Mobing!

[sani]

Na zalost i dalje vrlo aktuelno..pa i u mom zivotu..
naime, moj suprug , izuzetan i drustveno priznat strucnjak, trenutno prolazi kroz cini mi se najbeskrupulozniji oblik mobinga.., naravno i mi kao porodica zajedno sa njim.
Posledice po mentalno i fizicko zdravlje vec polako svi primecujemo.
Otvaram temu da podelimo i ovakva iskustva.


Mobing je, prema definiciji, psihičko maltretiranje na radnom mestu koje podrazumeva: davanje ponižavajućih poslova radniku, ogovaranje, stalne kontrole i kritike od strane kolega i rukovodstva, napade na zdravlje zaposlenog (ne dobija bolovanje, godišnji odmor, seksualno ga uznemiravaju...), premeštanje u drugu kancelariju, nepozivanje na sastanke, oduzimanje sredstava za rad (sindrom praznog stola), pretrpavanje obavezama – sindrom punog stola...
Cilj mobinga je da se zaposleni prisili da napusti radno mesto i tako ekonomski još više degradira. Radna sredina u kojoj preovladava ovakvo ponašanje prepoznaje na osnovu narednih odlika: takmičarska sredina sa kultom karijerizma, strogo hijerarhijska struktura, naglašena briga o ekonomskoj dobiti umesto o međuljudskim odnosima, nedostatak međusobnog poštovanja, nedovoljno definisane radne uloge i nedostatak profesionalnosti.[/]

[sani]

Dakle, inicijatori mobinga najčešće su direktori ovdašnjih (većinom društvenih) preduzeća, firmi ili (javnih) ustanova – one bahate siledžije koje misle da im je apsolutno sve dopušteno. Nepružanjem nikakvog otpora ovoj pojavi, sa-učesnici mobinga jesu i svi oni koji se solidarišu sa njom. To jest, voljno ili nevoljno (uglavnom iz interesa ili pak želje da se dodvore mobberu) učestvuju u sprovođenju mobinga.
Šta su uzroci pojave mobinga!?
To jest, šta je to što posebno iritira ove urbane hommo-sapiense našeg vremena?
Odgovor je: bilo šta!
Ponekad, verovali ili ne, čak i: apsolutno ništa!
Kako u ovoj zemlji za direktore javnih preduzeća ne postoji apsolutno nikakva obaveza prolaženja čak ni ninimalne edukacije u veštinama upravljanja i(li) pozitivnog liderstva - da ne spominjemo obaveznu proveru njihovih psiho-fizičkih predispozicija za obavljanje ovako odgovornih poslova, tako kod tipova sklonih ovakvom ponašanju u njihovom rukovođenju bilo čime: velikom fabrikom, zavodom za kulturu ili, recimo, domom zdravlja, primaran, dominantan a često i jedini “princip” vladanja i ponašanja postaje njihov gotovo životinjski instinkt samoodržanja.



Taj životinjski strah kojim vremenom bivaju sve više i sve opasnije opsednuti kod njih rađa agresivno ponašanje koje APSOLUTNO SVAKU, često najkonstruktivniju i najdobronamerniju pritužbu ili savet shvataju kao udar na njih i njihove pozicije i privilegije lično! Kažem upravo na ovaj način pošto pozicije i privilegije kod ovih ljudi nisu prateće manifestacije već upravo suštinske karakteristike i njihove određujuće osobine.
E sad, pošto u Evropskoj uniji postoji pozitivno zakonodavstvo koje ovakve oblike teških kršenja najosnovnijih ljudskih prava sankcionišu time što se žrtvama mobbinga (naravnom onim koje uspeju da dokažu postojanje istog) isplaćuju materijalne odštete u iznosu od 30.000 do 100.000 Eura. Kod nas, zakonska regulativa za sankcionisanje ovog light fašizma još uvek nije do kraja definisana.
Naravno, razlozi su prilično jasni : svesni masovnosti ovakve pojave ovdašnji vlastodršci još uvek svesno odugovlače sa donošenjem jasne zakonske regulative koja bi regulisala i ovu oblast. Uteha žrtvama jeste ta da bez donošenja antimobbing zakona Srbija u EU srećom neće moći ni da priviri!


*Kopirano sa jednog bloga..sad ne znam kojeg!?? :raz_117:

[sani]

Oblik mobinga, koji postaje sve češći kod nas, je mobing pripadnika profesionalne elite u Srbiji što ukazuje na veoma opasnu konotaciju i na pojave koje su kao vrlo negativne već poznate istoriji čovečanstva.
Moberi u ovom tipu mobinga su ličnosti koje u našem društvu političkim sredstvima, protivprirodno i apsurdno počinju da vladaju i domenom visokog profesionalnog rejtinga, u okviru profesije kojoj uopšte ne pripadaju. Ovi moberi ne deluju samo na nivou psihološkog maltretiranja, već sprovode mobing sa dvostrukim ciljem. Jedan je zadovoljenje patološke potrebe mobera za mobingom, jer to svakako karakteriše njihov psihološki profil, a drugi zadovoljava njihovu ogromnu materijalnu satisfakciju. Zloupotrebom političke moći koju poseduju, oni postižu oba navedena cilja.

