Sastavi priču...

[bakterijasmarsa]

...i nije se prevario, eno ga leži u hladu bora pored prazne flaše, jastuk mu zgužvani šešir i levi dlan pa sanja vesele cigančice kako kako gologuze igraju i pevaju oko vatre na Ivandan. Da je bilo više u flaši sanjao bi lekara ili možda popa Makarija kako mu služi opelo.
Nije bilo nikoga više u sobi, otpušteni na vikend, kući su otišli Miletovi saputnici iz kola, električar Nidža zvani Banderaš i Čeda, koga su, ako ga sećanje dobro služi, pokupili u kafani, a krenuo je ženi kupiti maskaru.
Odluči Mirka da bude direktna, pa šta bude. Sagne se do kreveta i spusti mu topao poljubac na delu lica koje nije bilo u zavojima i zakači mu kraj usana.

vatra, pege, šorc, špric, pupak

[DaDole]

Idemo dalje,nova priča

Bilo mu je vruće toliko da nije znao da li je to od vina ili vatre koja je pucketavo gorila na obali pored rijeke,ili od pomisli da bi uskoro mogli da navrate njegovi nenormalni drugari iz kancelarije i pokvare mu zabavu odvlačeći ga na ko zna koje piće tog dana,ili od bureka koji je pojeo tog jutra
ili sve skupa
ili ipak možda i samo od pogleda na njen pupak dok je u malom teksas šorcu dobacivala loptu njenoj ko svrab dosadnoj sestričini,koju je morala povesti sa sobom na rijeku i time mu oduzeti svaku šansu da u šipražju poljubi njene male zlaćane pjege..

Tek,vrućina ga je nesnosno ubijala i graške znoja su mu se slijevale niz čelo,kao kaplje sa šprica ,a jedino o čemu je mogao da misli bio je taj maleni pupak ..
Ma,sve bi dao,čak i da bude tiski cvijet i nakon parenja odmah ugine skupa sa njom tu negdje iznad rijeke...



nokat,grana,drugar,mjesec,auto

[bakterijasmarsa]

...a plan je bio više nego savršen.
Kao i sve savršeno može da pokvari jedan slomljeni nokat njene sestre. Totalno psihički izbačena iz stroja, svoju ćerku, inače pomenutu sestričinu, nije mogla da vodi u aqua park. A ko još može auto voziti hendikepiran slomljenim noktom. Prošlog meseca, kada je to pokušala prešla je preko grane i probušila gumu.

Pomalo isfrstriran, nervozno je gurao granu u vatru i žario žar. Hiljadu iskrica poleteše do neba. Svaku je molio da dozove pameti Rašu, njegovog drugara, koji ima ćerku istih godina da ih vetar nanese na Tisu.
Nije vredela ni slika crnog Nikšićkog u ledu ručnog frižidera koji su poneli, ni obećanje da će mu sledeći vikend ostaviti klučeve od salaša, pa ni teška srca obećana litra kajsije stara 20 godina.

šolja, pojas, medicina, med, rame

[DaDole]

Uz sve napore da osmisli kako da ostane sam sa njom,prinio je šolju kafe ne bi li malo razbistrio glavu dok se predmet njegovih sve luđih želja šetkala tamo-amo veselo čavrljajući sa nervoznom sestrom koja je buljila u polomljeni nokat sa tragičnim izrazom na licu..a kad je napućila usne i oblizala med sa kašike,mislio je da će da pukne
Raše nije bilo ni na vidiku,ali vratiće on to njemu..
Posegao je za najboljom medicinom koju je tad mogao naći,tu nadohvat ruke i trgnuo kajsijevaču tako žustro da su mu suze pošle na oči,a onda je spas došao u momentu kad se najmanje nadao..
Tragična heroina slomljenog nokta teatralno je najavila da ide da obiđe obližnji vinograd za koji se pričalo da je tajno mjesto sastanka još od pamtivjeka jer gazda Mika voli da ga pokazuje u trenucima sumraka
Nije mogao da vjeruje da mu se posrećilo..osjetio je kako ga steže guma oko pojasa i kako mu srce udara u grlu..sagnuo je glavu na desno rame i u nevjerici čkiljio na ženu slomljenog nokta koja je hodala ka vinogradu..



