koju igru igraš?

[ljubičica]

U rečniku transakcione analize (TA) pak, Igre koje ljudi međusobno igraju su obično nesvesne i imaju karakter nepoštenja. Kako Erik Bern, osnivač TA objašnjava - u njima se folira i neko uvek ućari. A igrač nije samo narator već i akter, čija uloga ne završava hepiendom.

Na prvi pogled mnogi bi mogli da negiraju igranje Igara, verovatno zato što je čovek skloniji da posmatra kritički ljude i svet oko sebe negoli svoju malenkost, ali i zbog toga što se većina ovih ponašanja dešava na nesvesnom nivou. Knjiga Erika Berna Koju igru igraš postala je bestseler šezdesetih godina i dan-danas je popularna, moguće upravo zbog toga jer kad dublje zavire u sebe i analiziraju svoje ponašanje, ljudi prepoznaju određenu igru. A igra izgleda kao običan isečak iz života pojedinca. Neupadljiva, svima bliska, ali repetitivna.

Igre o kojima Bern govori imaju karakteristične, životne nazive iz kojih se već može naslutiti fabula - "Vidi šta sam napravio zbog tebe", "Da nije bilo tebe", "Frka", "Hoću samo da ti pomognem", "Lokalni mudrac", "Šutni me", "Seljanka", "Doš'o si mi na zicer, đubre"..

verujem da ste svi čitali knjigu.
pitanje: koliko smo sposobni da sagledamo sopstvene scenarije? (bez profesionalne pomoći)
i da onda načinimo kvalitativni pomak u životu , i iskoričimo iz njih?

[kojica]

Nisam čitala knjigu.

Misliš, da pronađemo pravi motiv za ono što radimo?

[причалица]

ma bre....ta transakciona analiza je baš bezveze...ja čitala tog erika berna, pa mi se smučio s analizama i grafikonima interakcija. nema veze, naročito sa srbima.

[Cruz]

ni ja nisam citala...

ovo sada znaci da sta god u zivotu radili je neka vrsta svesne/nesvesne igre?

[DaDole]

Čitala sam knjigu i ima dosta toga što je primjenjivo ,naravno za one koji žele da se bave sobom..
Vlastiti scenario je nešto što najteže vidimo,priznamo,analiziramo ,a kamoli poradimo na njemu konstruktruktivno..nikad nije lako poniranje u sebe na način kritike ..

[ljubičica]

preporucujem knjigu najtoplije.
sigurno ste se svi zapitali kako neke zene uvek biraju muskarce koji ih biju, a druge su uvek nesrecne u ljubavi? zasto su neki ljudi uspesni i srecni, a neki gubitnici i nesrecni?
programiranje koje pocinje od najranije detinjstva, i svako od nas ima odredjeni sceniraio po kome se ponasa..neki, srecni, imaju roditelje koji ih programiraju da budu slobodni, uspesni, uporeni, vredni, nauce ih da daju, da prime, da vole, da se izbore za sebe..
drugi, manje srecni, imaju roditelje koji čine sve suprotno
nekad covek osvesti svoj scenario, samo da bi upao u antiscenario..pa dete alkoholicara bude antialkoholicar, sto je svakako srecnija varijanta, ali opet vrsta neslobode..jer covek koji nema scenario vezan za pice, pije onda kad hoce, onoliko koliko hoce..
bice coveka deli se na dete, roditelja i odraslog..
i cela se prica svodiaan to kad iz kog dela reagujemo, i sta je koren takvog ponasanja..
ja citav zivot radim na sebi, a opet cesto odreagujem iz deteta..umesto iz odraslog. naprosto, moje dete je vrlo jako..sto me cini veselom, otvorenom i radoznalom, s jedne strane , ali brzopletom, i nestrpljivom sa druge strane. to je samo banalan primer.
scenarija su ugradjena duboko u nasu podsvest, i proces osvescivanja je dugotrajan i bolan...cesto neuspesan i kad smo vodjeni strucanjakom. moje pitanje je bilo koliko smo sposobni sami da se izborimo za slobodu postupanja, misljenjenja i osecanja, odnosno koliko smo sposobni da iskoracimo iz losih scenarija.

