Zanimljivost i vestii iz meteorologije

[причалица]

za kraj:

U toku godine promene vodostaja i zamućenost vode su svakodnevna pojava, ali se najveće promene dešavaju tokom proleća i jeseni. Zimi, zbog snega koji se zadržava na planinama, reke imaju slab dotok, pa je vodostaj obično nizak. Dolaskom proleća i topljenjem snega, pritoke donose veće količine vode, što dovodi do porasta vodostaja velikih reka i njihovog zamućenja. Porastom temperature, život u vodi se aktivira, ribe napuštaju svoja zimska boravišta i kreću u potragu za hranom. Tada su najbolja mesta za ribolov ušća pritoka koje nose u sebi obilje riblje hrane. Sve u vodi tada živne, a jata sitnih riba prilaze obali i površini, hraneći se larvama i hranjivim materijama koje su donele nabujale pritoke. U većim rekama tok je obično ubrzan, pa su ribe primorane da pridju obali gde je matica slabija. U visokoj, jakoj i mutnoj vodi često se na metar od obale love kapitalni primerci ribe. Leti, kada se padavine prorede, reke opadaju i postaju bistrije, ribe se povlače u dubinu izbegavajući svetla nezaklonjena mesta. U jesen, zbog pojačanih padavina, opet imamo sličnu situaciju kao i tokom proleća kada su uslovi za ribolov najpovoljniji.

[причалица]

Lavine

Lavine su jedna od prirodnih sila čija destruktivnost nije ništa manja od na primer tornada, zemljotresa ili poplave. Srećom one se najčešće dešavaju u nenaseljenim oblastima i ljudske žrtve su zbog toga relativno retke ali svi oni koji žive u planinskim oblastima, kao i skijaši, planinari i ostali turisti znaju kako lavine mogu biti opasne. Tokom prvog svetskog rata, serija lavina na Austrijsko-Italijanskom frontu ubila je oko 10000 vojnika u samo jednom danu! Za vreme zlatne groznice, lavine su sahranile mnogo ljudi koji su krenuli u planine na severoistoku SAD u potrazi za zlatom. 1910.god. lavina je, na planini Cascade u državi Washington, odnela i zatrpala tri voza pri čemu je nastradalo 108 putnika.Lavina koja se 1970. godine obrušila na grad Jungaj u Peruu, usmrtila je 18000 ljudi.

[причалица]

nastavak:

Sličnih primera, sa manje žrtava, ima dosta; kako čovek osvaja planine gradeći puteve, železnice, gasovode, dalekovode i turističke centre problem lavina postaje sve veći jer se povećava broj ciljeva koji mogu biti zahvaćeni ovom opasnom pojavom. Zbog toga proučavanje lavina od strane naučnika svakako nije samo stvar akademskog interesa već ima i praktičan razlog zaštite ljudi i imovine.
Postoje nekoliko tipova lavina. Za osobu zarobljenu u moru snega, to verovatno nije od veće važnosti, ali za izučavanje lavina, ustanovljavanje razloga ili sile koja je izazvala odron snega je najvažnije pitanje. To bi trebalo da dovede do tačnijeg markiranja opasnih zona kao i predviđanja pojave lavina.
Za početak, lavine se mogu podeliti u dve osnovne grupe: lavine sa rastresitim snegom i lavine sa gromadama snega i leda.

[причалица]

nastavak:

Lavine sa rastresitim snegom uvek počinju u uskom pojasu a zatim rastu u širinu i visinu, dobijajući na snazi i brzini. Ako je sneg suv, stvara se veliki oblak raspršenog snega, ove lavine su brže ali manje snage, mada osoba zahvaćena ovom vrstom lavine može umreti usled gušenja. Ako je sneg mokar, lavina je sporija ali destruktivnija.
Gromadne lavine nastaju kada se odjednom odroni velika ploča ili gromada čvrstog snega. Ovo se obično dešava u širem pojasu, na najstrmijem delu planine i iza toga ostaje jasan trag odrona sa oštrom ivicom koja prati oblik padine. Ova vrsta lavina dostiže maksimalnu brzinu u roku od nekoliko sekundi i ima veliku destruktivnu moć.
Lavine sa rastresitim snegom dešavaju se obično za vreme ili odmah nakon snežnih oluja ili drugih vremenskih situacija koja stvaraju nestabilnost, dok kod lavina sa gromadama snega to nije tako očigledno i njen početak može biti vremenski pomeren u odnosu na vreme samog uzroka.

