TEMA MUNDI (lat. Thema mundi) - Horoskop svet je razvrstavanje planeta u odnosu na trenutak stvaranja sveta. Usvojena je još u vavilonskoj i staroegipatskoj astrologiji.
Vavilonska tema mundi (nastala po svoj prilici 1000. g. pre Hrista) pokazuje Sunce visoko na jugu, u pratnji Venere sa desne i mladog Meseca sa leve strane; Jupiter upravo izlazi na Istoku, Mars se zatekao na Zapadu, tik pred zalaskom, Saturn stoji nasuprot Suncu iznad horizonta, a Merkur levo od njega. Razvrstavanje ovih pozicija po zodijačkim znacima, koje je vreovatno usledilo nekoliko stotina godina kasnije, dovelo je do sistema – Egzaltacije (pozicija u Temi mundi) i – Pada (njoj suprotna pozicija u Temi mundi). U ovoj Temi mundi Sunce se nalazi u Ovnu, pa je proleće usvojeno kao vavilonski početak godine, tj. vreme nastanka sveta.
Egipatska Tema mundi je mlađa i već sadži pripisivanja zodijačkim znakovima (iz Nehepso – Ozirisa). Ovde je Mesec na izlasku, na 15 stepeni Raka, Sunce je na 15 stepeni Lava, Merkur na 15 stepeni Device, Venera na 15 stepeni Vage, Mars na 15 stepeni Škorpiona, Jupiter na 15 stepeni Strelca, dok je Saturn na zalsku, na 15 stepeni Jarca. Uz uvažavanje egipatskih astroloških činjenica, ovo znači da planete izlaze jedna za drugom u skladu sa njihovim odstojanjem od Zemlje, i to u vreme ranog Sirijusovog izlaska, tj. na egipatsku Novu godinu.
Ni vavilonska, a ni egipatska Tema mundi nikada ne izražavaju potpunu istinu, pošto npr. Merkur nu u kom slučaju ne može da u toj meri bude udaljen od Sunca, kao što je to usvojeno u ovoj očigledno „idealizovanoj konstrukciji“. Tema mundi je tesno povezana sa predstavom o svetskim razdobljima, što je istakao još Beresos: otplike na svakoh 300.000 godina bi naizmenično trebalo da usledi veliko obnavljanje sveta nakon njegove propasti u sveopštem požaru ili potopu. Uzrok za ovako nešto leži u činjenici što tada planete ponovo zauzimaju svoje praiskonske položaje. Kada se sve planete steknu u jednoj liniji u zodijačkom znaku Jarca, Zemlja će biti uništena u potopu (u zimu Velike godine), a ako se združe u zodijačkom znaku Raka (u leto Velike godine), Zemlja će propasti u sveopštem požaru. Vremenski period od 300.000 godina starosti sveta s tim u vezi dobija se na osnovu konjunkcije, u koju Mesec stupa sa planetama po njihovom redosledu. Sveopšti požar i potop ukazuju na direktno umetanje čoveka u kosmos, a prema Nehepso – Petozirisu predstavljaju i jedan od temelja shvatanja o makro i mikrokosmosu. U predstavi o ciklusima, koja odavde proizilazi, rezultira i ponavljanje zemaljskih zbivanja:“...jer, kada posle beskrajno dugog vremena ponovo nastaje nova Zemlja, sa istim prirodnim nužnostima koje su važile i kod Sokrata, Edipa, Ahileja i Hektora, i svih ostalih ljudi....“