Mitologija
Kada je proročište u Delfima kralju Akrisiju proreklo da će ga unuk lišiti života i prestola, on je zatvorio svoju kćerku Danaju u podzemnu prostoriju. Iako je na taj način sprečio da kontaktira sa ljudima, nije uspeo da spreči bogove da dopru do nje. Zevs se pretvorio u zlatnu kišu, koja je pala na Danaju. Nakon ovog susreta, Danaja je rodila Perseja. Tada ih je Akrisije zatvorio u kovčeg i bacio u more.
Talasi su ih izbacili na obale Kiklada, gde ih je primio kralj Polidekt pod čijim okriljem je Persej odrastao. Međutim, kasnije se Polidekt zaljubio u Danaju, pa je odlučio da ukloni Perseja da bi iznudio Danajin pristanak na brak. Zbog toga je objavio da namerava da zaprosi Hipodameju i pitao prisutne šta će mu tim povodom pokloniti. Persej je odgovorio da će mu doneti sve što poželi, makar to bila i Meduzina glava. Polidekt je u tome video odličnu šansu da ga se oslobodi, pa je upravo to i zatražio.
Meduza je bila jedina smrtna od tri sestre Gorgone. Na glavi je umesto kose imala zmije, a svako ko bi je pogledao pretvorio bi se u kamen. Ranije je bila lepotica, ali je silovana, pa je njen izgled posledica besa, mržnje i osvetoljubivosti.
U ovom opasnom poduhvatu Persej je imao pomoć bogova. Atena mu je dala štit koji će mu poslužiti da vidi Meduzu kao u ogledalu, da bi izbegao da ga ona pretvori u kamen. Od Hermesa je dobio krilate sandale da bi se brže kretao. Na raspolaganju je imao i Hadov šlem, koji ga je mogao učini nevidljivim.
Gorgonama se približio dok su spavale i, gledajući u štit, odrubio glavu Meduzi, iz čijeg trupa je iskočio krilati konj Pegaz. Uz pomoć šlema Persej je postao nevidljiv i tako uspeo da pobegne dvema besmrtnim Gorgonama.
U povratku je učinio mnoga junačka dela, a između ostalog, oslobodio Andromedu, koju je uzeo za ženu. Kada je po dolasku kući saznao za Polidektove namere, pretvorio ga je u kamen uz pomoć Meduzine glave.
Dedu Akrisija, koji je svim silama pokušao da spreči ostvarenje proročanstva, ubio je sasvim slučajno, kada je bacio disk na jednom takmičenju. Na slikama i skulpturama Persej je predstavljen kako stoji, u desnoj ruci drži mač, a u levoj Meduzinu glavu“.
Ovako počinje priča o Algolu, fiksnoj zvezdi iz sazvežđa Persej.
Verovatno najpoznatija promenljiva zvezda u kosmosu je Algol. Ova zvezda se nalazi u sazvežđu Perseja (β Persei) i najčešće je vidimo kao zvezdu druge magnitude.
Ime Algol "Demonska Zvezda", najpoznatija eklipsna varijabilna zvezda. Magnitude 2,15 (varijabilna), B8 V spektra. Pozicija R.A. 03 04.9 DEC. 40 46
Ime joj potiče od arapskog Al Ra's al Gul, što u prevodu znači "Demonska Glava". U mnogim izvorima Algol se predstavlja kao Vražja (Đavolja) zvezda, oko Meduze ili Zao duh. Piscima u prošlosti zvezda je predstavljala Meduzinu glavu u Persejevoj ruci. Nazivana je i Gorgoneum Caput, a u danima imperatora Augustusa, Gorgonis Ora. Kod Hebreja je poznata kao Rosh ha Satan "Satanina Glava".
Bez obzira na to što nisu pronađeni zapisi iz antičkog i srednjevekovnog perioda koji bi ukazivali na promenljivost sjaja ove zvezde njena karakterizacija od najranijih dana navodi na zaključak da je njena promena sjaja bila i primećena i zabeležena. Prvi zapisi o promeni sjaja ove zvezde potiču iz 1670 godine, a ostavio ih je Italijan Geminiano Montanari, a engleski astronom John Goodricke prvi je, 1782. godine, objasnio promenu sjaja ove zvezde. Širom drevnog Mediterana Algol je povezivan sa različitim užasnim čudovištima i na nekim mapama iz 17-og veka zvezda se pominje i kao Caput Larvae.
U legendama iz Grčke i Rimske mitologije zvezda Algol viđena je kao glava Meduze, najpoznatije od tri gnusnih sestara poznatih kao Gorgoni, koje su bogovi kaznili zbog njihove prekomerne sujete. Meduza je bila jedini smrtni Gorgon i predstavljana je kao žena koja je umesto kose imala zmijske glave. Ona je imala moć da svakog ko je pogleda, svojom “lepotom” pretvori u kamen; ovo nije smetalo Perseju da je ubije tako što joj je odsekao glavu.
Ali i po nekim drugim tradicijama i legendama zvezda je identifikovana i sa misterioznom "Lilith", legendarnom Adamovom prvomženom, i u mitovima naroda drevnog Izraela Algol je bio upravo Lilit. Prema verovanju Jevreja Lilit je bila žena demon, neprijatelj novorođene dece. Njeno ime i osobine potiču od mesopotamskog demona lilû (ženski rod: lilitu). Prema verovanju Jevreja Lilit je bila prva Adamova žena, ali čim je Bog stvorio, posle Adama, njih dvoje su počeli da se svađaju i ona je pobegla. Adam je tražio da Bog pošalje anđele da nađu Lilit i da je vrate. Tri anđela su rekla Lilit da se vrati Adamu ili će, ako to ne uradi, jedno od njene demonske dece umirati svakog dana. Lilit je odbila i zapretila da će napadati mušku decu do osam i žensku do 20 dana nakon rođenja.