[причалица]

nastavak:

Postoje četiri osnovna izazivača lavina: preopterećenost, smicanje, temperatura i vibracije. Uticaj preopterećenosti snežnog pokrivača je manje više očigledan: sneg se nagomilava sve dok, na nekoj strmoj padini, njegova težina ne prevlada kohezione sile koje održavaju snežni pokrivač. Smicanje može nastati na različite načine. Dovoljno je da skijaš zaseče sneg na padini, da sa grana drveta ili litice padne oveći komad snega ili pak da negde na planini počne da klizi površinski sloj snega koji onda povuče za sobom i dublje slojeve.
Temperatura ima veliki značaj zbog svog uticaja na kohezione sile unutar snežnog pokrivača. Porast temperature povećava stabilnost dok pad temperature usporava sleganje snega i povećava opasnost od odrona.
Vibracije su povezane sa efektom smicanjem i mogu imati dugoročan uticaj zbog stalnog izvora slabijih vibracija ili trenutno dejstvo zbog na primer udara groma, eksplozije ili čak zbog nekog glasnog zvuka koji može biti neposredni “okidač” za lavinu.

[причалица]

nastavak:

Za nastajanje lavine neophodna su dva uslova: sneg i strma padina ali da li će do lavine zaista doći zavisi od mnogo drugih faktora i vrlo je teško predvideti da li će i gde doći do odronjavanja snega. Jedan od važnijih činilaca je dubina starog snega; ako je on dovoljno dubok da pokrije sve neravnine i prepreke na tlu nov sneg će onda lakše kliziti preko površine starog. Takođe je bitna i strukturastaro snega: ako je on rastresit, novonapadali sneg će se lakše vezati za njega i do lavine će teže doći, dok se u slučaju stvrdnutog starog snega novi sneg teže vezuje i do lavine će lakše doći ali će ona biti ograničena samo na sloj novog snega.
Pahulje snega mogu biti različitog oblika, od sitnih kristala do krupnih “fleka”, količina vlage varira u zavisnosti od strukture i temperature tako da sneg može biti suv i sitan kao brašno ali i lepljiv i mokar što sve utiče na mogućnost lavina. Intenzitet padanja snega je takođe bitan, jer u slučaju vrlo jakih snežnih padavina visina snežnog pokrivača se brzo povećava ne stižući pri tome da se dovoljno slegne te je zbog toga na strmim padinama vrlo nestabilan. Jake snežne padavine povećavaju i pritisak na stari sneg usled čega može doći do odrona i gromadne lavine .

[причалица]

nastavak:

Jedan od najvažnijih ali i najpromenljivijih faktora je vetar. On pravi nanose na određenim mestima, “melje“ kristale snega praveći tako jednostavnije oblike koji imaju manju kohezionu moć, stvara, često jedne pored drugog, i stabilne i krhke gromade. Topao vetar “činuk“ u severnoj Americi i “fen“ u Evropi efektnije tope sneg nego sunčeva svetlost, a iznenadna promena brzine ili pravca duvanja može stvoriti smicanje snežnog pokrivača što može biti neposredni uzrok lavine. Na sličan način, usled topljenja i sleganja površinskog sloja, na pokretanje lavina utiče i povišena temperatura. U zavisnosti od temperature menja se struktura i oblik snežnih pahulja, na temperaturama ispod 0° C pada suv sneg, dok na temperaturama iznad 0° C pada mokar sneg koji se lakše vezuje za već postojeći snežni pokrivač. Iznenadni porast temperature može biti “okidač“ za lavine.
Protiv lavina preduzimaju se razne mere. Jedna od najefikasnijih metoda je pošumljavanje padina, a na posebno kritičnim područjima se izgrađuju bedemi sa ciljem zadržavanja ili preusmeravanja toka lavina. Ponegde se, bombama iz helikoptera ili topovima sa zemlje, veštački izazivaju odroni snega, da ne bi došlo do nagomilavanja velike količine snega na kritičnim mestima.

[причалица]

[причалица]

Halo oko sunca



Halo je optička pojava koja nastaje refrakcijom i refleksijom svetlosti na ledenim kristalima u cirusnim ili cirostratusnim oblacima. To je svetli prsten oko Sunca ili Meseca, koji moze biti jednobojna bela svetlost ili sastavljen od celog spektra duginih boja. Svetlost koja dolazi sa Sunca ili Meseca pada na oblake sastavljene od ledenih kristala i na njima se prelama pod raznim uglovima ali je najintenzivnija ona svetlost koja najmanje skreće sa svog prvobitnog pravca, tj. ona koja se prelama pod najmanjim uglom. Taj ugao iznosi približno 22°.

