smo različitim putevima koračali

[Slovenska]

[Bisernica]

*ebi se bre,pun mi te kufer !!

[VIKTOR]

...14 ti je godina i zar te stvarno ne vređa da stalno za tebe podmećem i dušu i glavu i leđa,moj naduvenko mili,da bi tvoj život vredeo i dani valjani bili !?

[j-a-m-i]

Ko može da izbegne neizbežno?

[Ciciban]

[Sunce]

Ja nemam voljeno bice..sta sad..kome da posaljem poruku?
Mojoj drugarici..ok..caos ..vidimo se danas..

[Bisernica]

Ljudi traže ceo svoj život na mnogim putevima,
zaobilaznicama, stranputicama,čvrsto mesto, mirnu luku,
stol i hleb i vino,srce i meku ruku,tihu prisutnost, koja ostaje
i kad reči utihnu....
Ali život takodjer uči da su ljudi jedni drugima
tek usputne luke,pristaništa na odredjeno vreme,
koliko god izgledalo lepo.
Ljudi traže,svesno ili nesvesno,snažnu struju
da ih prenese na drugu obalu,u konačnu luku,
gde će biti zauvek sigurni.

[Lilu]

26 poljubaca u dusu...

[G]