Leskovačka Crvenkapa
Leskovačka Crvenkapa
Bilo jednom jedno devojčče, maleččko i ubavo beše. Zvali su gu Crvenkapa. Imala je neku crvenu kapu kod Kinezi što vu kupili, jer babu mrzelo da vu pletee kapu. Malo vu popke pletee svaku godinu, još i s' kapu će se s'd zanosi.
A i vunica poskupe mnogo tuj godinu.
Crvenkapa je živela s' majku i s' tatka, u kuću pored golemu šumu. Taččnije u Ččukljenik. Na drugi kraj je živela baba njena. U Tulovo. Razdaljina taman tol'ka da ti oteknu .... dok stigneš. Noge da ti oteknu.
Jednog dana majka je poslala Crvenkapu da odnese podvarak što je skuvala za babu i omesen ‘leb, jer baba ne voli kupovni, mnogo vu žilavi a već pola zubi nema. Sve joj to nabuta u krošnju i preko toj teglu ljutenicu. Crvenkapa popizde. Em će se maje peške, jer je nedelja i kombi nema, em treba nosi 100 kila jedenje. Razmišlja se Crvenkapa: "Kude sad da idem u pi*du materinu?" Nego koe će, baba gladna, a možda vu i da neki dinar za u grad.
Sabra ona džopke i krenu polako.
Majka gu upozori da se ne maje mnogo, nego pravo kod babu i nazad. Posebno vu je rekla da ne skreće od put pa da umaže u blatište cipelke ko prošli put. Jedva gi je očistila. Crvenkapa sve sasluša, al' vu na drugo uvo izađe. I pođe ona. Dok izađe iz selo i malo na tam dok ide pored njive brzo joj prođe put. Plus i neki kuččiki selski gu pojuriše, pa začč's stiže do kraj seloo. Tad počče se razmišlja kol'ko će vu treba do babu, pa reši da ga krati kroz šumu.
Na poččetak šumu prijede vu se grojze i obrsti na komšiju malo od vinograd. Dok je to radila, ičč nije primetila da je iza jednu bukvu gleda neki. Vuk. Razdra se on odjedared "Koe radiš tuj, a?" Crvenkapa se usra. Mislim figurativno. Kad vide ko je, samo potuli šiju. Misli se le, le s'g ako mi kaže na majku ima s'e da me iskube. Ili na babu, ima me odere sa sukaljku kad dođem. Jer baba je volela sa sukaljku da tepa zatoj š'o 'e s' jednu stranu praktiččno (nema ruke da gu boliv), a sa drugu stranu efikasno (ne praviš se posle mnogo pametan).
Prilazi vuk, širi se nešto i onako pita kao nezainteresovan: Koe ra'iš be devojččice? Dal' te iscima? Berem si grojze, ćale me isprati. Kaže će propadne, mnogo kiša bila, pa će se skape ako ga ne oberemo i ja rek'o na babu da ponesem neki grozd da se zaraduje, ništa blago ne jede.
Do'ro be, ne pravdaj mi se - reče vuk. V'im da kradeš. Sram li te je?
Crvenkapa oćutaa.
Z'ebavam se, be - nasmeja se vuk. Sve mu oberi na ovog majmuna, gađao me sa dr'mlije prošlu nedelju u lov kad beše. Sreća pa promaši. Je*em ga malumnog. I sin mu neje bolji. Znaš li koe sam ččuo? Pije drogu.
Crvenkapa ga začuđeno pogledaa.
Ozbiljno - rečče vuk. Koe si zinula? Stvarno. Nego baba koe radi, kako 'e?
Nije nešto dobro - odgovori Crvenkapa. Grip gu sad ovaj u'vatio. I toj primi vakcinu i sve i ponovo. I pije lekovi i što ti ne.. nema, još se ne mož opravi.
I ovi doktori neznalice - rečče iznervirano vuk. Na vezu došli, platili mesto ili preko stranke se iznabutali. Strašno. Nego, kako će uđeš u kuću, imaš li ključč? -upita lukavo vuk, zaodeći kao kiša oko Kragujevac.