[причалица]

Nastavak:

Tu je halo crvenkast pošto se crveni zraci prelamaju manje nego ostali. Zatim sledi žuta, zelena i plava boja prstena. Postoji i halo od 46°, ali retko kad se vidi kao ceo prsten. Obicno se mogu opaziti samo pojedini njegovi delovi. Ovaj halo ima isti raspored boja kao i halo od 22° ali je manje svetao. Halo oko Sunca se javlja najčešće u hladnom danu pri izlasku ili zalasku Sunca, a atmosfrera je pri tom puna ledenih kristala koji formiraju cirusne oblake. Halo oko Sunca se može javiti i zbog prisustva ledene magle ili sasvim slabih snežnih padavina. Parhelij je oštro ograničena svetla pega na nebu od koje nam se čini da predstavlja jos jedno Sunce. Zbog toga se ova optička pojava naziva i lažno Sunce (na engleskom se koristi izraz sundog). Najčešće se vide dva lažna Sunca u halou od 22° (ali ponekad se halo ne vidi) i to kada je pravo Sunce nisko na horizontu. Ova parheliji su crveni prema Suncu, a na strani suprotnoj od Sunca boja im se menja kao i kod haloa. Ponekad se mogu videti i lažna Sunca haloa od 46°.

[причалица]

nastavak:

Ona su svetla i neobojena Parheliji mogu biti različitih boja u zavisnosti od načina refrakcije od kristala leda u oblaku kao i od veličine kristala od čega direktno zavisi koji deo spektra sunčeve svetlosti se najviše odbija. Ponekad se može videti čitav spektar boja počevši od crvene najbliže Suncu pa do bledo plave dalje od Sunca. Za razliku od same pojave haloa oko Sunca koja nastaje zbog odbijanja svetlosti od ledenih kristala, prisustvo više boja nastaje zbog prelamanja svetlosti kroz ledene kristale. Ovi kristali su obično u obliku šestougaone prizme, neki od ovih kristala su izduženi a neki spljošteni a od oblika i orijentacije ledenih kristala zavisi da li će se pojaviti halo ili parhelij ili obe ove pojave. Ako su ledeni kristali izdužene šetougaone prizme (kao olovke) i pri tome različito poređani u oblaku, doći će do pojave halo a ako su spljošteni i pri tome pravilno raspoređeni, doći će do pojave parhelija. Mešavina različitih kristala sa različitom orijentacijom može proizvesti više optičkih fenomena u isto vreme

[причалица]

za kraj:

Neuređeni kristali prouzrokuju višebojne parhelije izduženog oblika dok na primer prolazak sunčeve svetlosti kroz ledene kristale pod uglovima manjim od 50 stepeni prouzrokuju pojavu “repa” parhelija koji se izdužuje udaljavajuci se od Sunca. Kada su dimenzije ledenih kristala manje od 15-20 mikrona, oni imaju različitu orijentaciju u oblaku ali kad su veći, imaju tendenciju da se poređaju tako da im je duža strana paralelna sa zemljom i pri tome se okreću kao elisa na helikopteru. Ako su kristali u obliku heksagonalnih “tanjirića” oni lebde u oblaku sa širom stranom paralelno zemlji. U toj situaciji, na nebu se javljaju lažna Sunca.

[причалица]

UV index

Svi se sa setom sećamo vremena kada smo, bez mnogo bojazni, ležali na plažama uživajući u sunčanju i kupanju, ni ne znajući za postojanje ozona i ozonske rupe, UV zračenja i opasnosti koje ono nosi sa sobom. Obično bi, u tom neznanju, već prvi dan preterali pa bi uveče crvenilo i opekotine mazali jogurtom ali to nas nije sprečavalo da već sledeći dan istrčimo na sunce bez ikakve zaštite. Na žalost, doba nevinosti je prošlo, upozorenja o štetnosti ultraljubičastog zračenja su samo jedna od obilja apokaliptičnih vesti (globalno otopljavanje, nestašica vode, mogućnost sudara sa meteoritima, suše i poplave...). Najlošija vest je da su upozorenja tačna. Sunce i njegovo zračenje jeste izvor života, ono određuje klimu i sav živi svet.