Ko je mober?
"Moberi" tako se nazivaju predpostavljeni ili plaćeni ljudi, koji mogu biti i kolege s kojima radimo, imaju zadatak da kod "žrtve" izazovu osećaj nesigurnosti, inferiornosti, bespomoćnosti, tako da žrtva na kraju poveruje da je nesposobna. U nekim zemljama "moberi" već funkcionišu kao profesija, njihovi zadaci i funkcije su pod kontrolom poslodavca i zavise od njih samih. Kod nas funkcionišu na manje vidljiv i suptilniji način, ali u godinama tranzicije biće i kod nas prepoznati. Uopšteno rečeno "mober" je neko ko ima moć ili je plaćen od moćnoga da deluje na željeni način. "Mober" može biti vlasnik firme ili neko koje na hijerarhijskoj lestvici na vrhu, top menadžer npr., kako će upravljati ili manipulisati ljudima zavisi od njegovih ličnih potreba ili ciljeva. On često "upravlja" sa "žrtvom" manipuliše na sebi svojstven način i za uzvrat zahteva šta hoće i želi, kršeći sve poslovne i humane principe.

[sani]

Ono što je najzanimljivije je to ko su najčešće žrtve mobinga. Iako, na prvu “loptu”, većina misli da su žrtve mobinga slabe, možda neobrazovane ili osobe na nižem hijerarhijskom nivou, varate se. Žrtve mobinga su, verovali ili ne, upravo suprotne ličnosti. Reč je o tome da se nasilnik upravo, na nesvesnom nivou, upravo najviše fokusira na one za koje oseća da mogu da ugroze njihovu poziciju, pa shodno tome, za žrtve često bira najinteligentnije i najobrazovanije ljude u toj grupi. A zašto? Pa zato što smatra da ne može na drugi način da oseti nadmoć nad tom osobom, jer na profesionalnom planu ona bukvalno parira moberu, pa se onda odlučuje da je zlostavlja na psihičkom planu.

Iako stručnjaci tvrde da je žrtva mobinga obično kvalitetniji radnik od onog koji ga zlostavlja, do donošenja zakona sigurno će “proteći još mnogo vode” ali i mulja u njoj koji, posebno u vreme tranzicije, obično ispliva na površinu. Do tada, nasilnicima je nažalost otvoren put za psihičko zlostavljanje i kršenje osnovnih ljudskih prava svakog živog bića na svetu, pa i u Srbiji.

[QueenOfClubs]

Побегла сам ис старе фирме пре мобинга.
Како сам ту радила 10 година и стекла пуно пријатеља, сазнала сам да су, неколико месеци након мог одласка" доведени професионални мобери.
Били су у стању да константно држе људе под пресијом и трудили се да посвађају и два ока у глави.
Тешко им је то успевало, јер, ти људи радили заједно и по више од 20 година.
Познавали су се боље него што неко познаје партнера.
Држали су се заједно и на све покушаје остајали хладне главе и одговарали равнодушно.
Није било лако онима који су остали, али знам да су једне друге бодрили, све окретали на шалу и опстали и остали нормални у том лудилу.

[QueenOfClubs]

А ја сам за директорку имала жену која никако није професионални мобер, али да се бавила тиме сигурно би се обогатила.
То јој је једноставно у крви.
Понижавала је људе на сваком кораку, држала предавања и умела да после пола сата монолога каже једно велико ништа.
Мени је она била симпатична. Једна несрећна и незадовољна жена која се на тај начин лечила.
Гледала сам је увек неким самозадовољним благим погледом док није пукла једног дана и питала ме шта уопште мислим.
Било ми је жао да јој кажем.
А било је људи који нису могли да је поднесу и који су побегли од ње главом без обзира.
Било их је који су је мрзели и оговарали.
Неки су ћутали, неки се шлихтали, некима је скакао притисак а некима богами и шећер.
Мене такве особе, као та бивша директорка, не могу да такну.
Једноставно их сажаљевам. Најискреније.
Не може свако тиме да се бави.
Колика мораш бити гњида да би то радио људима...
Не, они не заслужују ни презир.

[причалица]

napustila sam petogodišnji rad na doktoratu zbog mobinga....nisam više mogla da izdržim.

[Izabela]

I ako postoji u mom okruzenju ne primecujem ga,jer ne zelim.
Radim svoj posao maximalno korektno i ne dozvoljavam da mi ruse stavove i da mi prete kojekakvim zakonima.
Mislim da su nas previse zaplasili bas tim zakonima,traze maximum a ni sami ne daju ni minimum.Kada postave jasne definicije toga sta zapravo zele,kada budem placena kako dolikuje onda cu i glas tih iznad mene smatrati revnosnim,do tada ne.

[причалица]

pa sad....postojali zakoni ili ne, mobingovanje se sprovodi i to na angro....

[sani]

jeste..epilog mobinga nad mojim suprugom je da je sada nezaposlen posle 25 godina rada!

[причалица]

jeste..epilog mobinga nad mojim suprugom je da je sada nezaposlen posle 25 godina rada!

žao mi je. zaista sam imala problema i mogu samo da razumem....i kako vam je i kako je njemu bez posla.

[Slowpoke Rodriguez]

E, zato sam i uteko u privatnike...bolje ja da mobingujem nekog nego mene da mobinguju...:raz_045:

[причалица]

pa ne mogu svi da budu privatnici.....kako ja da budem privatnik ako sam fizičar....da prodajem celer, šta....?

[QueenOfClubs]

Да правиш бре динамометар и дистрибуираш по школама.
Родитељи би се отимали, гарант.

[причалица]

Да правиш бре динамометар и дистрибуираш по школама.
Родитељи би се отимали, гарант.

:raz_114: e, jesi šašava....! imaću to u vidu kad poželim da se tornjam sa ovog posla.