Tradicionalna horarna astrologija je metod koji je jako popularan kod srednjevekovnih astrologa, a intezivno je koriscen u Engleskoj u 17. veku, kada su radili vrsni astrolozi Lili(William Lilly), Kalpeper(Nicholas Culpeper) i mnogi drugi. Iz vise razloga posle tog perioda polako je pao u zaborav i tek predanim radom Olivije Barkli(Olivia Barclay), Dzona Frolija(John Frawley), Branke Stamenkovic i drugih na popularizaciji ovog sistema, on se polako vraca iz zaborava i to pre svega zato sto daje pouzdane predikcije.
U Tradicionalnoj horarnoj astrologiji za vladare znakova se koriste samo tradicionalne planete. Spoljasnje planete Uran, Neptun i Pluton imaju svoje dejstvo ali se ono ostvaruje preko konjukcije, slicno fiksnim zvezdama.
U upotrebi su samo Ptolomejevi aspekti: sekstil, kvadrat, trigon, opozicija i konjukcija.
Pored pomenutih elemenata jos se koriste antisticije, fiksne zvezde i arapske tacke.
Znacajno mesto u analizi zauzimaju i recepcije medju planetama koje puno govore o medjusobnim odnosima planeta i mogucim ishodima postavljenog pitanja.
U sustini ovo je jednostavan metod, medjutim moze pokazati veliku suptilnost i precinoznost u odgovorima koje daje.