Na koje načine volimo?
U parovima, u drugim vezama i odnosima u kojima smo se nasli i koje gradimo, skloni smo da razlicita svoja osecanja i vladanja nazovemo ljubavlju i da razlicita ponasanja drugog dozivimo kao ljubav i osetimo se voljenim. Skloni smo da volimo na razlicite nacine.
Evo nekoliko cestih nacina:
1. Narcisticka ljubav
U svakome od nas cuci mali Narcis. Zelimo da nam se dive, da nas obozavaju, da budemo jedini, jedinstveni, neponovljivi, pa onda dodju superlativi na red - najbolji, najlepsi, najpametniji, naj-naj.
I dok je kod malog deteta narcizam funkcionalan - ne mozemo sami da zadovoljimo svoje potrebe i potreban nam je drugi koji ce nam se podrediti i staviti u sluzbu da bi uopste preziveli - kod odraslih, ovaj narcizam moze da postane patoloski sve do razvoja narcisoidnog poremecaja licnosti.
U rasponu izmedju funkcionalnog decjeg narcizma i narcisoidne licnosti, postoje brojne mogucnosti za narcisticku ljubav. Ovo je ljubav koja pokusava da drugog stavi u nasu sluzbu, koja pokusava da usisa drugog i stavi ga na mesto vecnog i nepresusnog izvora divljenja bez koga ne bi znali da zivimo. Iz ovakve ljubavi izjednacavamo svoju srecu, radost, ushicenje, euforuju, zadovoljstvo sa davanjem i zaista smo uvereni da je to sto smo srecni ljubav i davanje i ne razumemo kako bi neko mogao da trazi nesto vise od nas.
Kada laskanjem pokusavamo da osvojimo nekoga trazimo narcisoidnu ljubav i to i dobijamo. Posle nam je djavo kriv.
2. Suzavisnicka ljubav
Suzavisnost je vrsta odnosa u kojem se totalno podredjujemo drugom. Potpuno se odricemo sebe radi toga da udovoljimo drugom, da se brinemo o drugom, da budemo na usluzi. Kao sto je kod tek deteta narcizam funkcionalan za prezivljavanje, tako je stavljanje u sluzbu drugoga adekvatna i funkcionalna roditeljska reakcija na dete.
Izmedju potpuno razvijenog suzavisnickog modela ponasanja i roditeljske ljubavi postoje brojne mogucnosti da volimo na suzavisnicke nacine. Ovakva ljubav pokusava da se zrtvuje za drugog, baca se pred drugog, ponizavamo se da bi nas neko udostojio pogleda, samosazaljevamo se, secemo vene, verujemo u ljubav iz bajke, u princa na belom konju, u jednu sudjenju ljubav, ulazimo u sado - mazohisticke odnose.
Kada potpuno prepustamo inicijativu onom drugom da nas startuje, osvoji, zavede, nazove, odluci, prelomi, dobijamo ono sto trazimo - nekoga ko nas nikad nece pitati za misljenje, savet i nece obracati paznju na nas kad vise nismo u sluzbi njegovih/njenih potreba da zavede, navede, izgleda dobro, odlucno ili sposobno.
3. Virtuelna ljubav
Ovo je ljubav prema ideji ljubavi. Romatizacija, sanjarenje, zamisljanje idealnog partnera. Zaljubljivanje u glumce i glumice, pevace i pevacice, nedostupne osobe, likove iz filma, iz knjizevnosti. Ovo je ljubav koja se ne testira. Ovo je imaginarna ljubav u kojoj je sve moguce. Moze da postane vrlo razvijena i da u masti toliko dobro zamislimo partnera, izgled, ponasanje, nacin ophodjenja prema nama, da taj imaginarni partner postane toliko veliki i sveprisutan da niko stvaran ne moze ni da nam pridje, jer jednostavno za bilo koga drugog nema mesta.