[DaDole]

i ja je isto preporučujem svima koji žele da spoznaju i koriguju mnoge "nejasnoće" ..prosto je nevjerovatno koliko nas podsvijest uništava,onemogućava ili usmjerava a da pritom nismo ni svjesni moguće samospoznaje..

[kojica]

A meni niko neće da odgovori na pitanje..

i sad imam još jedno pitanje..
Na koji način pisac knjige savetuje da prevaziđemo te sheme? Eto, svesni smo da
smo sebe stavili u kalup i šta sad?

[DaDole]

Imam hrabar prijedlog za postavljača teme..jer je zanimljiva i možemo da je komentarišemo pa predlažem da navodimo neke citate iz knjige kojima bismo nadam se,adekakvatno,odgovorili na sva pitanja..šta kažete na to?

[kojica]

Ma možeš i svojim rečima, pa ako baš ne budem shvatila, tražite citat.

[ljubičica]

pa ja sam ti kojice odgovorila, cak, vrlo opsirno..

[ljubičica]

sjajan predlog dirka..ali poslepodne, ja nemam vremena sad za to..
meni je knjiga ekstremno super, citala sam je tri puta

[DaDole]

e,dobro onda koto svako od nas u datom trenutku povuče,isčeprka,izbaci iz sebe jedan dio sebe kojim odreaguje..nekad iz nas progovori djevojčica koja je razbila koljeno,dijete koje je bilo usamljeno,djevojka koja je plakala nad pismom u kom je on ostavlja,žena koja se smješkala u nekoj nekad opciji zaludnoj..itd
sve što Jesmo( a ima nas mnogo u jednom)je u nama..i i izlazi iz nas nekad po klišeju,po utvrđenom i nametnutom,a nekad po nečem sasvim iznenadnom..nije sve scenario ..zahvaljujući knjizi,mišljenja sam da možemo imati neku svoju samonavigaciju koja bi nam koristila..zaštitila od ispraznog i samodestruktivnog..
uh..nije lako..lakše ćemo sa malim citatima

[Sagacity]

scenarija su ugradjena duboko u nasu podsvest, i proces osvescivanja je dugotrajan i bolan...cesto neuspesan i kad smo vodjeni strucanjakom. moje pitanje je bilo koliko smo sposobni sami da se izborimo za slobodu postupanja, misljenjenja i osecanja, odnosno koliko smo sposobni da iskoracimo iz losih scenarija.

Da svaki mozak je na neki način ''programiran''..Mi se rađamo sa već ugrađenim ''psihološkim'' čipom. Neki ljudi se rode sa strahovima, plaše se svega i svačega i svašta sebi privlače. Na podsvesti se može raditi i mnogo toga korigovati, što afirmacijama, što kroz molitve...Sve je moguće.

[Nežnicah]

E da kazem i ja koju
Nisam cula za ovu knjigu, samim tim je nisam ni procitala, a znam i da je necu procitati jer od zivljenja zivota nemam vremena da citam o tome, ja to sve usput spoznajem dok zivim i volim da razmisljam na tu temu zaista, ali bas nemam volje a ni zivaca da citam knjigu o tome...

Zato cu rado pratiti ovu temu

[kojica]

pa ja sam ti kojice odgovorila, cak, vrlo opsirno..

Na pitanje na koje se može odgovoriti sa da ili ne..
Dobro, otprilike je to to što sam i očekivala. Sada me i nteresuje odgovor na pitanje
Kako?

