Depresija je zarazna

[sani]

Baš kao i grip, depresija je visoko zarazan poremećaj koji se može socijalno prenositi. Najveća je verovatnoća da će se depresija širiti unutar porodice, sa jednog člana na druge. Kao što pojedinci pate od depresije, tako je moguće da čitave porodice pate od nje, čak i kada nisu svesne toga.
Depresija u porodici može da isisa svu energiju u kući i pretvori dom u vrtlog negativnih emocija. Obično se takva depresija ispoljava kao fizička bolest ili opšta atmosfera razdražljivosti i negativnosti. Članovi porodioce se povlače u svoje lične prostore i postaju robovi televizije i kompjutera. U porodičnoj komunikaciji dominiraju pesimizam, sarkazam ili tišina.
Porodica može sprečiti depresiju da se trajno naseli u njihovom domu, ako obrati pažnju na neke obrasce interakcije. Pre svega, potrebno je rano uočiti simptome depresije kod člana porodice, jer je tada moguće brže ukazati pomoć i smanjiti mogućnost širenja "zaraze".
Pored uočavanja simptoma, veoma je važno razviti veštine pozitivnog mišljenja i pozitivne komunikacije u kući. Porodice često nasleđuju stil negativnog mišljenja koji u sebi nosi "bacil" depresije. Često je to nasleđe koje se prenosi sa generacije na generaciju, obrazac pesimizma koji se javlja kako bi zaštitio voljene osobe od razočarenja ili stresa. Međutim, negativno mišljenje ima upravo suprotan učinak, jer razara mentalno zdravlje svih koji su mu izloženi.
Porodica uvek treba da ima "zalihe" pozitivnog iskustva i mogućnost da ga prizove svaki put kada nastupe teška vremena. Negativna iskustva nose ogroman psihološki teret, pa je potrebno mnogo više pozitivnih iskustava da bi se nadjačalo neko negativno.
Porodica treba da se okuplja i da napravi pregled emocionalnih potreba za sledeću nedelju u skladu sa važnim događajima planiranim u to vreme. Svako treba da se zapita šta treba da uradi da bi pomogao drugom u tim važnim događajima, kao što je, na primer, test u školi. Na taj način se izazovi mogu anticipirati, a porodica se sa njima može suočiti uz manje stresa.
Proveravanje psihičkog blagostanja članova poroice, a ne samo liste njihovih aktivnosti, doprinosi osećaju povezanosti, koji postaje glavni odbrambeni bedem protiv depresije u svakom periodu života. Najbolji način borbe protiv porodične depresije je podjednako posvećivanje pažnje osećanjima i aktivnostima članova.





Preuzeto sa

http://www.psihologija-blog.com/

[sani]

Svaki drugi čovek u Srbiji pati od blagih simptoma depresije, a kod 4,4 odsto žena i 2,4 odsto muškaraca konstatovana je kao oboljenje. Depresija je najčešći uzročnik samoubistva i četvrti po redu "potrošač" zdravstvenih fondova. Kakva sve može da bude i kako je razlikovati od lošeg raspoloženja, utučenosti i bezvoljnosti koje svi ponekad osećamo "Okidač koji mene pokreće i usporava leži duboko unutra i ja na njega ne mogu da utičem. Evo već godinu dana čekam da okine, životarim i samo kukam."
"Ne znam kako sebi da pomognem, prepuštam se sve više ovom odvratnom stanju. Šta mi se dogodilo da više ne želim ništa? Gledam svoju decu i samo mi se plače. Mislim da nisu zaslužili ovakvu mamu. Umorila sam se od sebe i od svog gledanja na svet. Gubim nadu, gubim sebe. Tonem. Zombi sam koji luta svetom, traži pomoć, a može li iko uopšte pomoći zombiju? Njegovo mesto je duboko pod zemljom."
"Zašto mi je često i najobičnija stvar koja treba da se obavi teška? Neki ljudi lagano ustaju u cik zore, a ja evo već četvrti dan preskačem jednu gomilu pored kreveta i ne mogu ni da je pogledam, a kamoli da je raskrčim."
Ovako posetioci različitih internet foruma na kojima se okupljaju oboleli od depresije opisuju svoje stanje. Prema istraživanju koje je 2006. godine po nalogu Ministarstva zdravlja sproveo Institut za javno zdravlje "Milan Jovanović Batut", svaki drugi čovek u Srbiji pati od nekih blagih simptoma depresije, a kod 4,4 odsto žena i 2,4 odsto muškaraca ona je konstatovana kao oboljenje. Međutim, to ne znači da depresija češće pogađa žene. "One se češće obraćaju za pomoć stručnjaka, muškarci to ređe čine zbog stida. Agresivniji su, prave gluposti", objašnjava u razgovoru za "Vreme" Aleksandar Vučo, psihoanalitičar.
Šta je depresija i kako je razlikovati od lošeg raspoloženja, utučenosti i bezvoljnosti koje svi ponekad osećamo?

