Zanimljivost i vestii iz meteorologije

[причалица]

Najtoplija mesta na svetu

Postoje mnoge pustinje i mesta u njima gde bi se mogli očekivati rekordi u toploti, ali da bi nešto bilo rekord mora imati zvaničnu potvrdu da je izmereno na međunarodno propisan način. Temperatura se meri na 2 metra visine pomoću termometara koji su smešteni u meteorološki zaklon tako da ne budu direktno izloženi sunčevom zračenju ali da se omogući nesmetano strujanje okolnog vazduha. U pustinjskim oblastima nema baš puno meteoroloških stanica tako da je sigurno da su rekordi navedeni u tekstu na mnogim mestima premašeni ali nisu izmereni.
Najviša zabeležena temperatura u svetu iznosi 57.8 °C, zabeležena je u El Aziziji (Libija), 13. septembra 1922. godine. Lokacija je,naravno u Sahari, dakle u severnom delu Afrikčkog kontinenta. Temperatura tla u tom mestu ponekad dostiže 66°C, pa pretpostavljamo da su za merenje angažovali nekog pripadnika sekte hodača po užarenom uglju.
Na drugom mestu je oblast “Dolina smrti” u Kaliforniji (ime već govori samo za sebe) sa 56.7 °C, izmereno 10. jula daleke 1914. godine. Ovo mesto je poznato po mnogim filmovima, uglavnom kaubojskim, u kojima glavnog junaka, zalutalog ili namerno ostavljenog da umre, s usnama ispucalih od žeđi, iscrpljenog, prašnjvog, spašava slučajni pustinjski prolaznik...
I Azija i Australija imaju mesta u kojima se ne preporučuje sunčanje. U Aziji je to mesto Tirat Tsvi u Izraelu sa temperaturom od 54°C (22.juna 1942.), a u Australiji - Odnadata sa 50.7°C (iz 1960. godine), mada postoje zapisi da je 1889. godine u Klonsuriju, u oblasti Kvinslend, izmereno 53.4 °C.
Najtopliji grad u Evropi je Sevilja gde je, 4. avgusta 1881.godine, temperatura dostigla i prestigla 50°C. I tokom 20. veka, temperatura se u više navrata približavala ovom rekordu i zbog toga, čuvena španska “fiesta” najduže traje baš u ovom gradu.
Što se tiče Južne Amerike, najviša temperatura je izmerena u Argentini, u mestu Rivadavia i iznosila je 48.9°C.
I na kraju, i Antarktik ima svoju najvišu ikad izmerenu temperaturu, a ona iznosi 14°C. Nije zabeleženo da li je neki pingvin dobio sunčanicu.
Što se Balkana tiče, temperaturni rekordi su, na sreću, daleko od svetskih. Najviša temperatura ikada zabeležena na našim prostorima iznosi 46.2°C a bilo je to 31.jula 1901. godine u Mostaru. U Srbiji, rekord drži Smederevska Palanka sa temperaturom od 44.9° stepeni, izmerenom 24.07. 2007.godine. Najviše temperature se u ovim našim prostorima obično ostvaruju u situaciji kada je u prizemlju polje visokog vazdušnog pritiska koje traje i po par nedelja (“bloking” sistem), a na visini bude južno i jugozapadno strujanje koje nam donosi topao vazduh čak iz Sahare.