Rašo,muzika,kamen,pivo,ćebe

[bakterijasmarsa]

...pade mu kamen sa srca i nebo se razvedrilo u trenutku, ili je to bilo samo u njegovoj glavi jer već par dana na nebu nije bilo ni paperjastog oblačka. Sestričina, kao da joj je sam vražić šapnuo, krene za mamom i uhvati je za ruku i to onu sa svim ispravnim noktima. I ništa, tišina, samo se još u daljini čula prigušena muzika preko Tise gde je gazda pravio svatove.
Ostalo je i otvoreno pivo i rašireno ćebe i spremno meso da se položi na žar, ma da i sam Rašo dođe sa gajbom hladnog heinekena rukama ostao bi da čeka, jer je u tom trenutku lopta odskakutala prema šumarku uz obalu. U sledećem trenutku ni njih nije bilo.


cibzar, cucla, cipela, karamela košulja

[DaDole]

Nervozno je iz cipele istresao pijesak i posvrnuo rukave na košulji...Taj mračni predmet želja u šorcu od kog mu se neprekidno vrtilo u glavi,dobila je napad pospremanja i kupljenja stvarčica koje su bile razbacane svud naokolo,saginjući se bez prestanka podizala je čepove od flaša,papiriće od karamela,cuclu ko zna kad zaboravljenu i onda se,u maniru velike djevojčice ,naslonila na kukove i zatreptala okicama..
Osjetio je kako škripi cibzar na košulji i od tog zvuka ga je zabolio svaki zub,svaka dlaka..
U daljini muzika svadbarska je tiho jenjavala,a ona je čekala i čekala,izazovno vrteći pramen odbjegle kose..
Bilo je vrijeme za akciju,ali ni sam ne zna zašto,osjetio je da ne može da se pomakne..
Zazvonio je telefon,a bio je uvjeren da je smanjio zvuk...


automobil,semafor,kafana,žena,ruž

[bakterijasmarsa]

...nije.
Podsvest mu je govorila, "ostavi telefon negde da ga čuješ ako Rašo bude zvao" kao poslednju nadu za spas.
"Ma nek zvoni i sam odbor za dodelu Nobelove nagrade sad ne mogu da se javim"
bacio je još jedan dug pogled na nju kao panter pre skoka, to je bio pogled zvani ,Ostani tako želim baš takvu da te zapamtim, naslonjenu na drvo s rukama na kukovima i sveže nanetim ružem. A telefon iz automobila je uporno zvonio. "nećeš se javiti?" upita ga sa osmehom na usnama.
Trenutak kasnije na displeju je blinkao nepoznat broj. "A možda je stvarno važno" čuo je umilni glasić iza leđa. Šta može biti važnije od ovog upita samog sebe oklevajući da prihvati poziv. Nema ženu koja bi prozrela njegove namere, roditelji su mu na sigurnom kod sestre na Zlatiboru, a treći svetski i da je počeo, koga briga, i onako niko neće preživeti. Hajde već javi se, pomalo nervozna već, kao da čeka zeleno na semaforu. Jedan potez prstom i s druge strane uz zaglušujuću muziku začuje glas, nije to bio glas, to je bilo zaplitanje jezika uz neartikulisane tonove i šumove. Uspeo je da razana samo nekoliko segmenata Rašinog pokušaja konverzacij...kafana kod krivog Stojka, kajsija... rešiću ti problem...

džep, maramica, krofna, kafa, mleko

[DaDole]

Nespretno je izvukao maramicu iz džepa da obriše nadolazeći znoj na čelu,onaj ljepljivi mukom izazvan i u sebi psovao sve kasjije ovog svijeta,svoju neopreznost neisključivanja zvuka,ludog i pijanog Rašu koji uvijek zove u nevrijeme i zaglavi kod Stojka prije nego iko i kafu popije..