[sani]

ZAŠTO UMIRU ŠIMPANZE: Vučo kaže da je granica između tuge i depresije fluidna i da zavisi od posmatrača. Po njemu, treba razlikovati dve vrste depresija – psihotične i nepsihotične: "Psihotične su uzrokovane nasiljem. Kod njih ima mnogo ‘hardverskog’ uticaja i one se leče lekovima. Za razliku od njih, nepsihotične su često uzrokovane gubitkom koji ne mora nužno da bude stvaran, već se određena životna situacija tako doživljava." Dobra ilustracija za ovu tvrdnju jeste slučaj jedne od učesnica pomenutih foruma koja kaže da je prvu depresivnu epizodu imala sa pet godina kada je njena majka otišla na posao i ostavila je kod komšinice. "Moderna istraživanja mozga pokazuju da se kod njih javlja sistem panike, karakterističan za sve sisare. To su osećaji straha i tuge izazvani gubitkom. Zato se dešava da bebe šimpanze umiru kad se odvoje od majke iako su voljene i pažene, psi uginu ukoliko im ode gazda", kaže Vučo.

[sani]

Psiholog Petar Jevremović izričit je u tome da treba praviti razliku između depresije i depresivnosti, naglašavajući da se pod depresijom podrazumeva isključivo grupa psihičkih oboljenja koja mogu imati različit nivo ozbiljnosti na psihotičnom i neurotičnom nivou, dok se depresivnost tiče sentimenta, odnosno osećanja.
Vučo objašnjava da depresija nije samo oznaka bolesti već razvoja našeg mentalnog aparata. Citirajući Sigmunda Frojda koji u knjizi O žalovanju i tugovanju kaže da je depresija reakcija na našu agresivnost prema bliskim osobama, Vučo dodaje da depresivni ljudi imaju sado-mazohistički odnos prema sebi, a da, iako privlače pažnju okoline, odbijaju pomoć zbog osećaja krivice.
POD MASOM SREĆE: Da je agresija jedan od bitnih obeležja depresivnosti, potvrđuju i reči Petra Jevremovića koji kaže da se u samoj srži jednog takvog sentimenta nalazi agresija sa kojom nismo u stanju da izađemo na kraj i koju ne možemo da prepoznamo, pa je okrećemo prema sebi: "Ono što čini depresivca jeste hostilnost koju on ne može da ispolji." Zato, po Jevremovićevom mišljenju, depresivnost ne treba vezivati za pojavne oblike. Premda većinu depresivnih karakteriše tužan izraz lica, bezvoljnost i prisustvo crnih misli, mogući su i potpuno suprotni efekti poput preterane aktivnosti. "Dešava se da je depresija maskirana maničnom odbranom. Iza preteranog aktivizma može se naći depresivnost, tako da manifestacija ima mnogo, ali suština depresivnog iskustva je nemogućnost da se sa drugima podeli ono u sebi živo", kaže Jevremović, dodajući da je važno da čovek, šta god da mu se desi, bude u stanju da zadrži kvalitetne odnose sa okolinom, a da je njihovo gubljenje upozoravajuće.