[причалица]

Najhladnija mesta na svetu

To da se najhladnije mesto na svetu nalazi na Antarktiku sigurno nikoga neće iznenaditi. Srednja godišnja temperatura na tom kontinentu jedva dostiže -36 °C a apsolutni minimum zabeležen je 21 jula 1983 u okviru istraživačke stanice Vostok i iznosi -89.4 °C. Tamo bi se sigurno važila naša izreka koja opisuje hladnoću tako da „pas i mačka spavaju zajedno“ ali na Antarktiku, jedini stanovnici su pingvini i kolonije morskih lavova u priobalju, tako da bi možda moglo da se kaže da pri takvim hladnoćama „pingvini i morski lavovi spavaju zajedno“.
Treba reći da postoje nekoliko naučno-istraživačkih kampova sa ljudskom posadom ali uglavnom tokom letnjeg perioda jer zimi, pored ekstremno niskih temperatura, neprijateljskom okruženju doprinose i odsustvo dnevne svetlosti tokom šest meseci. Na Antarktiku, sunce izlazi i zalazi samo jednom godišnje! A kao šlag na tortu dolaze katabatički vetrovi u priobalju kontinenta koji mogu imati brzinu kao uragani – i do 300 km/h! Ako činjenica da je Antarktik najhladnija oblast nikoga ne iznenađuje, druga činjenica, a to je da se Antarktik, zbog ekstremno niskih količina padavina, može svrstati u pustinje, mnoge iznenadi jer narvno, pri pomenu reči pustinja svi zamišljaju predeo sa peskom užarenim od vrućine. Količina padavina na godišnjem nivou je na Antarktiku otprilike ista kao u Sahari.
Druga uobičajena asocijacija za hladnoću je Sibir. Može se reći sa pravom, jer u mestu Oimekon, u istočnom Sibiru (Rusija) normalno je da temperatura tokom zimskih meseci padne ispod -50 °C, ali -71.2 °C koliko je bilo 6 februara 1933 god. bilo je previše, odnosno premalo čak i za stanovnike ovog sela naviknutih na hladnoću. Ista temperatura je 4. februara 1892 zabeležena i u mestu Verhojansk. Na takvim temperaturama, smrzava se skoro sve, tu je nastala narodna izreka „puca drvo i kamen od hladnoće“, deci se ne dozvoljava boravak napolju duže od dvadesetak minuta da im se ne bi oštetila pluća.

[причалица]

nastavak:

Treće mesto drži Grenland, mesto Nordajs (Northice) sa izmerenih -66.2°C, januara 1954.godine, a samo malo zaostaje mesto Snag u Jukonu (Kanada) gde je februara 1947.godine izmereno -63 °C.
Na južnoj hemisferi, temperature su znatno više ne go na severnoj (izuzimajući Antarktik, naravno). Tako u Južnoj Americi, rekord po hladnoći drži mesto Sarmiento u Argentini gde je 1.juna 1907 izmereno -32.8° C. Stanovnici Sibira ili Grenlanda bi verovatno sa omalovažavanjem samo odmahnuli rukom pri pomenu ovakvog temperaturnog “rekorda”.
U Africi i Australiji temperature ispod nule su uvek udarna vest na televiziji. Izuzetak su planinske oblasti gde zbog opadanja temperature sa visinom ume da bude prilično hladno. Najniža temperatura u Afrci je izmerena u Ifranu, u Maroku, na nadmorskoj visini od 5364 metara i iznosila je -24°C. Bilo je to u februaru 1935. godine.
I u Australiji apsolutni temperaturni minimum je izmeren na meteorološkoj stanici koja se nalazi na nadmorskoj visini 5758 metara, u mestu Charlotte Pass, NSW. U junu 1994.godine izmereno je “samo” -23°C.
U Srbiji zime umeju da budu oštre, ali čini se
da je globalna promena klime ostavila uticaj i na našim prostorima, tako da sada priče o, na primer, zaleđenom Dunavu preko koga su prelazila zaprežna kola sa konjima deluju pomalo nestvarno. Naročito posle zime 2006/2007 godine koja je najblaža otkako postoje meteorološka merenja. Najniže temperature se na našim prostorima dešavaju kada dođe do prodora hladnog Arktičkog vazduha sa severa, kada pri vedrom noćnom nebu jutarnje temperature umeju da se spuste ispod 30 C. U jednom od takvih slučajeva, u Sjenici, na Pešterskoj visoravni izmereno je samo -38.3 C. rekord na prostoru bivše Jugoslavije drži mesto Veliko Polje, u Bosni i Hercegovini gde je 24.01.1963.godine izmereno -42°C.