Gledao je u njen svježi ruž i milion mu je ideja prolazilo kroz glavu dok mu se pogled spuštao na njene noge koje su nervozno cupkale,a kad se slatko nasmiješila napućivši usne nalik sočnoj krofni, poželio je da Rašu udavi golim rukama..
"Znojiš se?" ..provokativno se nasmiješila,ne prestajući da se ljulja na štiklici, lagano vadeći iz torbe mlijeko za tijelo..
"Ko te je zvao?",upita razmazujući mlijeko po unutrašnjem zglobu ruke..


kafana,pjevaljka,leskovački voz,Rašo,vožnja

[bakterijasmarsa]

Raša... a ko bi drugi mogao da pokvari ovaj savršeni trenutak?
A šta hoće? Upita. Kao da nije znala da je celo popodne čekao ovaj poziv i baš sad kad mu se posrećilo, kad je ostao na trenutak sam u protivničkom šesnaestercu bez odbrane, sa prilikom za zgoditak, zove ga, iz kafane. Pevaljka mu zavrtila pamet bujnim dekolteom, nabaren.
-Zove nas na večeru, Leskovački voz na meniu, domaće vino i urmašice. Ko bi tome odoleo. Preostaje samo da paranormalnim moćima pošalje grom koji bi spalio sve telefone u kafani kod Krivog Stojka, usput malo nagaravio i samog Stojka što mi je posudio moderno sredstvo komunikacije u krivom trenutku. Vožnja do grada trajala bi nekih pola sata do sat, možda i dva, sve zavisi ko bi seo za volan...
a kome je sad još do vožnje...

vatra, petao, čipka, vetrenjača, sladoled

[DaDole]

-Volim večere posebno kod krivog Stojka,još ako imaju sladoled ..mazno progovori i njemu nije preostalo ništa drugo nego da,proklinjući svoju nespretnost,sve mobilne operatere ovog svijeta i ludog Rašu,kao nehajno prozbori:
-Šta čekamo..pođimo
Znao je da vozi auto još u osnovnoj školi,ali ubaciti u prvu,postalo je prilično nemoguća misija..dok je petljao po mjenjaču,čipka njenog grudnjaka sijevnula je kao milion petardi u ludoj novogodišnjoj noći..
Osjećao je vatru u nogama i svako pomjeranje papučica za gas i kvačilo činilo ga je napetim..

Napokon u četvrtoj brzini,ipak se krećemo..srećno je pomislio dok je ona pored njega veselo razgledala predjele
-A koliko ima do tog Stojka?-
Prosto nije znao u kojim mjernim jedinicama da joj odgovori,u kilometrima,minutama,kapima znoja ,iskrama vatre zato je samo slegnuo i kao nehajno rekao:
-Brzo ćemo,dok prođemo one vjetrenjače.. da li ti je neudobno?-
-Ne,samo mi nije udobno,zatrepta
Oduševljen njenom bistrinom,dao je po gasu..ali odjednom se motor ugasio..ponovno ga je pokrenuo,a on se opet počeo da gasi..ubiće majstora Žiku,tu pijanu stoku koji mu je baš pred put u Grčku,izvršio servis auta..gasi se na slobodnom hodu,to može da znači samo da se opet zapušila dizna ili je vlaga ušla negjde na instalacije...
Noć je uveliko pala..a kako stvari stoje mogli bi da dočekaju i prvog petla

traktor,sajla,autoput,kafana,pjevačica

[bakterijasmarsa]

Da nije tužno bilo bi komično, ili romantično u krajnjem slučaju.
Ali nije to u pitanju. Situacija je krajnje napeta, kao sajla koju vuku dva traktora na vašarima, nadmećući se dva mlada paora, čiji je veći, pardon, jači traktor, i nakon svega se nađu u kafani, poraženi plaća piće i ćevape a pobednik ponosno zabada novčanice u dekolte kafanske pjevačice.
A nije Žika kriv, nije on sipao gorivo iz prljave kante. Naravno da je dizna. već mu se par puta gasio na semoforu, baš u popodnevnom špicu, kad se vraća raja umorna i iznervirana s posla, šta je gore od toga?
Šrafciger i ključ 10 su rešenje problema, još da je samo malo svetla i već bi bili na autoputu.

papir, ruža, svila, kajmak, čokolada

[DaDole]

Razmišljao je šta da joj daruje tih vašarskih dana ,zbrčkanih ali srcu mekih poput svile.
Možda bi krep ruža od papira u boji bila dovoljna,ali nekako svi su momci poklanjalu isto,a on je želio da se razlikuje,da puškom pogodi bar malog plišanog medvjeda.
U mislima ga je prekinula njena vesela cika sa ringišpila koji se čarobno širio poput suknje sa volanima nošene vjetrom.Podigao je ruku i mahnuo joj onako razdraganoj sa tragovima čokolade na usnama,gledajući kako joj lepršaju rukavi na košulji boje kajmaka
Poželio je da ringišpil ne stane barem dok smisli šta da joj kupi.



