Šta je teže: reč ili tišina?

[rile_nezni_oblak]

e, a kad cujem te stvari sa 'reci kao otrovne strelice', znaci, dodje mi u bunar da skocim, keve mi... nebitno ko ih je ovde napisao... cujem ih skroz cesto... kad neko 'oce da se raspravlja, 'oce.. i neka radi sta god 'oce, samo nemoj posle, to izreceno, da se provlaci kroz sve.. izleti rec, ne moz' da se vrati, sta sad? treba to da se nabija na nos celog zivota? i sad svi kad pocnu ovde da pricaju kako njima nikad nista ne izleti, nikad ne kazu ono sto ne misle, nikad nikoga ne uvrede ako to ne zele...znaci....vazi.. samo latice ruza izlecu kad progovorite... mislim, nije uvek pravo vreme za sve... ako hocemo da pricamo kad smo napeti i nervozni, ja ne znam ni da li robokap moze da izdrzi da ne povisi ton? i zato, sve sto se kaze, treba da ostane iza, da bi se problem kroz neki sledeci razgovor resio... i idemo dalje... uvek idemo dalje... ako nekom smeta i ne zaboravlja za ceo zivot sto neko kaze jer im je malo povredio sujetu, onda, brate mili, evo ti manijak, neka ti napravi program za kompjuter, pa ukucaj sta 'oces da cujes... i nikad vise necete cuti bilo sta sto ce vas, tako krhke, povrediti za ceo zivot...

[Vragolanka]

Kada već dodjete u situaciju da se posvadjate sa partnerom, šta je to što teže podnosite: grubu reč ili tišinu?

kontam da ljudi u ljutini svašta kažu... ja prva. pa mi posle bude krivo. kažem i ono što ne mislim ne bi li jače zabolelo.
da ćutim ne umem, ne znam na čemu sam.

Trebalo bi da je tako,ali ima svakakvih ljudi..zato i kažem da je najteže sa onima koji naprave zidove tišine iz bilo kojeg razloga..kad samo klimnu glavom i to treba da podrazumijeva da je neko takav kakav jeste.
Oni su obično vrlo kruti ljudi i tvrdoglavi,a nerijetko imaju problem generalno sa izražavanjem svih emocija..ljudi koji se "brane" tišinom rijetko izgovaraju i najobičnije riječi kao što su Oprosti..tak'a frka

ima dana kada se nema šta reći, ljudi kojima se nema šta reći, situacija o kojima ne treba polemisati.
ova analiza je potpuno na mestu, ko da si o meni pričala... ali kada dođe do rasprave situacija biva malo drugačija. znači ako hoćete iz ovakvih ljudi da izvučete neku emociju isprovocirajte svađu.

a kada prilikom svađe dobijete tišinu od partnera znači da je od emocija ostala ravna linija...

[Sarmica]

Kada bih na nekoga ''rukom zamahnula'', ne bih imala protiv da me sravni sa zemljom, to bih u tom momentu sigurno zaslužila. Da neko pokuša ili da mi ne daj Bože udari šamar, tu bi bio kraj za sva vremena. Srećom, uvek sam poznavala normalne muškarce. Sa sirovinama nikada nisam imala posla.

Volim otvoren razgovor. Retko kada ulazim u neke rasprave i svađe. Skoro nikada. Mogu da spustim situaciju i otvoreno da popričam o svemu, ma koliko bolno bilo. Spadam u osobe, koje pričaju, ali sam podjednako dobar i slušalac.
Tišinu ne praštam. Problemi se ne stavljaju pod ''tepih''. O njima se priča. Jednom kada se preko nečega pređe, a ne razjasni, od tog momenta se mnogo toga neće više reći i nastupa ''gutanje'' svega i svačega, a da se nikada ne kaže...Na taj način se može izgubiti pravi odnos sa voljenom osobom...

Slažem se sa tobom, i za mene bi tu bio kraj.
Ali isto tako znam kako reči utiču na mene, pa onda vagnem udarac i zamislim se...jer nekad mi je dovoljna bukvalno samo jedna reč i totalna blokada
Pazim šta pričam kad se svađam, ne izleću mi latice ruža iz usta kad zinem ali ne vređam, ne vičem i onda mislim da nisam ni zaslužila da meni neko to radi, jer ako nešto ne volim to je da pljujem pa sutradan ližem.Niti kod mene baš prolaze takvi fazoni.
Izgovorena reč ne može da se vrati, ali ni ja ne mogu da skapiram to bezvezno laprdanje jezikom.
Nije svačija reč ista, nečije uopšte ne čujem dok s druge strane nečije zapamtim za ceo život.I ne prevrćem ih stalno, k'o što Riki kaže, ne spominjem ja to više ali pamtim...sve pamtim.I ne vraćam milo za drago, samo...pamtim. Taki mi horoskop bem li ga i ne volim ga

Iz ovoga bi logičnije bilo da više volim tišinu, ali jok...reci pa da vidimo gde smo šta smo i tako to

[Picola]

Kada već dodjete u situaciju da se posvadjate sa partnerom, šta je to što teže podnosite: grubu reč ili tišinu?