[причалица]

El Ninjo

Kada se danas govori o klimi, obično se misli na brojne, mahom negativne, klimatske promene koje je prouzrokovao čovek. Međutim, postoje i uticaji nezavisni od čoveka a najčešće se pominje “El Ninjo” , koji se proglašava za glavnog krivca retkih, ekstremnih, vremenskim pojava širom globusa, a posebno u tropskom pojasu U vezu sa El Njinom dovode se i velike količine padavina i poplave u ekvatorijalnom pojasu Južne i Centralne Amerike i suše u Australiji i Indoneziji, kao i intenzitet i čestina javljanja uragana u Meksičkom zalivu i drugim oblastima širom sveta.
El Ninjo je kompleksna pojava, koja se javlja u intervalu od 2 do 7 godina, a traje od nekoliko meseci do nekoliko godina. El Njino se u meteorološkoj i okeanografskoj literaturi tumači na osnovu međusobnog dejstva okeana i atmosfere u oblasti ekvatorijalnog Pacifika. Ova pojava se neretko zove složenim imenom ENSO, što predstavlja akronim za dve istovremene pojave u oblasti ekvatorijalnog Pacifika (El Njino, Southern Oscillation). El Ninjo podrazumeva povišenu temperaturu površinskih voda ekvatorijalnog Pacifika, dok Južna Oscilacija (Southern Oscillation) označava oscilaciju atmosferskog pritiska na suprotnim stranama južnog Pacifika. Danas je istorija ovog klimatskog događaja uglavnom poznata. Godine 1891. Dr Luis Carranca (Lima, Peru) je napisao članak o toploj morskoj struji, kojoj su ribari dali naziv El Ninjo (Isus dete), jer se pojavljivala oko Božića. Pojava El Ninjo je bila praćena jakim kišama duž peruanske obale, koje su inače veoma retke u ovoj skoro pustinjskoj oblasti. Istovremeno topla morska struja je povišavala inače nisku temperaturu površinskih voda istočnog Pacifika, tokom prvih par meseci u godini.

[причалица]

nastavak:

Svakih nekoliko godina međutim, događalo se da ova struja postane znatno toplija, da traje mnogo duže i prodire duboko na zapad i jug. Godine dugotrajne tople struje u oblasti Perua su zbog obilnih kiša nazivane “godine obilja”. Tada je takođe, u susednom plitkom sloju okeana, koji je inače jedan najbogatijih regiona ribama, pomorski život gotovo zamirao. Dugo godina je El Ninjo smatrana za čisto lokalnu pojavu. Okeanografi i meteorolozi su tek pre nekoliko decenija, ustanovili da se topla voda tokom “godina obilja” prostire hiljade kilometara daleko na zapad od obala Perua. Konačno, 1980. tih, prof. Wirtki je kontinuiranim merenjima ustanovio oscilovanje nivoa Pacifika i otkrio značaj nisko frekventnih talasa u Pacifiku, što je veoma doprinelo potpunom razumevanju ove složene pojave. Danas se zna da je suština pojave El Ninjo u međusobnoj reakciji okeana i atmosfere u oblasti ekvatorijalnog Pacifika. Okean je inertan sistem čija je cirkulacija “vođena” odozgo i veoma je osetljiv na promene intenziteta i pravca vetra. Sa tačke gledišta okeanografa, El Ninjo je posledica promena smera i intenziteta pasata koji duvaju u oblasti tropskog Pacifika. Ali šta prouzrokuje promene u intenzitetu i pravcu? Odgovor na ovo pitanje dao je Sir Gilbert Walker tražeći uzrok katastrofalnih suša koje su zbog izostanka monsuna donele glad i smrt stanovništvu u Indiji 1877. i 1899. g.