Ma ćale mi uradi dva do sad, ja gi izgubi. Sad nemam nijedan nego triput kucnem i baba zna da sam ja i otvori mi.
Aj ce vidimo - rečče vuk i po najkraći put krenu do kuću. Al' malo na tam' upade u neki jendek, jedva se izvadi i onako utepan vide da će ga pretekne Crvenkapa pa metla do kuću, kad komšija, pored babu što živi, kljusu postavio na kraj šumu.
Aknu ga kljusa preko cvolike, izleteše mu svitke na oči. Oćuta on, da ga ne ččuju u selo a u sebi se misli, je*em ti ja ovaj put što ga izabra, je*em ti i babu i podvarak i jedenje i ovoj detište šuntavo što ga sret'o.
Kad je stig'o do kuću vuk pokuca triput na vrata. Baba pita: "Kuj je?"
Vuk reče: "Iz Distribuciju babo. Će plaćaš li raččuni?"
Baba reče: "Nema ništa od toj."
"Znači da gu seččemo" - unese se vuk u ulogu.
"Ako oćeš glavu da izedeš, sečči" - odgovori preteći baka.
Vuk se uplaši pa reče: "Šalim se babo, iz Vodovod. Pukla cevka!"
Baba reče: "Kam' voda ako je pukla cevka? Oćete li miliciju da zovem, manguparijo?"
Vuk vide da će naje*e pa počče: "Ma poštar babo, penziju ti nosim. Sedmi deo, druga ččetvrtina januarska penzija od pre'prošle godine."
"A što ne zboriš odma, puška te raznela" - uzbuđeno rečče baka.
Kako otvori vrata tako gu vuk gutnu. Bez leb. Sasvem džopke. Uzede vuk drugu spavaćicu, kapu, obuče se. Turi naoččare, pa mu se zavrte u glavu. "Koe sad ovo?" misli se vuk. Aaaaa... jaku dipotriju baba nosi. Nego će izdrži dok se ne dovučče Crvenkapa.
Ne prođe mnogo, vuk se taman zagledao u neku seriju na Pink kad ete gu Crvenkapa.
Ččuka triput na vrata.
E da ga je*em - pomisli se vuk. "Ko je?" - upita on.
"Ja sam be babo, koe me ispituješ" - reče nervozno Crvenkapa.
"Ajde ulegni" - rečče vuk.
"Reko ti šesto put da zaključčuješ vrata" - odgovara Crvenkapa.
Ččim uđe, Crvenkapa beše iznenađena s' babin izgled.
"Koe ti je be babo, što tako izgledaš? Kol'ke su ti rukeee.."
"Pa da te zagrlim be v'šlo malečka" - rečče vuk.
"A očči? Koe? Gledaj gi? Dal' si varila nešto s' dedin aparat noć's?"
"More doktor mi dade neku dioptriju, rasipa me. Ovolke mi očči, ičč mi ne odgovara.
Nego sad te vidim bolje. Gle šta su te bubuljice izbile, ccccccc."
"Do'ro babo, zaje*i, nego što su ti tol'ki uši?"
"Da te ččujem bolje" - rečče vuk, "zato nemoj mi se dereš ovde uz krevet."
"A zubi? Gledaj gi kol'ki su? Ko na vuci."
"Da te izedem bez ‘lebac" - rečče vuk. Ripnu i gutnu gu.
Crvenkapin komšija je u tom momentu prolazio pored babinu kuću. Video je da mu je neko jeo po lojze pa je mislio da je vuk i tražio ga je po celu šumu.
U subotu se majao po pijac i kupio novo držalje za sekiru, pa gu poneo.
Kad začču vikanje i kao da se neko otima, on ulete u kuću udari vuka sa sekiru po til i aj što mu glavu icepi nego ga na pola presečče.
Ispadoše i baba i Crvenkapa iz vukovu mešinu.
Tako završi vuk karijeru, icepi mu komšija krštenicu, a onda on, baba i Crvenkapa zasedoše da izedev majkin podvarak.
"Dodaj malo od ljutenicu" - rečče Crvenkapa.
Odgovori sa citatom