Najteze podnosim lepu rec i laskanje.

[Adio]

Kada već dodjete u situaciju da se posvadjate sa partnerom, šta je to što teže podnosite: grubu reč ili tišinu?

tisina
ama umela sam nekada da se pojedem ziva zasto mi neko nesto ne kaze
pa se presabiram ili analiziram svaki prethodni korak
ali to je uzalud, sada se vezujem i verujemjedino u ponasanje i poslednju rec i to je to

[rile_nezni_oblak]

pa, ljudi, vi se svadjate ovde, na forumu, a pricate da u onom r_l_zivotu niste skloni svadjama? nek' sam proklet... ))

a ne shvatam jednu stvar... koja je poenta u tome da zapamtite nesto za ceo zivot osobi sa kojom zivite? sa kojom ste u vezi, nebitno? mami...ujki...komegod... ako je vec nesto neko rek'o sto ne moze da se zaboravi, ako je to tolika uvreda, idi brate mili od njega.. sta ces sa njim? i sto bi uopste ostajala sa tim covekom, ako ste u vezi? ono sto mene zanima je sledece -sta postizete tim nezaboravljanjem, kad ste u vezi sa nekom osobom? mislim, to mi nekako izgleda kao neki tajni adut koji cuvas za sebe, ne mozda zbog toga da bi sutra tom svom partneru sve to natrljao na nos (sto uopste nije iskljuceno i sto ce se sigurno u jednom trenutku desiti, kad vec nije zaboravljano), koliko da bi se uvek imalo opravdanje za nesto drugo ruzno sto se uradi... a, sa druge strane, svi mi mislimo da smo u pravu... i nase reci nikad ne bole kao one koje su upucene nama... nase uvrede nikad nisu toliko strasne i nase 'strelice nikad nisu toliko otrovne'.. a pitajte te vase partnere... siguran sam da isto tako mogu da vam nabroje dosta reci koje ne bi trebalo da zaborave... ne stavljam se ni na ciju stranu, jednostavno, za mene je to previse filozofiranja, umesto da se zivot iskoristi i uziva u trenucima, kad vec imamo tu sansu...

[Sagacity]

Ne znam Rile....I ja se pitam šta znači ''prećutnja''...Ja sam uvek za otvorenu diskusiju, pa šta god je u pitanju. Kada god nešto prećutiš, dođe momenat pa čak i onaj bezazleni gde nije ni došlo do neke svađe, a taj se seti baš onog dela što je prećutao i onda ti u momentu sve ''izruči''..
Ne dopada mi se to..Reci, pa nek' je i najgore...Manje me vređa iskrena reč...

[burning violin]

pa, ljudi, vi se svadjate ovde, na forumu, a pricate da u onom r_l_zivotu niste skloni svadjama? nek' sam proklet... ))

a ne shvatam jednu stvar... koja je poenta u tome da zapamtite nesto za ceo zivot osobi sa kojom zivite? sa kojom ste u vezi, nebitno? mami...ujki...komegod... ako je vec nesto neko rek'o sto ne moze da se zaboravi, ako je to tolika uvreda, idi brate mili od njega.. sta ces sa njim? i sto bi uopste ostajala sa tim covekom, ako ste u vezi? ono sto mene zanima je sledece -sta postizete tim nezaboravljanjem, kad ste u vezi sa nekom osobom? mislim, to mi nekako izgleda kao neki tajni adut koji cuvas za sebe, ne mozda zbog toga da bi sutra tom svom partneru sve to natrljao na nos (sto uopste nije iskljuceno i sto ce se sigurno u jednom trenutku desiti, kad vec nije zaboravljano), koliko da bi se uvek imalo opravdanje za nesto drugo ruzno sto se uradi... a, sa druge strane, svi mi mislimo da smo u pravu... i nase reci nikad ne bole kao one koje su upucene nama... nase uvrede nikad nisu toliko strasne i nase 'strelice nikad nisu toliko otrovne'.. a pitajte te vase partnere... siguran sam da isto tako mogu da vam nabroje dosta reci koje ne bi trebalo da zaborave... ne stavljam se ni na ciju stranu, jednostavno, za mene je to previse filozofiranja, umesto da se zivot iskoristi i uziva u trenucima, kad vec imamo tu sansu...