Pored agresije, u depresiji se može javiti i autoagresija, koja u najgorem slučaju vodi do samoubistva. S obzirom na to da ova bolest jeste jedan od najčešćih uzročnika samoubistva, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) upozorava da će do 2030. godine depresija biti jedan od četiri glavna uzročnika smrti i radne onesposobljenosti, odmah iza srčanih oboljenja, cerebrovaskularnih napada i side. Pored toga, podaci SZO-a pokazuju da je depresija na četvrtom mestu liste bolesti na koje odlazi najveći deo tereta zdravstvenog osiguranja. Studija "Opterećenje bolestima i povredama u Srbiji", rađena 2003. godine pod pokroviteljstvom Evropske unije i Evropske agencije za rekonstrukciju, pokazala je da u ovom pogledu Srbija ne zaostaje za svetom. I kod nas se depresija nalazi na istom, četvrtom mestu, a prethode joj ishemijska bolest srca, cerebrovaskularne bolesti i rak pluća.
SZO još procenjuje da će do 2020. godine depresija postati drugi svetski zdravstveni problem, a gledajući samo žensku populaciju, zdravstveni problem broj jedan. To je posledica konstantnog rasta broja depresivnih u svetu koji se prati od 1910. godine. Najmanje deset odsto svetske populacije ima šansu da jednom u životu oboli od depresije. Ona se može javiti još u detinjstvu, a najčešća je u starosnoj grupi od 15 do 44 godine. Većina stručnjaka slaže se da je to za čoveka najbolnije životno iskustvo s kojim se može suočiti.
Bez obzira na to što većina onih koji su prošli kroz depresiju može da navede događaj koji je uzrokovao njihovo stanje, Jevremović smatra da nije bitno šta je okidač, već šta se nalazi u osnovi: "Kvalitet života u porodici, da li je osoba u porodici stekla imunitet na gubitak. Osobe koje nisu na funkcionalan način ugradile u sebe mehanizme iz porodice, koji postaju lični mehanizmi, imaju veće predispozicije za oboljevanje."
Aleksandar Vučo navodi da je depresija veoma povezana sa narcizmom i da ponekad služi održanju čistog i uzvišenog lika: "Depresivni nude sebe kao objekat drugima, ali retko mogu da im se posvete. To zavisi od jačine i dubine depresije."
Mnogi od njih boje se da imaju decu, jer nisu sigurni da će biti u stanju da se o njima staraju. Imaju potrebu da budu praćeni, negovani, da im se posvećuje pažnja. Zbog toga se često dešava da depresija nije jedini psihički problem, već je prate socijalna fobija, panični napadi, razne druge fobije ili hipohondrija.

[sani]