Kikinda,iznenađenje,kakao,cipele,osmijeh

[bakterijasmarsa]

Nešto lepo, nežno, drugačije a da bude iznenađenje za nju, nešto što će joj izmamiti osmeh kojeg će pamtiti do sledećeg Prvog maja kad će Kikindu ponovo zaposeti ringišpili. Ništa mu ne pada na pamet, kao da je stavio šlem da se zaštiti od šašavih ideja koje su mu se rojile dok se spremao za uzlazak i obuvao cipele. A da joj kupi cipele kakao boje? Pitao se. Samo da ne pogreši kap prošli put kad joj je za rođendan kupio kuvar PITE I BURECI, na naslovnoj strani burek kao na slici, za lek da ga uzmeš, a ona se naljutila, nije pričala s njim mesec dana.

kilogram, trešnja, džep, kosa, sirena

[DaDole]

Posmatrao je ,onako djetinje razdraganu ,dok je šeprtljavo tražila ključeve po džepu smiješnih,izblijedjelih farmerica i razmišljao kako li miriše njena kosa boje meda ...
Prišla mu je,osmjehujući se veselo spremna za polazak,a u njegovoj glavi su počele da zavijaju sirene radosti,uzbune,upozorenja kao u onim školskim danima kad su mu na časovima odbrane io zaštite tumačili službu OJOU iliti : osmatranja ,javljanja,obavještavanja i uzbunjivanja
Pogledao je u kilogram trešanja na zadnjem sjedištu i već tog trena je znao da ga neće odnijeti kumovoj djeci...


garava,san,plavuša,sastanak,dokaz

[bakterijasmarsa]

zašto ga tera maler, pomislio je, kad nema razloga za to. Vraćao se sedam kolena u nazad raspitivao se i kod starog prote, el bio neki Ludi Milojko u njegovoj familiji koji je znao na vašarima okupiti garave i musave cigančice a onda im podelti svilene bombone, merkajući čijoj će mami zakazati sastanak iza porte posle večernje službe. I ništa nije otkrio, Jedini dokaz njegovom maleru je san koji se generacijama navlači na oči u samo svitanje o Ivandanu i to samo sinu prvencu, kad ovaj napuni 17 godina i sanja ga svake godine dok njegov sin prvenac ne preuzme kletvu. Slušao je od svog Deda Dragoljuba, a ovaj od svog deda Svetozara u detalj isti san koji ga proganja već godinama, od kako je napunio sedamnaest. A sanjali su crkvu, neku usamljenu u dalekoj stepi, i crkveni hor je pojio svečane pesme, a za oltarom ga je čekala nevesta, duge plave kose i sam vladika koji počinje čin venčanja. I niko generacijama nije uspeo videti lice plavuši ma koliko stiskao kapke odbijajući da se probudi iz sna.
Nije pomagalo to što se uletvio te večeri, što je odbijao da zaspi do ranih jutarnjih sati, kletva je bila jača, i samo na par minuta savlada ga umor i u trenutku se trgne obliven znojem, zujanjem u ušima a srce je tuklo kao veliki bubanj.

kantar, magare, dud, kukuruz, đeram

[DaDole]

Jako mi se dopada tvoj stil pisanja

Tema:

(malo ću autobiografski )