[причалица]

nastavak:

On je, još 1904.godine, došao do zaključka da “kada je pritisak visok iznad istočnog Pacifika tada je nizak iznad Indijskog okeana, od Afrike do Australije i obrnuto ” i ovu fluktuaciju nazvao Južna Oscilacija. Normalno stanje atmosfere iznad Pacifika podrazumeva jak anticiklon iznad hladnih voda istočnog Pacifika i odsustvo padavina u tim oblastima i izrazitu ciklonalnu aktivnost iznad toplih mora zapadnog Pacifika i obilne padavine, naročito u Indoneziji i jugoistočnoj Aziji. Posledica ovakve raspodele vazdušnog pritiska su normalni pasati na obe polulopte. Nasuprot tome, El Ninjo je povezan sa stanjem kada se pritisak smanjuje iznad istočnog, a povećava iznad zapadnog Pacifika zbog čega pasati znatno slabe. Tople vode na površini okeana se, kao što se vidi na slici, šire na ogromna prostranstva duž ekvatora, a oblačni sistemi se pomeraju ka mestima gde je maksimalna temperatura površine okeana tj. podloge. Padavine se izlučuju u oblasti istočnog Pacifika, koja je tokom prosečnih godina poznata kao region bez padavina. Takođe, obilne kiše padaju pored severnih obala Južne Amerike, delova Centralne i Severne Amerike. Nasuprot tome, u Australiji i oblasti Maritimnog kontinenta zbog nedovoljnog razvoja ciklona, nastaje veliki deficit padavina koji prouzrokuje katastrofalne suše, požare i ekološke katastrofe.

[причалица]

nastavak:

Za vreme trajanja El Ninja, u okeanu duž obala Južne i Centralne Amerike, pojava toplih površinskih voda drastično ugrožava morski život. U normalnim uslovima, pored obala Perua iz dubina izranjaju hladne, sveže, okeanske vode bogate hranljivim sastojcima i planktonom, koji su početak lanca ishrane živog sveta u okeanu. Pojava El Ninjo menja normalnu cirkulaciju u okeanu. Izranjanje hladnih voda je onemogućeno i na površini se održavaju tople vode koje veoma ugrožavaju povoljne uslove za razvoj planktona. Ulov ribe tokom El Ninjo godina u vodama Perua je drastično smanjen. Nedostatak riba ugrožava i opstanak brojnih vrsta sisara i ptica u širem regionu a naročito na ostrvima Galapagos. Na kraju ovog ekološkog lanca ishrane ugrožen je i čovek. Pojava El Ninjo u okeanu po definiciji nastaje kada su odstupanja temperature površine okeana veća od 0.5°C u odnosu na prosečne vrednosti i traju najmanje 5 uzastopnih meseci u oblasti od 5 stepeni severne do 5 stepeni južne širine i od 120 do 170 stepeni zapadne širine. El Ninjo se nekad zove i “topli događaj” jer povišene temperature površinskih slojeva okeana formiraju ogroman rezervoar toplote koji svakako utiče na globalnu temperaturu.

[причалица]

nastavak:

Pojava koja je definisana znatno kasnije, a predstavlja suprotnost od El Ninja, nazvana je La Ninja (devojčica). Karakteristike La Ninja su neobično niske temperature površine mora pored obala Južne Amerike, još izrazitiji centri visokog i niskog pritiska, koji zbog jakih gradijenata prave veoma intenzivne pasate. Posledice La Ninja su znatno manjeg intenziteta. Pred današnju nauku stalno se postavlja pitanje da li se klima menja ili je u toku slučajna varijabilnost. U 20.veku ustanovljene su promene više elemenata klimatskog sistema, od kojih je najindikativnija promena globalne temperature. Za poslednjih sto godina je zabeležen porast globalne temperature za 0.65°C, koji je najveći unazad više hiljada godina. Takođe, poslednja dekada prošlog veka je najtoplija od kada postoje instrumentalna merenja, dok je 1998. najtoplija godina ikad osmotrena. Proteklih nekoliko decenija se takođe dogodilo: značajno smanjenje ledenog pokrivača na oba pola, podizanje nivoa globalnog okeana za 10-20 cm, kontinuirno povećavanje ozonske rupe, širenje pustinjskih oblasti, kao i sve češća pojava ekstremnih vremenskih i klimatskih prilika. Ove promene, sa razlogom se pripisuju delovanju čoveka i zbog opasnosti za dalje funkcionisanje globalnog klimatskog sistema, česta su tema, kako nauke tako i politike. Najčešće pominjan antropogeni uticaj je efekat staklene bašte zbog nekontrolisanog sagorevanja fosilnih goriva.