Stari i srednjevekovni astrolozi poistovećuju Algol sa najopasnijom i najnesrećnijom zvezdom na nebesima, što ukazuje da je varijabilnost Algola možda bila primećena u srednjem veku, ali što nije potkrepljeno ni jednim pravim dokazom.
Oscilovanje sjaja posledica je pomračenja glavne zvezde većim i hladnijim pratiocem. Italijanski astronomer Geminiano Montanari iz Bolonje je bio prvi koji je 1667. načinio zapis o varijabilnosti Algola, a engleski astronom John Goodricke prvi je, 1782. godine, objasnio promenu sjaja ove zvezde iregularnost perioda, sugerišući da bi periodično smanjenje sjajnosti moglo biti povezano delimičnim pomračenjem zvezde od strane tamnog pratioca koji kruži oko nje. Astronomi su tada postali svesni postojanja "eklipsnihbinarnih" zvezda. Teorija je u principu prihvaćena ali ostaje hipoteza sve do 1889. kada je H.C. Vogel pružio dokaze spektrografskom analizom.
Algol je najbolji objekat ovog tipa za amaterska astronomska osmatranja, jer se promena sjajnosti može pratiti golim okom. Zvezda je normalno 2,1 magnitude ali u intervalu od 2,86739 dana izbledi do 3,4 magnitude nakon čega ponovo poveća sjajnost. Cela eklipsa traje nekih 10časova i tačan period između minimalnosti je 2 dana 20 h 48 min. 56 sek.
Na udaljenosti koja varira od 79 do 101 s.g. (po satelitu Hipparcos iznosi 93 s.g.), Algol je jedna od nama najbližih eklipsnih binarnih zvezda pa je zbog toga i jedna od najviše proučavanih. I pored toga zvezda još uvek predstavlja misteriju i mnoga pitanja još uvek čekaju odgovore. Jedna od zagonetki je i nevidljivost eklipsnog pratioca koji je kompletno izgubljen u sjajnosti primarne zvezde i još nikada nije osmotren vizuelno. I spektroskopski, pratilac je prvi put detektovan tek nedavno, tačnije 1978. u McDonald opservatoriji.
Temperatura na površini Algola A iznosi 10.100 K a njegov prečnik je tri puta veći od prečnika naše zvezde. Algol B je malo veći, ali temperatura na njegovoj površini je niža i iznosi 4.900 K. Mase Algola A i B procenjene su na 3,7 odnosno 0,8 masa Sunca.
Orbita sjajne zvezde je jasno otkrivena spektroskopskim merenjima i nađeno je da je sjajna zvezda udaljena oko 1,7 miliona km od centra gravitacije sistema. Bleđa zvezda sa manjom masom ima veću orbitu oko gravitacionog centra i stvarna razdaljina dve zvezde je najverovatnije oko 10 miliona km.
Nagib sistema je oko 82 stepena i u toku glavne eklipse otprilike 79% sjajne zvezde je sakriveno većim pratiocem. Algol ima veoma malo godišnje kretanje od samo 0,01" i brzinu od 3 km/sek.
Daljim proučavanjem došlo se do otkrića da svetlost nije konstantna pri maksimumu, već i dalje nastavlja da polako raste nakon primarne eklipse dostižući vrhunac momenat pre druge eklipse. Ovo je objasnjeno efektom kada bleda zvezda reflektuje svetlost sa primarne zvezde i pokazuje faze slične "mesečevim fazama" dok revolvira njenom orbitom. Faza "punog meseca" je najverovatnije vidljiva kada je bleda zvezda iza sjajne, tako da je ceo osvetljen disk okrenut ka Zemlji. Ovaj trenutak se događa momenat pre i nakon druge eklipse, tako da je prirodno da kombinovana svetlost obe zvezde dovodi do maksimuma. Proučavanje ovog efekta je pokazalo da je tamni pratilac za 1,7 put sjajniji na strani koja je okrenuta ka sjajnoj primarnoj zvezdi.
Zatamnjenje ruba diska takođe ima uticaj na sjajnost, a razlog je gušća atmosfera na rubovima diska. Ovaj efekat rezultira da svaka zvezda izgleda sjajnija u centru nego pri ivici diska. Kako je rub zvezde prvi okultiran za vreme zvezdane eklipse, gubitak svetlosti je iz prva postepen, ali se rapidno povećava sa skrivanjem centra diska.
Algol je takođe identifikovan kao izvor radio energije. Razlog je najverovatnije nagla promena u strukturi zvezde što bi se moglo nazvati "zvezdotresom". Nagla "energizacija" vrele termalne plazme je i najverovatniji uzrok radio energije.
Činjenica da Algol nije prost sistem dve zvezde je priznata 1869. Skoro ceo vek je bilo uočeno da period eklipsnog para prolazi kroz male, ali definitivne promene. Moderna proučavanja pokazuju da glavna osovina menja orijentaciju u svemiru u periodu od 32 godine. Analize ovog efekta su dokazale postojanje i treće zvezde u sistemu, a postoji mogućnost postojanja i četvrte zvezde.
Treća zvezda nazvana Algol C je dokazana spektrografom i ima karakteristike F tipa. Plavo - bela stabilna zvezda sjajnija je za celu magnitudu od Sunca, tačnije deset puta sjajnija i 1,8 puta masivnija.Revolvira oko AB sistema u toku 1,862. na udaljenosti od preko 60 miliona km.
Postojanje četvrte zvezde, Algol D je veliki znak pitanja. Poznato je jedino da bi njen period oko sistema mogao iznositi 188 godina. Ne postoje nikakavi dokazi da četvrti clan sistema zaista postoji.