bajke...

[marlon]

crvenkapa... da se podsetimo...


Svako ko se bavi psihologijom zna da Crvenkapa simbolise penis. Penis koji peva i luta sumom vagina u potrazi za esencijom svoje prirode olicenoj u Baki. Crvenkapina Mama je podsvest a Kolac je, bio on sladak ili slan cista simbolika, jer penis uvek rezonuje egzogeno bas kao kolac kad se pece i dize na nacin da je on sustina i da se ceo svet vrti samo oko njega. Jeduci svoju esenciju tj. Baku on pada u stanje gde dominira iskljucivo njegova animalnost u vidu Tanatosa i Erosa koja je manifestovana sangvinickim temperamentom u iscekivanju Crvenkape tj. penisa koji ce mu se obratiti tet-a-tet. Komicni dijalog persone tj. Vuka i njegovog penisa tj. Crvenkape sa pokretima i dodirima je jedan od najkreativnijih knjizevnih psiholoskih mizanscena koji simbolise cistu onaniju duha. Da bi dosao do katarze poruke autor bajke uvodi Lovca koji ubijajuci personu tj. Vuka oslobadja njegovu esenciju u vidu seksualnosti, tj. Baku.


Poruka je vise nego jasna i anglosaksonci je izrazavaju porukom: "Liberal minority must reduce Church role in our lives". Kao i sve bajke, bajka o Crvenkapi i Vuku ima satanisticke konotacije kojima se po pravilu izrabljuje nevin i cist deciji um. Kada jedinke kojima je ispirana svest slicnim podmetacinama prodju adolescentstvo i postanu "zrele" individue njihovi seksualni afiniteti liseni bilo kakvih formi emotivnog odaju nam kakvom su se literaturom bavili u odrastanju i sazrevanju. Potpuno odvajajuci emotivno od seksualnog, sakralnost cistog ljudskog duha stavljaju svojevoljno u trulez satanistickog seksualnog mraka. Takve individue u tom cinu retko kad apsolutno uzivaju jer su lisene emocionalne inteligencije ali ih ta igra sa podsvesnim mrakom mentalno uzbudjuje do same granice ludila. Mnogi koji se kunu u poznate bajke cesto i zavrse u ludnici ili pod najvisim stepenom zatvorskog nadzora. U nekim zemljama kao sto je Japan, takve bajke zu zabranjene jer njihovom popularizacijom celo stanovnistvo postaje seksualno devijantno sa patogenim formama ponasanja . Psihopatologija autora Crvenkape Sarl Peroa je jos jedan dokaz licemerne utopije servirane iz Vrlog Novog Sveta od koje po pravilu cak i sami Bogovi padaju na teme.




A mozemo sve banalizovati sa klasicnom analizom bajke gde je zli i pokvareni Vuk jedan opasni zavodnik koji svojom divljom i pohotnom prirodom zeli da obrlati i deflorise malu nevinu Cvenkapu ne birajuci pri tom sredstva. Tu je zato Lovac, poznati gradjanski moralista koji ce da ga rokne i da cela storija dobije licemerni pecat gde deca mogu da uzivaju i raduju se kako dobro eto i ovde pobedjuje zlo. Dok ne odrastu.

[Sagacity]

Bajka je pisana za decu, koja se ne udubljuju previše u samo pozadinu priče. Znači za decu je Crvenkapica slatka devojčica koja ide kod bake u posetu itd...U svakom slučaju pobeđuje dobro, a lovac je tu pomogao i to je to...Nema dalje.
Kada bi se sve stavilo na analizu, mnogo toga ne bi ni postojalo jer bi se u svemu mogla naći simbolika nečeg i dovesti u vezu sa sexualnošću, satanizmom ili nekim devijantnim ponašanjem.
Na kraju krajeva, mnoge generacije su odrasle uz te priče, ne mislim da su ovakve bajke imale neki loš uticaj na psihu. Bajke su tu da otvore maštu deci.

[Picola]

DakleM, svasta.

[marlon]

a sta vas dve znate znate uopste o sarl perou

zar luis caroll nije bio pedofil? a pisao satro za decu?

[marlon]

ajmo i o njemu i alisi u zemlji cuda jedan raniji spis koji ovde nije bio....


lewis caroll ... covek koji je bio danashnjim recnikom pedofil... covek koji je bio vanserijski talentovan za apstraktno razmisljanje sto je po meni nesto najuzvisenije.... ne bih se slozio da alisom manipulisu... jer ako je alisa odraz neispunjene lewisove infantilne seksualnosti onda alisa ima drugu ulogu a ne ulogu medija kakvog je vi predstavljate. alisa je znatizeljno dete koje voli da vidi sta ima iza druge strane ogledala... naivna i cedna istovremeno okruzena pohotom svih koji zele sto kazete da je zavedu a u stvari su svi zavedeni njenom nevinoscu.... dolazimo cak do vrha melodrame jer to je jedna melodrama sa okusom fantastike gde kraljica koja je ljubomorna na njenu mladost i nevinost mora da vara da bi pobedila... egzaltirana jurnjava tako mlade i neiskusne alise u potrazi, mozete misliti za virtelnim belim zecom sa leptir masnom koji ima jos i dzepni sat... mozemo naslutiti sta je lewis mislio pod pojmom belog zeca simbola cistote ali davanjem prekognicije odraslog muskarca koji voli brz sex....elem... pojavljivanje ludila zrelog muskraca za nedostiznim erosom kroz olicenje alisine cednosti je u u fantaziji ludog sesirdzije gde sesir simbolise falusoidnu svirepost koju bi joj on namenio a istovremeno je potiruci sa igrom macka cerekala koji svojim humorom daje atribut naivnosti i odbrambenog mehanizma autora tako da prosecan britanski citalac tog vremena ne bi naslutio duboki ponor njegove duse koja je zrela za tamnicu u tower-u.... virtuelna krepost tog dela je i u kritici monarhije i njene sklonosti ka svim porocima kao sto je prevashodno kocka koju osecamo u zadnjoj sceni kada naivnu mladu i neiskvarenu alisu u belim carapicama jure pohotne karte.... i ona naravno nalazi spas jedino u budjenju jer kuda bi drugo i mogla.... nesto kao sto je dosta kasnije radio david hamilton slikajuci devojcice u kojima se budi tek napupela seksualnost... mnogo prozaicnije i banalnije ali sa slicnom dozom ostrascenosti koju je lewis uspesno uvio u oblandu filozofije pod formom aprstraktne ekspresije.... ybg... sta sam teo da kazem nemam pojma. da... u toj formi moze svasta da prodje i dan danas... zato je lewis bio umetnik a ne bludnik i pre je mogao da prođe kao nastavnik katehizisa mozda rozenkrojcerovskog nacela nego neki pandan jack the ripperu tog vremena... virtuelni svet dozvoljava beg od svega i svachega.... najveci kompjuter je ljudski mozak i on dopusta rejmond kurcvelovske permutacije koje nijedan ibm ili hal savremenog sveta nikad nece biti u stanju da obradi tom brzinom kao sto je on u stanju da uradi ...

[Picola]

Ja sam "Alisu" citala kao dete, kao obaveznu lektiru i to jedva i koju nikad nisam pozelela da ponovo procitam, dok sam npr. "Pipi dugu carapu" citala opet i opet.

Uopste ne znam ni zasto je stavljena u lektiru.