[причалица]

za kraj:

Analize temperatura ukazuju da su El Ninjo godine toplije od proseka i da se najtoplija godina ikada 1998., poklapa sa najintenzivnijom pojavom El Ninjo u novijoj istoriji. Zbog toga je opravdano dovođenje u vezu pojave El Ninjo i porast globalne temperature. U jednom broju stručnih i većem broju laičkih tekstova, naglašava se da će ukazuje se na mogućnost da nastupajuće godine budu sve toplije. Iako je teško dati prognozu bilo kog parametra klime za duži period, imajući u vidu postojeće globalno zagrevanje i sadašnju pojavu El Ninjo, realno je očekivati dodatni porast globalne temperature. Iako su Evropa i Srbija hiljadama kilometara udaljene od ekvatorijalnog Pacifika, ipak su dokazani određeni uticaji ove značajne pojave. Poslednjih desetak godina, u brojnim radovima su ustanovljene male ali statistički pouzdane veze između El Ninja i anomalija klime na visokim geografskim širinama. I naši stručnjaci su dobili pozitivnu korelaciju, između srednjih mesečnih temperatura u Srbiji i srednjih mesečnih temperatura površine ekvatorijalnog Pacifika za period 1950-2000., sa kašnjenjem od tri meseca. Period kašnjenja je uobičajen, jer je informaciji o maksimumu temperature potrebno određeno vreme da pređe dato rastojanje. Na taj način je dokazano, da, sa kašnjenjem od tri meseca, El Ninjo utiče i na vreme u Srbiji.

[причалица]

Suša i poplave donose kugu

Prva zabeležena epidemija kuge zabeležena je 541. godine kada je ova smrtonosna bolest zahvatila ceo, u to vreme poznati svet, pustošeći gradove, ostavljajući toliko leševa za sobom da nije bilo dovoljno živih da sahrane mrtve. Epidemija kuge za vreme cara Justinijana usmrtila je skoro polovinu stanovništva Rimskog carstva i dovela do promene odnosa snaga u svetu. Ovaj dramatičan događaj je, po istraživanju istoričara, posledica vremena.
Negde oko 530 godine, dugotrajna i teška suša zahvatila je veći deo Afrike, naročito njen istočni deo. Suša je uništila useve, što je dalje pokrenulo lančanu reakciju u ekosistemu: uginuli su sitni glodari i miševi koji su se hranili žitom, kao i veći predatori koji su se hranili tim glodarima. Posle suše je naišao period jakih kiša koje su obnovile biljni svet a glodari su se brzo razmnožavali. Pošto je većim predatorima bilo potrebno duže vremena da se razmnože, miševi i pacovi su ubrzo preplavili istočnu Afriku. U Evropu su donešeni trgovačkim brodovima, a sa njima je donešena i kuga.