[причалица]

nastavak:

Ono se sastoji od ultraljubičastog zračenja (UV), vidljivog zračenja (svetlost) i infracrvenog zračenja (IR). Ultraljubičasti deo spektra sunčevog zračenja ima vrlo važnu ulogu u mnogim procesma u biosferi ali može biti i vrlo štetno, naročito ako pređe određeni nivo. U takvim slučajevima, sposobnost samozaštite pojedinih bioloških jedinki i vrsta nije dovoljna i one mogu biti znatno oštećene. To se odnosi i na ljudski organizam, pogotovo na kožu i oči. Da bi se ljudi upozoravali o stepenu opasnosti i načinu preduzimanja određenih zaštitnih mera uvedena je veličina UV indeks. Kada se opisuju biološki učinci, ultraljubičasto zračenje se obično deli u tri spektralna područja: UV-A zračenje (315-400 nm), UV-B zračenje (280-315 nm) i UV-C zračenje (100-280 nm). UV-A zračenje nije bitno za biološku aktivnost, njegova količina se ne menja sa koncentracijom ozona.

[причалица]

nastavak:

Od ukupne količine zračenja koja stiže do površine Zemlje UV-A komponenta čini 97 odsto. UV-B zračenje je biološki aktivno i njegov intenzitet na Zemljinoj površinizavisi od količine ozona u atmosferi. UV-B zračenje iznosi 3 odsto ukupnog fluksa UV zračenja ili oko 0.1 odsto ukupnog fluksa globalnog Sunčevog zračenja. Male promene u ozonu mogu dovesti do velikih promena onog dela UV-B zračenja koje dolazi do površine Zemlje. Ovo zračenje je opasno, ali ono utiče na površinske slojeve kože. Predugo izlaganje Suncu može izazvati i takozvano fotostarenje kože, koja postaje suva, nastaju duboke bore i oštećenje epiderma. Takođe, mogu nastati opekotine drugog stepena. UV-C zračenje, koje se kompletno apsorbuje u atmosferi i praktično se ne opaža na površini Zemlje. Taj opseg se često zove i sterilišuće zračenje. Ono je izuzetno opasno. UV-C zračenje nosi toliku energiju da pobuđuje valentne elektrone u nekim molekulima, što izaziva promene njihove strukture. To bi bilo beznačajno da među takvim molekulima nisu i baze kiseonika u nukleinskim kiselinama.

[причалица]

nastavak:

Upravo zbog toga UV-C zračenje može da utiče na promenu i oštećenje genetskog koda ćelija kože. Ukoliko ta oštećenja postanu velika i zahvate određene gene dolazi do nepovratnih oštećenja i razvoja raka kože.Posebno su osjetljivi takozvani melanociti koji su odgovorni za pigmentaciju kože. Njihovim zloćudnim bujanjem nastaje izrazito smrtonosan oblik raka kože koji se naziva melanom. Najugroženije su osobe svetle puti sa puno pega i mladeža po koži. Takve osobe UV-zaštitu moraju shvatiti krajnje ozbiljno. Koža i oči su organi na ljudskom telu koji su najčešće izloženi UV zračenju i stoga se najveća pažnja posvećuje njihovoj zaštiti. Ispitivanja su pokazala da adekvatna UV zaštita može u 70 odsto slučajeva da predupredi rak kože. Smatra se da se koža najbolje štiti odećom, a delove tela koji nisu zaštićeni odećom treba mazati zaštitnim kremama. Preporuke za javnost i zaštita Nisu svi ljudi jednako osetljivi na UV zračenje, zbog različite pigmentacije odnosno različite sposobnosti samozaštite njihove kože. Zbog toga su tipovi kože razvrstani u nekoliko tipova na osnovu takozvane minimalna eritemalne doze koja označava količinu UV zračenja koja uzrokuje crvenilo na do tada neizloženoj koži.

[причалица]

nastavak:

Postoji ukupno 6 fotobioloških tipova kože a na našem podneblju on se kreće uglavnom između 3 i 4. Za nastanak Sunčevih opekotina presudna je dilatacija krvnih sudova koji se nalaze upravo ispod površinskog sloja i ona se manifestuje kao crvenilo kože ili eritem. Izvesno vreme nakon početne upale kože ili pojave eritema (crvenila), povećava se količina kožnog pigmenta ili melanina, koji služi kao zaštitini sloj protiv UV zračenja. Koža tada potamni. Međunarodne preporuke kažu da pri sunčanju treba koristiti kremu sa zaštitnim faktorom 15 i primenjivati je na svaka 2 sata kao i svaki put posle plivanja. Posebnu pažnju treba obratiti na osetljive delove tela koji su više ili pod direktnijim uglom izloženi sunčevom zračenju. Kod organa vida rožnjača i sočivo u velikoj meri apsorbuju prirodnu i veštačku UV radijaciju. Prednje-komorna tečnost je praktično prolazna za UV zračenje i ne štiti sočivo. Rožnjača je relativno otporna na UV zračenje i u prirodnim uslovima ne strada. Izuzetak predstavlja ‘snežno slepilo’, koje naročito nastaje u planinama sa večitim snegom gde je nivo Sunčeve radijacije neobično velik.