PROLAZNICI SPUŠTENE GLAVE: Zbog svega toga, oboleli se nalaze u začaranom krugu iz kog je bez stručne pomoći nemoguće izaći. Zato je vrlo bitna reakcija najbliže okoline. Oba sagovornika "Vremena" slažu se da depresivnima ne vredi predočavati argumente i ubeđivati ih da nije sve tako crno kao što njima izgleda. S druge strane, i kod najbližih dolazi do frustracije zbog nemogućnosti da pomognu, zbog čega se javlja konflikt, koji samo pogoršava situaciju. "Jedino što okolina može da uradi je da što više podrži depresivnu osobu da se obrati za stručnu pomoć. Okolina mora da se suoči sa bespomoćnošću, jer pored sebe imate nekoga kome ne možete sami da pomognete", kaže Jevremović.
Depresija se leči na tri načina: psihoterapijom, lekovima ili i jednim i drugim. Antidepresive prati fama da pojačavaju simptome na početku terapije, a neka istraživanja pokazuju da se najveći broj samoubistava uzrokovanih depresijom dogodi baš u prvim danima uzimanja lekova. Aleksandar Vučo kaže da to ne znači da ovi medikamenti prvo pojačavaju simptome, kako se to obično misli, a da ih onda ublažavaju, već da pacijenti gube nadu zato što njihovo dejstvo počinje tek za oko dve nedelje: "Depresivni se plaše da piju lekove zbog neželjenih dejstava ili ih nesvesno odbijaju, da bi produbili patnju." Terapiju lekovima često otežava i strah pacijenta od zavisnosti, međutim, Vučo smatra da je ovaj strah prenaglašen, jer je u svojoj dugogodišnjoj karijeri video samo dva slučaja zavisnosti, i oba su sanirana za nekoliko dana.
Oba sagovornika "Vremena" slažu se da se ne može govoriti o depresivnim nacijama. Vučo primećuje da su na srpskim ulicama poslednjih godina ređi prolaznici spuštene glave i izgubljenog pogleda, što je bila sasvim normalna reakcija na sve događaje prethodnih decenija. Dakle, Srbi ne pate od depresije više nego ostale nacije, ali, prema podacima Ministarstva zdravlja prikupljenim u istraživanju obavljenom 2006. godine, čak 43,9 odsto naših građana je pod stresom, 28,1 odsto ima emocionalne probleme, a 22,6 odsto pati od nesanice.
Depresija jeste široko rasprostranjena bolest sa potencijalno smrtnim ishodom. Granica između nje i uobičajenog neraspoloženja efemerna je i individualna. Isto važi i za njene uzročnike, način i dužinu lečenja, kao i reakcije na terapiju. Srećom, izlečiva je, ali samo uz pravovremenu i adekvatnu stručnu pomoć.

[sani]

Oblici
U medicinskoj literaturi postoji mnogo podela depresije. Endogene depresije su biološkog porekla, i smatra se da se javljaju kod osoba sa genetskim predispozicijama. Reaktivne depresije su reakcije na životne probleme i stresne situacije – smrt bliske osobe, razvod, gubitak posla... i traju duže od "uobičajenog" tugovanja.
Psihotične depresije, za razliku od nepsihotičnih, prate halucinacije, sumanute ideje, osećaj krivice, grešnosti, siromaštva, bezvrednosti, teške telesne bolesti. Komplikovanije su i zahtevaju hitno bolničko lečenje.
Sezonska depresija karakteristična je u jesen ili zimu. Kod nje se javlja usporenost, umor, loše raspoloženje, pojačan apetit, potreba za slatkišima i za snom. Uspešno se leči za svega nekoliko dana fototerapijom, a sama se povlači na proleće ili u leto. Smatra se da važnu ulogu u nastanku ove depresije ima hormon epifize melatonin, na čiju proizvodnju deluje sunce. Zato je sezonska depresija češća kod stanovnika severnih delova planete.
Većina bolesnika, između 50 i 80 odsto njih, tokom života ima više depresivnih epizoda, a sledeća se ponekad javlja već nakon pola godine. Prema nekim tvrdnjama, rizik je veći kod starijih osoba, kao i kod onih koji unose alkohol i droge.

[sani]