[причалица]

Lov na veštice koje su menjale klimu

Period od 15. do 17. veka je poznat kao Malo Ledeno Doba a opšte mišljenje je bilo da je to rezultat veštičarenja i đavolje rabote. Zbog toga se krenulo u lov na veštice i mnogim ljudima, uglavnom ženama je bilo postavljeno pitanje, da li činima, u dogovoru sa djavolom, menjaju vreme? Pogrešan odgovor ih je koštao života. Problem je bio u tome što je svaki odgovor bio pogrešan. Ovaj lov na veštice je posebno bio izražen u centralnim i južnim delovima Evrope a pojačavao se svaki put kad bi se i hladnoća pojačala.
Istoričar Wolfganag Befringer je proučavao sudjenje vešticama u Evropi i ustanovio korelaciju izmedju broja sudjenja i perioda izrazito hladog vremena u godinama 1560-1574, 1583-1589, 1623-1630 i 1678-1698. Od 1730. godine klima je postala stabilnija i mirnija, a sa njom su se smirili i inkvizitori. Pojedinačnih procesa protiv veštica je bilo sve do 1770-tih ali ni blizu onom broju koji je bio tokom Malog Ledenog Doba.

[причалица]

Stradivarijeve violine zvuče bolje zbog vremena

Stradivarijeve violine nemaju premca među muzičkim instrumentima. Godinama su muzičari i naučnici pokušavali da odgonetnu tajnu majstora Antonio Stradivarija zbog koje njegove violine imaju tako bogat i pun zvuk. Šta ih čini tako rezonantnim? Postojale su mnoge teorije, neki veruju da je u pitanju specijalan lak, poseban način ručne izrade...Moderni klimatolozi su izneli još jednu teoriju: u pitanju je klima koja je vladala kada su violine pravljene.
Dvojica istraživača, Henri Grissino i Loyd Burckle su, proučavajući Stradivarijeve violine, došli do zaključka da je zbog Malog Ledenog Doba, drvo od koga su pravljene violine dobilo neponovljive karakteristike, idealne za zvuk.

[причалица]

Crveno nebo na slici Edvarda Munka “Vrisak”

Sablasna figura, napaćenog i izbezumljenog izraza lica stoji ispod uskovitlanog neba koje kao da gori. “Vrisak” Edvarda Munka je jedna od najpoznatijih slika u istoriji slikarstva, postala je ikona umetnosti uopšte. Ono što malo ljudi zna je to da je upečatljivo vatreno nebo stvaran meteorološki fenomen. 1883, godine erupcija vulkana Krakatau je izbacila tone i tone pepela visoko u atmosferu.
Pepeo i prašina u stratosferi utiču na sunčevu svetlost, naročito u večernjim satima kada je ugao zraka mali jer se sunčeva svetlost reflektuje od čestica pepela i prašine, stvarajući tako dramatičan prizor zalaska sunca, upravo onako kako je i naslikano na slici.

[причалица]

Zatvorenici u logoru spašeni zbog oluje

Građanski rat u SAD je odneo oko 600000 života, a veliki deo žrtva je stradao od gladi i bolesti. najpoznatiji logor za ratne zarobljenike tokom građanskog rata je bio Kamp Sumter koji se nalazio blizu Andersonvila, u Dzordziji. Predviđen da primi 9000 zarobljenika, na vrhuncu rata, u njemu se nalazilo preko 30000 ljudi. jedini izvor vode koji se nalazio u kampu je, zbog tolikog broja ljudi, postao zagađen od kuhinjskog otpada, fekalija, prljavog veša...Oni koji bi pili takvu vodu, rizikovali su smrt zbog dizenterije i dijareje, a mnogi su i umrli zbog toga. Jedne noći kamp je zahvatila oluja praćena obilnim pljuskom i grmljavinom. Gromovi su pucali na sve strane, a jedan od njih je udario u borov panj u samom kampu. U podnožju ugljenisanog panja pojavio se izvor sveže vode! Najverovatnije je poticao od potočića koji je zatrpan prilikom izgradnje logora, a koji se usled oluje sada ponovo pojavio. Ovaj potok je postao poznat pod imenom “Proviđenje”. Udar vetra u korist braće Rajt Ko je prvi čovek koji je uspeo da poleti? Da nije bilo lošeg vremena i udara vetra u najgorem trenutku, odgovor bi verovatno glasio – Semjuel P. Lengli. 8.decembra, 1903.godine Lengli je najavio let “letelicom težom od vazduha” i taj istorijski događaj su došli da vide predstavnici štampe, kongresmeni, vojni posmatrači i mnogi drugi znatiželjnici. Letelica je smeštena u čamac u reci Potomak i usmerena u pravcu vetra.