[ljubičica]

sagledati, i korigovati.
zvuci jednostavno, jel da?
prvi korak je sagledati sebe. ko je sposoban da radi na sebi? samo onaj ko sagledava svoje greške.
Kad sagledaš obrasac, kad mu nadješ koren, ako mu nadješ koren, onda krećeš ka slobodi od programiranja.
pitaš-zašto to radim tako? zašto je moja rekeakcija sad takva? zašto me to vredja i boli, kad nema razloga? zašto je moj izbor takav, kad nema logike?
jačaš-probaš sebe-koliko sam jak? zašto se plašim? šta je to najgore što može da se desi? gde leži moja snaga? šta je to, što je u meni najjače, za šta uvek mogu da se uhvatim?
iz mog iskustva, to su dve ključne stvari za svaki napredak:
1. naći uzrok problema
2. naći u sebi snagu za život, naći u sebi uporište, i prestati da se plašiš
onog trenutka kad prestaneš da se plašiš, počneš da veruješ u sebe, a pri tom realano sagledaš svoje reakcije, svet postaje drugačije mesto.
to je proces koji traje ceo život.

[DaDole]

praktično te vodi kroz malu psihoanalitičku igru u kojoj razdvajaš sebe od sebe

[kojica]

jeste jednostavno, ali je teško..

Kreneš na posao, zastoj na mostu, kasniš, stigneš tamo, pravdaš se,
žuriš da završiš svoj deo posla, dete zove da te podseti da je danas
poslednji rok da se uplati prva rata za ekskurziju, a ti švorc jer se
sa tekuđeg još uvek odbija rata za letovanje i novi bicikl. Šef se
najednom predomisli i kaže da to što si radila od sada ide drugačije
i da sve moraš ponovo..
A ti se mirno sagledavaš i koriguješ. Pa nemaš vremena za to
jel da? Posle kada premotaš film jasno vidiš gde si pogrešila i zašto,
ali šta to vredi? Sledeći put ćeš opet uraditi isto i nikakvo jačanje
snage volje, razumevanje i analize ti neće u tome pomoći.

Ja mnogo volim te popularne sihologe koji sve znaju šta nam je,
pa mi to čitamo i oduševljavamo se. Jao, što je ovo dobro, pa jeste
sve je baš tako kako piše... al šta s tim?

[ljubičica]

jeste jednostavno, ali je teško..

Kreneš na posao, zastoj na mostu, kasniš, stigneš tamo, pravdaš se,
žuriš da završiš svoj deo posla, dete zove da te podseti da je danas
poslednji rok da se uplati prva rata za ekskurziju, a ti švorc jer se
sa tekuđeg još uvek odbija rata za letovanje i novi bicikl. Šef se
najednom predomisli i kaže da to što si radila od sada ide drugačije
i da sve moraš ponovo..
A ti se mirno sagledavaš i koriguješ. Pa nemaš vremena za to
jel da? Posle kada premotaš film jasno vidiš gde si pogrešila i zašto,
ali šta to vredi? Sledeći put ćeš opet uraditi isto i nikakvo jačanje
snage volje, razumevanje i analize ti neće u tome pomoći.

Ja mnogo volim te popularne sihologe koji sve znaju šta nam je,
pa mi to čitamo i oduševljavamo se. Jao, što je ovo dobro, pa jeste
sve je baš tako kako piše... al šta s tim?

pa vidi kojice.
svi zure, svi kasne, svi imaju decu..sve drka neki sef, svi imaju problem s lovom zdravljem, istatijaznamscim
a opet, neki su vecinu zivota ok, mirni, stalnozeni, nasmejnani, voljeni, zive
dok su drugi nadrkani, ocajni, depresivni, smoreni, bez izlaza.
u cemu je ralika izmedju prvih i drugih?
jel prvima zivot med i mleko, pa je"lako njima"?
ne bih rekla.
naravno da je tesko. zivot menje..
sve nas. na ovaj, ili onaj način.
ja rekoh prvo, treba sagledati..ko nece da sagleda, on ce uvek naci izgovor..te glupa psihologija, te surovi zivot, te nemoguce okolnosti..
ja imam drugaciji pristup.
daleko od toga da nemam milion mana, i da ne klonem duhom s vremena na vreme.
ali makar se trudim da razdvojim ono sto je do mene, od onog sto nije, i da na ono prvo uticem
koliko uspevam? delimicno..