Mozemo i da poredimo stvarnog partnera sa tim imaginarnim, da mu zameramo sto nije onakav kakvim smo ga zamislili, da ga cak osudjujemo sto je obicnio zivo bice i sto ponekad prdne ili ne obrije noge. Mozemo i da poredimo sve potencijalne partnere s tim apstrahovanim foto robotom koji tako savrseno odgovara na nase pokrete i recenice ko da nam cita misli. Da nam niko ne bude dovoljno dobar, da svi imaju neku manu, da razradimo citave matematicke - statisticke modele o drugima i njihovim nesavrsenostima, da ne prepoznamo kad smo presli granicu i postavili za uslov potpuno nebulozne kriterijume. Da mislimo kako su sve zene... bljak, a svi muskarci... isti.
Kada odlazemo da izadjemo s nekim na dejt, da budemo s nekim s kim zaista zelimo da budemo - trazimo ono sto dobijamo - osobu koja je dovoljno daleko od naseg svakodnevnog zivota da mozemo da nastavimo odnos s nasim imaginarnim partnerom.
4. Fizicka ljubav
Onda mozemo naravno da se razocaramo u sve te pubertetske gluposti, te romaticne budalastine, to lozenje na ljubavne pesme ili da jednostavno mislimo da je seks po sebi dovoljan. Zena je ergonomska posuda za masturbaciju, a muskarac je vibrator sa vrlo udobnim naslonom i automatskim pogonom.
Ljubav postaje stvar tehnike i broja. Uspeh odnosa zavisi samo od seksualnog sklada. Ako nam je dobro u krevetu bice nam svuda dobro, a i ako nije tako, pa kakve veze to ima kad nam je dobro tamo gde i treba da nam bude dobro.
Ljubav je hemija, klik, fizicka privlacnost, instinkt, potreba, izgled, sminka, odelo, poza - i racuna se samo skor - ili jesi ili nisi. Ako jesi, evo ga samopostovanje - ako nisi, povecaj samopostovanje dok ne ubodes. Na sve drugo sto bi mogli da razmenimo s partnerom, namesto razgovora, prihvatanja, uzivanja u drustvu, sirikog spektra neverbalne komunikacije, ako preteramo s ovim nacinom, dolaze brendovi i trendovi. Ili postajemo zavisni od seksa kojim pokusavamo da zadovoljimo mnostvo potreba koje nemaju mnogo veze sa seksom.
Kada polazimo samo od tela - trazimo ono sto dobijamo - drugo telo.
5. "Dva plus" ljubav
Ovo je ljubav koja misli da jedna osoba ne moze da bude dovoljna. Ljubav koja ne moze bez treceg. Bilo da pokusavamo da pravimo odnos i vezu s onim koji je zauzet ili da nam je partner u vezi s jos nekim. U oba scenarija, treci je deo veze i sa njime kupujemo prostor za izlazak iz te veze ili prostor da ne udjemo u drugu vezu. Kada se zaljubljujemo u zauzete mozemo se zapitati da li zaista hocemo da budemo u vezi jedan na jedan ili biranjem zauzetog/zauzete te obezbedjujemo sebi unapred kartu za izlazak iz ove veze.
Romanticna ljubav je jasno sklona iskljucivanju bilo kog treceg, dvoje zaljubljenih je stalno zajedno, toliko su upuceni jedno na drugo, imaju neke svoje sisteme komunikacije, da se treci obicno totalno smori i gleda da sto pre pobegne, a ovo dvoje da ostane samo. Kako onda i ovo moze biti nacin na koji volimo? Prirodan treci iz romanticne ljubavi je dete. Treci moze da bude, upravo kao dete, plod veze izmedju dvoje, ali plod koji nam ukazuje na nedostatke odnosa. Treci je odlicna informacija o onome sto ne razmenjujemo unutar veze - o onome sto smo izbacili iz odnosa ili nikada u njemu nije bilo.
Kada prilazimo drugom s hocu-necu obicno dobijemo ono sto smo trazili, jos vecu konfuziju, koja je sad iz iskustva, pa mozemo da dokazemo da se zaista i ne moze odluciti.