[причалица]

nastavak:

Eksperimentalno je utvrđeno da prag traumatske doze za rožnjaču zavisi od talasne dužine svetlosti. Najopasnije je oštećenje endotela rožnjače zbog toga što te ćelije kod čoveka ne raspolažu regenerativnom sposobnošću. Njihov broje se smanjuje sa starenjem. Oštećenje sočiva izazvano višegodišnjom akumulacijom povreda UV zracima lako je sprečiti nošenjem naočara za sunce, ali samo onih koje upijaju ili odbijaju UV zrake. Pored mogućnosti kancera kože i oštećenja očiju, prekomerno izlaganje UV zračenju može smanjiti otpornost organizma na infekcije i pad imuniteta. Zbog toga, posebnu pažnju i zaštitu zahtevaju deca u periodu razvoja kada su naročito osetljiva na oštećenja izazvana zračenjem jer im imuni sistem još nije potpuno razvijen. Intenzitet ultravioletnog zračenja zavisi pre svega od količine ozona u atmosferi, zatim od visine sunca (geografska širina, godišnje doba, doba dana), nadmorske visine i stepena apsorpcije, kao i refleksije pre svega od oblaka i površine tla

[причалица]

nastavak:

Naravno da preterano izlaganje suncu treba izbegavati od 10 do 16 časova kada je ono najjače ali treba znati i to da ni u hladovini nismo zaštićeni jer se sunčevo zračenje reflektuje od zemlje i raspršuje se na sve strane (da nije tako u debeloj hladovini bi bio potpuni mrak). Takođe treba znati da sunčevi zraci prodiru i kroz tkaninu koja nije dovoljno gusta. Nismo sigurni ni u vodi, dok se kupamo na otvorenom, jer je dokazano da oko 50% UV zračenja može prodrijeti čak do 3 m dubine, u čistoj okeanskoj vodi. Refleksija sunčevog, a samim tim i ultraljubičastog zračenja posebno je opasna tokom zime, na planinama jer svež sneg može reflektovati i do 80% pristiglog UV zračenja. U normalnim okolnostima, kada u stratosferi ima dovoljno ozona, UV-C zračenje, koje je i najopasnije, je potpuno apsorbovano, kao i veći deo UV-B zračenja od koga samo nekoliko postotaka dolazi do Zemljine površine. Zbog toga je na površini Zemlje sunčevo UV zračenje sastavljeno od velikog iznosa UV-A zračenja i vrlo malog iznosa UV-B zračenja. S obzirom da je ozon glavni apsorber UV zračenja, njegov intenzitet na Zemljinoj površini jako zavisi o ukupnom iznosu ozona u atmosferi i debljini ozonskog sloja.

[причалица]

nastavak:

Poplava upozorenja o štetnosti UV-zračenja je počela otkrićem takozvanih “ozonskih rupa” u atmosferi. UV indeks parametri za javnost UV indeks je definisan zbog potrebe da se javnost obavesti jednostavnim, razumljivim parametrom o jačini UV zračenja i mogućim štetnim posledicama na ljude. Vrijednosti UV indeksa se kreću od vrednosti 0 do 10 i više, a za vrednosti veće od 7 UV zračenje se smatra visokim i preporučuju se mere zaštite: upotreba šešira sa širokim obodom, sunčanih naočara, zaštitne kreme i odeće s dugim rukavima. Osetljiva populacija može dobiti opekotine za manje od 20 minuta, pa se ne preporučuje izlaganje novorođenčadi suncu u vremenu od 10 do 16 sati. U republičkom hidrometeorološkom zavodu Srbije prognoza UV indeksa dobija se pomoću nemačkog modela koji pokriva deo Evrope. Ovaj model daje prognoze za 48 sati unapred. U prognozi se koriste satelitski podaci ozona i polja temperature, a dobijene vrednosti se koriguju za prognoziranu količinu oblačnosti tako se dobiju konačne vrednosti UV indeksa. Koža i oči su ljudski organi koji su najviše izloženi sunčevom ultraljubičastom zračenju što može rezultirati akutnim i hroničnim učincima na zdravlje kože (eritem, starenje kože, rak kože), očiju (fotokeratitis, snežno slepilo, katarakta) i imunološkog sastava. Dok UV-B zračenje uglavnom uzrokuje eritem i različite vrste raka kože, UV-A zračenje utiče na potkožno tkivo i može promeniti strukturu kolagena i elastičnih vlakana ubrzavajući starenje kože.