Najmlađi i najstariji
Simptomi depresije kod dece ne razlikuju se mnogo od onih koji se javljaju kod odraslih. Međutim, kod dece je mnogo češća tzv. maskirana depresija. Ona se, za razliku od odraslih koji se ne osećaju depresivno, ali su povučeni i manje posvećeni aktivnostima u kojima inače uživaju, kod mladih manifestuje strahom od škole, razdražljivošću, slabije razvijenim socijalnim veštinama, bežanjem od kuće...
U Srbiji svako četvrto dete koje zatraži pomoć psihijatra boluje od depresije i ona se u oko 80 odsto slučajeva uspešno leči, kažu podaci Instituta za mentalno zdravlje. U uzrastu do 12 godina, ova bolest učestalija je kod dečaka, dok se nakon toga situacija menja pa su adolescentkinje mnogo češći pacijenti Instituta. Klinička depresija koja zahteva ozbiljan tretman prisutna je kod tri do sedam odsto mladih, a simptome depresije ima 15 do 20 odsto adolescenata. Četvrtina dece i adolescenata sa kliničkom depresijom – koji imaju negativnu mentalnu predstavu o sopstvenom telu, manjak samopoštovanja, anksioznost – prethodno su bili žrtve zlostavljanja ili zanemarivanja.
Poslednja istraživanja predstavljena na Kongresu dečjih psihijatara, održanom u Firenci početkom meseca, pokazuju da u svetu oko 2,5 odsto dece do osam godina pati od depresije, podjednako devojčice i dečaci. Od 8,2 odsto obolelih adolescenata dve trećine čine devojčice.
Depresija se češće javlja u starijoj životnoj dobi i tada je prati veći broj komplikacija. Stari tada obično nisu u stanju da se brinu o sebi a njihovi bližnji često ne prepoznaju depresiju kao uzrok brojnih drugih simptoma na koje se ovi žale: glavobolje, bolovi u zglobovima i mišićima, poremećaji spavanja, apetita, koncentracije...

[причалица]

ok. da ne bih otvarala temu - šta da radim? svi simptomi su tu:
Depresija se češće javlja u starijoj životnoj dobi i tada je prati veći broj komplikacija. Stari tada obično nisu u stanju da se brinu o sebi a njihovi bližnji često ne prepoznaju depresiju kao uzrok brojnih drugih simptoma na koje se ovi žale: glavobolje, bolovi u zglobovima i mišićima, poremećaji spavanja, apetita, koncentracije...

[sani]

E vako prico..

depresivno stanje je jedno od stanja u psihijatriji koje sam pacijent najteze podnosi..radi se o tome da kod depresije covek ne gubi kontakt sa realnosu, a oseca se grozno, svestan svog loseg stanja,sa manjim ili vecim (kompletnim)odsustvom zivotne energije

depresija , kao i podloga za iste, ima raznih..da ne bih preterano tupila o tome, moj ti je savet da nadjes nekog dobrog psihica koji ce vec naci nacina da te malo 'podigne'
Iskreno, sama ne verujem u bajke tipa" lecite depresiju vitaminima, setnjom..p..materinom..kad covek upadne u takvo stanje nije mu do zivota, a ne do babranja po pijaci i lelemudanjima po ulici.

[QueenOfClubs]

Мене занима да ли депресија може постати "стил живота"?
Како најбоље да опишем...
Наишла сам на приличан број људи који у свему виде неко зло по себе, чак и кад нема разлога.
Такви ће за своју тугу разлог пронаћи и у вулканском пепелу у Европи...
Они никада немају разлог за радост и увек одговарају са "да, али".
Тако да је сваки покушај да им се мало увесели живот пропао у старту.
Да ли је то неки поремећај, васпитање, карактер...

[milan11]

od uvek sam depresivne odstranjivao iz moje okoline upravo zato sto je zarazno, zamisli 1 ceo dan da provedem sa takvom osobom, obavezno da se obesis kad padne mrak tolko te smori da nema sta drugo

[причалица]

mene depresivna osoba stimuliše da mislim kako je moj život ok i pokušavam da je saslušam i pomognem....nemam utisak da sam ugrožena prisustvom depresivne osobe, osim ako to ne krije jako dobro.

