Kada najbližima ne govorimo šta nas muči, da li ih time štitimo ili udaljavamo od sebe?
Ne bih da generalizujem, ali makar u kraju o dakle su moji, ljudi su vaspitani tako od
malena. Onima koji za nas brinu, ne treba baš sve govoriti. Kome onda reći? Nekome
koga nije briga? Čisto gubljenje vremena.
Kako se vi borite sa tim i imate li uopšte takvih problema?