[причалица]

nastavak:

U 16.45 pilot je dao signal pomoćniku da aktivira katapult sa oprugama koji je trebao da izbaci avion u vazduh u pravcu vetra. Ali baš kada je katapult aktiviran, jak udar vetra je zaljuljao platformu, zadnja krila aviona su se slomila i avion se “zakucao” nosom u vodu. Ovo je verovatno bio glavni razlog što se nijedan reporter nije pojavio devet dana kasnije kada su braća Rajt uspešno izvela let sa “Letačem”, zvanično prvim avionom u istoriji avijacije, Letnja sparina izaziva gradske nemire Brojna istraživanja su pokazala da postoji veza između visokih temperatura i ponašanja ljudi. Toplota utiče na količinu sertonima koji se oslobađa u mozgu, što za posledicu može imati povećanu agresivnost. Neki nesporazum ili rasprava koja bi u hladnom danu izazvala samo manju ljutnju, tokom toplog, sparnog dana može eskalirati do krajnjih granica agresije. Najveći broj uličnih nemira se dogodio kada je temperatura bila između 23 i 31° C – dovoljno toplo da porastu tenzije ali ne i previše toplo da bi ljude učinilo letargičnim i lenjim za borbu. Jedna od najpoznatijih pobuna je ona u Detroitu, kada je tokom pet toplih, sparnih, letnjih dana u masovnim uličnim nemirima stradalo 43 ljudi, 7300 je uhapšeno a šteta je iznosila preko 60 miliona dolara.

[причалица]

Kada riba najbolje grize

Blagi porast vode, pad temperature i porast količine kiseonika u vodi predstavljaju idealne uslove za ribolov. Zimi, u kombinaciji niskog vodostaja i niskih temperatura šanse za ulov su minimalne, a riba se obično aktivira pred porast vode i po nešto toplijem vremenu. Letnji porast vodostaja praćen kišom koja rashlađuje vodu ili topla zima sa povišenim vodostajem daju izvanredne šanse za ulov. Takve situacije ne treba propuštati, jer ulov može biti iznenađujuće bogat. Kod određivanja ribolovne pozicije ili mesta prema oscilacijama vodostaja veoma je bitno pratiti vodostaj celim tokom reke, uključujući i vodostaj pritoka...

[причалица]

nastavak:

Osnovno pravilo je da je na reci dobro pecati u dane kada je njena pritoka u opadanju, ali je ipak prvi dan opadanja te pritoke idealan za ribolov. Tako na primer, na terenima oko Apatina, na aktivnost ribe znatno utiču oscilacije vodostaja Drave. Naime, ako je ova pritoka nekoliko dana bila u stalnom porastu posle kojeg dolazi do opadanja, tada će upravo prvi dan opadanja vodostaja Drave biti udaran na Dunavu u blizini pritoke. Nešto najgore što nas može zadesiti u ribolovu je prvi dan porasta pritoke. Tada ona bukvalno ukroti i pomeri maticu reke u koju se uliva. Kada porast pritoke traje nekoliko dana, šanse za ulov su veće jer je prošlo dovoljno vremena da se riba privikne. Oscilacije vodostaja na reci znatno utiču i na uspeh ribolova na zatvorenim ili poluotvorenim vodama (barama i kanalima) oko reke. U barama i kanalima oko Dunava, štuka će najčešće reagovati na oscilacije vodostaja

[причалица]

nastavak:

Sve dok voda opada štuka će odlično raditi, ali ukoliko dođe do porasta vodostaja, ona će prestati sa radom.Odavno su prošla vremena kada je većina ribolovaca kući nosila pune čuvarke. Količina ribe u rekama i jezerima se smanjila najviše zbog velikog izlova od strane profesionalnih ribara ali i velikog broja pecaroša amatera. Poseban problem predstavljaju ribokradice koje nelegalno postavljaju mreže, koriste eksploziv ili struju prilikom ribolova pri čemu strada i veliki broj mlađi. Zagađenja od strane fabrika koje ispuštaju otrovne otpadne vode direktno u reke su posebna priča, a zakonske konsekvence koje su predviđene za počinioce su toliko blage da se niko i ne obazire na njih. Zbog svega toga, za uspešan ribolov nije dovoljna samo dobra i skupa oprema, imati svoje omiljeno mesto, poseban recept sa tajnim sastojcima za mamac već je neophodno da pecaroši budu dobri znalci i mnogih drugih faktora koji utiču na da li riba grize ili ne.

[причалица]

nastavak:

Jedan od uslova koji utiče na aktivnost ribe svakako je i vreme i često je upravo ono odlučujući faktor prilikom pecanja. Uticaj kiše, grmljavine, vetra... Promene meteoroloških uslova ribe izuzetno dobro osećaju i predosećaju njihov nailazak. Nagla zahlađenja, otopljenja, kiša vetar..., faktori su koji svojim delovanjem čas nagrađuju ribolovca bogatim ulovom, a ponekad dovode do očaja. Iskustvo govori da jaka kiša u prvom trenutku negativno utiče na uspeh u ribolovu, ali ako traje kratko ili oslabi tako da samo po koja kapljica pada na površinu vode, uspeh je zagarantovan. Kiša može da primora smuđa da se hrani nešto ranije nego predhodnih dana, kada je vreme bilo vedro, a površina vode ravna kao staklo. Kišne kapi koje padaju na vodu rashlađuju njenu površinu i obogaćuju je kiseonikom. Sitna bela riba izlazi prema površini, pa je grabljivica primorana da se hrani u gornjim slojevima. Treba napomenuti da kiša pozitivno utiče na ribolov na opisan na;in samo tokom leta i rane jeseni. Vetar je, u zavisnosti od smera, nekad presudan, a povremeno samo pomoćni faktor od kojeg zavisi uspeh ribolovca.

[причалица]

nastavak:

Vetrom namreškana površina vode čini ribolovca manje primetnim, a smuđa manje opreznim. Tada ova grabljivica obično počinje da lovi nešto ranije nego što je to bio slučaj u danima bez vetra. Njegova ishrana tokom vetrovitih dana odvija se najčešće u priobalnom pojasu. Prejak vetar ili oluja praćena grmljavinom u početku negativno utiču na ribolov, jer je tada riba uplašena, prestaje sa ishranom i beži u zaklone. Izuzetak je jedino neustrašivi som. Nakon prestanka oluje i kada grmljavina utihne može se uočiti velika aktivnost ribe po glatkoj površini vode. Sitna riba tada kreće ka gornjim slojevima, koji su bogatiji kiseonikom i hranom, koju je vetar naneo. Ni smudj ne propušta ove prilike za dobar obrok, pošto je njegov plen tada manje oprezan. Zimi je jedino južni vetar, koji donosi stabilno i toplije vreme dobar znak i odličan pomoćnik ribolovcima. Vetrovi svih drugih smerova, a naročito severozapadni, izuzetno negativno utiču na uspeh u zimskom ribolovu smuđa. Zaključak je sledeći: Ono što leti predstavlja pogodnost i obećava bogat ulov, zimi se obično transformiše u ograničavajući faktor u ribolovu. Na primer, severni i severoistočni vetar koji je nepovoljan preko zime, leti je odličan saveznik ribolovaca. U jesenjem periodu najpovoljniji je jugoistočni vetar.