Kada već dodjete u situaciju da se posvadjate sa partnerom, šta je to što teže podnosite: grubu reč ili tišinu?
Kada već dodjete u situaciju da se posvadjate sa partnerom, šta je to što teže podnosite: grubu reč ili tišinu?
I kada vas gadjaju kamenjem, guraju u stranu, vuku unazad, vi nastavite. Sledite svoj cilj, polako koracajte, istrpite svaku nedacu i uspeh je neminovan. Onda cete se osvrnuti, pogledati sve njih, bednike, koji i dalje stoje na istom mestu i rade to isto drugima. Ovog puta, vas ce velicati, govoreci da su oni zasluzni za vas uspeh. Oprostite i sazalite se, neka nisu pomogli, vi ste uspeli, a oni su ostali iza vas.
tišinu..e,to je baš teško..sa riječima je ,nekako,lakše..izbace se kao katapulti,kao otrovne strelice ..
najteža je opcija kad su partneri različiti..jedan reaguje tišinom i povlačenjem,a drugi bi riječima .
ne podnosim ni jedno ni drugo..
sto sam starija, to mi teze padaju svadje i prebacivanje..
smatram da svaki problme ima svoje resenje, i resavanje tog problema moze biti mucno, tesko, bolno..ali svakako je neizbezno.
pa u tom smislu, rec ipak nesto resava..
cutanje ne resava nista, samo povecava jaz
Što bi Tibi rekao, šljaga je najgora. Još ako je ona jaka u ruku Razumna smo bića valjda i normalnije je da se problemi rešavaju razgovorom.
Trebalo bi da je tako,ali ima svakakvih ljudi..zato i kažem da je najteže sa onima koji naprave zidove tišine iz bilo kojeg razloga..kad samo klimnu glavom i to treba da podrazumijeva da je neko takav kakav jeste.
Oni su obično vrlo kruti ljudi i tvrdoglavi,a nerijetko imaju problem generalno sa izražavanjem svih emocija..ljudi koji se "brane" tišinom rijetko izgovaraju i najobičnije riječi kao što su Oprosti..tak'a frka
a sta je sa onim "ubi me prejaka rec"? zar reci nisu nekada teze od tisine?
sve zavisi od situacije i teme oko koje se konflikt desava. nekada je efikasnije cutati, nekada reci..
I kada vas gadjaju kamenjem, guraju u stranu, vuku unazad, vi nastavite. Sledite svoj cilj, polako koracajte, istrpite svaku nedacu i uspeh je neminovan. Onda cete se osvrnuti, pogledati sve njih, bednike, koji i dalje stoje na istom mestu i rade to isto drugima. Ovog puta, vas ce velicati, govoreci da su oni zasluzni za vas uspeh. Oprostite i sazalite se, neka nisu pomogli, vi ste uspeli, a oni su ostali iza vas.
I prejaka riječ ubije..jednom izgovorena ona i godinama zna da odjekuje kao eho..ne može se povući nazad kad jedno izađe..ali mišljenja sam da je svaka riječ,ipak zdravija od muka..
najgore činjenje je nečinjenje..
sve u zivotu je piotanje mere.
recimo, forum je divnoi mesto gde mnogi bace "prejaku rec"
nikad nisam gadjala jako nisko, ma kako ljuta bila..jednostavno, preko neke crte se ne prelazi
a tisina je musko oruzje. u fazonu, samo ti pricaj...
Kada bih na nekoga ''rukom zamahnula'', ne bih imala protiv da me sravni sa zemljom, to bih u tom momentu sigurno zaslužila. Da neko pokuša ili da mi ne daj Bože udari šamar, tu bi bio kraj za sva vremena. Srećom, uvek sam poznavala normalne muškarce. Sa sirovinama nikada nisam imala posla.
Volim otvoren razgovor. Retko kada ulazim u neke rasprave i svađe. Skoro nikada. Mogu da spustim situaciju i otvoreno da popričam o svemu, ma koliko bolno bilo. Spadam u osobe, koje pričaju, ali sam podjednako dobar i slušalac.
Tišinu ne praštam. Problemi se ne stavljaju pod ''tepih''. O njima se priča. Jednom kada se preko nečega pređe, a ne razjasni, od tog momenta se mnogo toga neće više reći i nastupa ''gutanje'' svega i svačega, a da se nikada ne kaže...Na taj način se može izgubiti pravi odnos sa voljenom osobom...
da, zaista ne mogu ni da zamislim bilo kakav vid fizickog obračunavanja.
Bolje da cuti nego da mi kaze gadost.
Naslusao sam se gadosti i sve u ime ljubavi, bolje da sam slusao tisinu.
Nekad ljubav iz tebe izvuce sve najbolje, nekad i sve najgore, nikad ne reci nikad.
Samo takav ima moc nad tobom.