[Sibi]

na mene jako utiče raspoloženje osobe koja je sa mnom, ukoliko je to depresivna osoba, kroz par dana mi se više ni ne živi ... a ukoliko je to osoba puna pozitivne energije, mogu da poletim :trci:

[причалица]

na mene jako utiče raspoloženje osobe koja je sa mnom, ukoliko je to depresivna osoba, kroz par dana mi se više ni ne živi ... a ukoliko je to osoba puna pozitivne energije, mogu da poletim :trci:

onda treba sa mnom da se družiš...bar kad se oporavljaš od depresivnih:D

[Sibi]

onda treba sa mnom da se družiš...bar kad se oporavljaš od depresivnih:D

ma ko sunđer sam ...

ne mogu da ih izbegnem i ne želim da bežim od depresivnih ljudi ... trudim se iz sve snage da pomognem ako mogu, a posle toga ću da dođem kod tebe po pomoć :raz_013:.

[причалица]

ma ko sunđer sam ...

ne mogu da ih izbegnem i ne želim da bežim od depresivnih ljudi ... trudim se iz sve snage da pomognem ako mogu, a posle toga ću da dođem kod tebe po pomoć :raz_013:.

dogovoreno.

[Mr.OneTwo]

od uvek sam depresivne odstranjivao iz moje okoline upravo zato sto je zarazno, zamisli 1 ceo dan da provedem sa takvom osobom, obavezno da se obesis kad padne mrak tolko te smori da nema sta drugo

ovo je i moje misljenje. kukanje i prenemaganje uzasno smara. rodjace, uzmi zivot u svoje ruke i uradi nesto a nemoj po ceo dan da patetises i malerises ostale. za takve smarace, napalm je keva.

[Sibi]

ovo je i moje misljenje. kukanje i prenemaganje uzasno smara. rodjace, uzmi zivot u svoje ruke i uradi nesto a nemoj po ceo dan da patetises i malerises ostale. za takve smarace, napalm je keva.

Mislim da grešite ako mislite da oni svesno smaraju ... da su u stanju da u tom trenutku uzmu život u svoje ruke i da po pitanju svog stanja nešto učine. To je jače od njih. Jedno su depresivci a drugo pesimisti. Depresija je stanje (bolest)... i u takvom stanju im je obično potrebna pomoć stručnjaka. To nije njihov izbor.

A zarazna jeste za ljude koji su skloni depresiji.

Eto pričalici ne smetaju ... ne smetaju ni meni, mada posle izvesnog vremena provedenog u njihovom društvu dok su u depresivnoj fazi počinjem da se osećam loše... i tad moram da se sklonim ili postajem poput njih.

[Mr.OneTwo]

Mislim da grešite ako mislite da oni svesno smaraju ... da su u stanju da u tom trenutku uzmu život u svoje ruke i da po pitanju svog stanja nešto učine. To je jače od njih. Jedno su depresivci a drugo pesimisti. Depresija je stanje (bolest)... i u takvom stanju im je obično potrebna pomoć stručnjaka. To nije njihov izbor.

A zarazna jeste za ljude koji su skloni depresiji.

da, u pravu si. ja nisam mislio na ljude koji su psihicki bolesni, nego na one koji non stop kukaju. mada, mozda i oni imaju psihickih problema... nemam pojma, nisam se udubljivao u materiju : ) na mene ne uticu, samo me te price uzasno smaraju, kao sto me smaraju i lovacke price i baronisanja pojedinih primeraka homosapiensa : )

[причалица]

ma, depresija je najraširenija bolest na planeti...nije za nipodaštavanje, uopšte.
i ja sam ponekad depresivna, ali onda radim kao manijak i izvučem se iz toga....ili spavam ....ne sad kao manijak, ali spavam dosta i probudim se kao nova. to kod mene ne traje duže od dan-dva....
ima mnogo depresivnih ljudi koji neće da leče svoju bolest....i onda treba izdržati takav njihov način funkcionisanja, ukoliko ste u blizini depresivne osobe - to nije ni malo lako...isisava energiju.
ali, ljubav je univerzalni lek...
a to što neko gore reče ''napalm'', pa stvarno...žešći si momak, nema šta. ebo te napalm.