Otvoreno i u sridu. Bold moj.
Nezaboravljanje sluzi valjda da se u svakoj sledecoj prilici kinji onaj drugi. Narocito u nekim patoloskim vezama, svojevrsni mazohizam.

[vrludava]

kontam da ljudi u ljutini svašta kažu... ja prva. pa mi posle bude krivo. kažem i ono što ne mislim ne bi li jače zabolelo.
da ćutim ne umem, ne znam na čemu sam.



ima dana kada se nema šta reći, ljudi kojima se nema šta reći, situacija o kojima ne treba polemisati.
ova analiza je potpuno na mestu, ko da si o meni pričala... ali kada dođe do rasprave situacija biva malo drugačija. znači ako hoćete iz ovakvih ljudi da izvučete neku emociju isprovocirajte svađu.

a kada prilikom svađe dobijete tišinu od partnera znači da je od emocija ostala ravna linija...

To sam i ja radila. Kažem smišljeno da što jače zapara u dušu.... Prestala sam. Ne raduje me više tuđa bol.

[Vragolanka]

To sam i ja radila. Kažem smišljeno da što jače zapara u dušu.... Prestala sam. Ne raduje me više tuđa bol.

mene nikad nije ni radovala.
kažnjavam sebe tako što kažem, povredim i ne mogu da povučem... taj neko kome se obraćam je samo sredstvo. grize me savest, jer ne postoji drugi način da menjam nešto kod sebe sve dok se ne zgadim sebi, očigledno.
sada kontam da se to radi iz ljubavi... mislim na menjanje dela sebe koji ne valja.

[vrludava]

mene nikad nije ni radovala.
kažnjavam sebe tako što kažem, povredim i ne mogu da povučem... taj neko kome se obraćam je samo sredstvo. grize me savest, jer ne postoji drugi način da menjam nešto kod sebe sve dok se ne zgadim sebi, očigledno.
sada kontam da se to radi iz ljubavi... mislim na menjanje dela sebe koji ne valja.

Jel to ono - kažnjavam se ja da me ne bi još jače kaznio on?

[Vragolanka]

Jel to ono - kažnjavam se ja da me ne bi još jače kaznio on?

kažnjavam se ja zato što me ne kažnjava on.
s tim što to ne mora da bude ta vrsta odnosa, ali najizraženije jeste...

[Čarapica]

men vala nesto tisina dodijala vec a bila mi je puno laksa

[Sarmica]

 

pa, ljudi, vi se svadjate ovde, na forumu, a pricate da u onom r_l_zivotu niste skloni svadjama? nek' sam proklet... ))

a ne shvatam jednu stvar... koja je poenta u tome da zapamtite nesto za ceo zivot osobi sa kojom zivite? sa kojom ste u vezi, nebitno? mami...ujki...komegod... ako je vec nesto neko rek'o sto ne moze da se zaboravi, ako je to tolika uvreda, idi brate mili od njega.. sta ces sa njim? i sto bi uopste ostajala sa tim covekom, ako ste u vezi? ono sto mene zanima je sledece -sta postizete tim nezaboravljanjem, kad ste u vezi sa nekom osobom? mislim, to mi nekako izgleda kao neki tajni adut koji cuvas za sebe, ne mozda zbog toga da bi sutra tom svom partneru sve to natrljao na nos (sto uopste nije iskljuceno i sto ce se sigurno u jednom trenutku desiti, kad vec nije zaboravljano), koliko da bi se uvek imalo opravdanje za nesto drugo ruzno sto se uradi... a, sa druge strane, svi mi mislimo da smo u pravu... i nase reci nikad ne bole kao one koje su upucene nama... nase uvrede nikad nisu toliko strasne i nase 'strelice nikad nisu toliko otrovne'.. a pitajte te vase partnere... siguran sam da isto tako mogu da vam nabroje dosta reci koje ne bi trebalo da zaborave... ne stavljam se ni na ciju stranu, jednostavno, za mene je to previse filozofiranja, umesto da se zivot iskoristi i uziva u trenucima, kad vec imamo tu sansu...

...

[marlon]

Kada već dodjete u situaciju da se posvadjate sa partnerom, šta je to što teže podnosite: grubu reč ili tišinu?

nista ne osecam a i ne zanima me... ako smara saljemu u p*** m***** ako ni to ne pomogne onda joj ogadim zivot tek tolko da me zamrzi za vek i vekov. posle se kaje i zao joj al hbg... ko joj kriv kad nije imala mozga na vreme i ponasala se ko idiot tipa oce kaki nece kaki....

[marlon]

a skoro svi zenski odgovori kajanje.... hahahaha...