6. "Dva minus" ljubav
Ovo je neuzvracena ljubav. Za razliku od virtuelne, neuzracena ljubav je ona u kojoj smo ipak pokusali da ostvarimo ljubav na kakav god nacin smo znali i umeli. Ona je i "ostavljen sam/ostavljena sam" ljubav.
Nekad se zaljubimo ili zavolimo nekoga i ucinimo sve sto umemo samo da joj/mu se priblizimo srcu, ali nista. Ili ulozimo mnogo ljubavi u nekoga tokom kratkog ili dugog vremena i onda nas taj neko ostavi i rasprsi nade.
Slicno kao kod "dva plus" ljubavi, ova ljubav se vrti oko obaveza i odgovornosti. Slama ispred magarca za neuzvracenu ljubav je "samo ako bih jos ovo pokusao", "samo ako bih se jos potrudio", "da sam samo jos ovo uradila...". Dok se u ljubavi koja ne moze bez treceg ulazi iz hocu-necu ljubav i ne mogu da se odlucim i preuzmem odgovornost, u ljubavi koja ne moze sa drugim pokusavamo da kazemo hocu za oboje i budemo odgovorni za dvoje, ne shvatajuci da time teramo drugog od sebe. Ne slusamo. Mada se nekad mozemo setiti, da ne moze da boli to sto nas neko ne voli - da ne boli odsustvo ljubavi, vec boli to sto mi hocemo da nas on/ona voli, da bole nasa ocekivanja. A od koga ona zavise?
ZAKLJUCAK
U istoj vezi mozemo prolaziti kroz sve ove nacine voljenja i ponuditi ih sve drugome. Nekad smo duboko zadovoljni sto nam je partner poklonio svoju ljubav na nacin koji nam laska, kada nam se divi i hrani naseg malog Narcisa, nekad pogodi neki potpuno idiosinkraticni nacin na koji smo zamislili da treba da nas voli, a nekad, sasvim svesno, mi to cinimo za drugog.
Nekad stavimo partnera i njegove potrebe ispred nas, kada prolazi kroz neku krizu, gubitak, bolest, neuspeh, podredjujemo se kao suzavisnik njegovim/njenim potrebama. Nekad izgubimo kontakt potpuno i moramo sami da se nosimo sa svojim mislima, brigama, planovima. Nekad susret s nekim trecim bude podsetnik zasto smo uopste usli u vezu u kojoj smo, i prilika da napravimo rezime dokle smo stigli zajedno i kako smo se promenili kroz vreme.
Nekad se povucemo skoro potpuno iz odnosa i pa usmerimo svoju ljubav u neke licne ciljeve kojima tezimo, a nekad je sve sto nas drzi zajedno u nekoj vezi navika da spavamo jedno s drugim.
O tome da smo se zatvorili za ljubav i tako postali neuspesni u ljubavi mozemo govoriti, tek ako nismo u stanju da izadjemo iz nekog od ovih nacina voljenja, ako ga ponavljamo iznova i iznova, iz odnosa u odnos, gotovo prinudno. S druge strane, mogucnost da plivamo kroz ove nacine drzi nas otvorenim za ljubav, omogucava njeno proticanje kroz nas i razmenu s drugim(a).
Instistiranje na jednom od ovih nacina, nemoc da izadjemo iz jednog ili dva od ovih scenarija, kao i eliminasanje nekog od njih kao nedozvoljenog, kao "samo to ne" - svodi nas odnos i nase zivote na prilicno predvidljive tokove i ishode veza.
Autor: Ratko Topalovic
sto bi dirka rekla, sve su ovo faze u ljubavi kroz koje prolazimo, neko kroz sve, neko kroz pojedine..
Odgovori sa citatom
Jedna od najfantastičnijih stvari je upravo ta da svako treba dokučiti na koji način onaj drugi voli..otud oduvjek obilje nesporazuma upravo iz očekivanja da neko voli isto kao mi,da na isti način pokazuje ljubav kao što to mi činimo..Koliko puta pomislimo da li nas partner voli i bespotrebno mučimo sebe upravo zato što nismo spoznali njegov način koji se veoma često razlikuje od našeg