Jedno od mojih najdražih sjećanja je bijeli dud,zasađen na sokaku one godine kad se moj djed oženio slijedeći tradiciju kako se baš stablo duda treba posaditi da bi se obilježilo vjenčanje kako bi brak bio plodan ,ali i sočan,kako je često baka voljela da kaže.
Izrodili su petero djece,a ja sam bila ono prvo unuče,kose boje kukuruza kome je bilo dozvoljeno sve i više od toga.
Cijelo selo se čudilo Milanovom beskrajnom strpljenju koje je pokazivao na sve moje nestašluke,a bila sam uporna baš kao magare.
Posebno sam voljela ona lijena popodneva kad se skupe komšije,isključivo muškarci (jer žene nisu imale pravo da sjede na malim skemlijama dok muški vijećaju o kosidbi,berbi ili cijeni stoke na pijaci ,suknji nove snajke u selu ili udovici na brdu ) i merače u dvorištu uz dobru rakiju i domaću kobasicu..
e,to su bili meni najsvjetliji trenuci za moje vragolije da uletim među njih i otpjevam čuveni hit,mislim da je to bila pjesma Mice Trofrtaljke koju bih počinjala: Guram,guuuram,a neće da uđeee
Naravno,znala sam da je to nešto nedozvoljeno i nisam nastavljala ono: moja noga u cipele tuđe
Deda bi tada krenuo da dohvati stari kantar,koji je istina bio samo dekoracija,jedna od onih milion nepotrebnih stvari koje se nikad ne bacaju ,jer se ne zna kad će zatrebati ili bi dohvatio neki drveni prut ,ali naum kažnjavanja prestao bi čim bih se zaletila i skočila mu umiljato u krilo prijeteći da ću se okačiti na onu veliku polugu za vađenje vode iz zdenca koju su zvali đeram..


sijeno,košulja,taraba,koketa,zaprega

[bakterijasmarsa]

A bilo je to, ne tako davne 1988. s jeseni. kada su paori poslednji otkos sijena vozili s polja, polu osvetljenim zapregama, izazivajući opštu opasnost u saobraćaju. A dani su bivali sve kraći i senke s taraba su se brzo izduživale. Nas trojica, željna provoda, (čitaj avantura), brzo smo konstatovali, ako odmah krenemo, možemo stići do Subotice u pravo vreme, misleći na onaj period kada su skockane devojčice izlazile na trg da se nađu s drugaricama. Negde na pola puta, na izlazu iz Kneževca, kod mosta, najbolje mesto za stopiranje, u mraku primetimo jednu koketu u crvenoj svilenoj košulji kako stopira. Nije trebalo ni reč izustiti, dovoljan je bio samo mig i odmah sam legao na kočnicu. Međutim, Zoli sa zadnjeg sedišta odmah je video da nešto nije u redu. Nije stigao da kaže vozi dalje već su u auto uletele njih tri i na moju radost, sad smo tri na tri, poče smo opušteni razgovor. Pričala je samo Mirna, koja je i stopirala. Pobunim se ja, kako to da već par klometara putujemo a nismo se ni upoznali, sa zadnjeg sedišta javi se Vesna, a zatim mala pauza. Dobro, pitam ja, a kako se ti zoveš, pitam treću osobu. Ja sam Raša, odgovori treća osobo, očigledno Vesnin dečko.
Sreća pa su nam pravili gužvu samo do Kanjiže.

Cveće, kesa, staklo, najlonke, viršle

[Ciciban]

Nemoj da je neko obrisao ovu temu imace posla samnom.

[Ciciban]

Dok je bosa sa vec pocepanim najlonkama trcala kuci da zapise svaki trenutak iz ona cela dva sata ( kakva darezljivost) dok je bila naivno srecna, cipelama koje je nosila u ruci razbila je stakenu vaznu sa cvecem. Inspiracija se pomesana tugom razlila po podu sa ustajalom vodom iz vazne. Bacila je cipele , a bolje da je nogu slomila, olovkom bi mogla nekom oko da izvadi , kakav trenutak za pisanje lepih li uspomena , pomislila je .... Dok je brisala pod komadici stakla su joj postala jedina inspiracja. Glupost ! Iz vrtlog secanja pomesanim sa besom dok je mehanicki skupljala olupine od vazne trgao je zvuk gladne macke koja je osetila miris virsli iz kese. Glad ! Instinkt ! Budalastine! Nahranila je to malo plavo nevino stvorenje, ususkala se pod pokrivacem, bar joj je bilo toplo , spavace drugi put, nekad, kad se istinski umori od svega.


jezik , odgovor, sneg, pecat, prozor

[DaDole]

Voljela je taj sumrak u kom bi ostala sama sa svojim mislima,tražeći uvijek i iznova odgovor u sebi na ono vječno,tiho pitanje : Zašto ga želi , zašto i sad nakon toliko godina,zadrhti kad joj u sjećanje dođe ona blagost njegove ruke ,onaj osmijeh i nemirni jezik na ušnoj resici.
I nikad sebi nije mogla objasniti zašto je stavila pečat na to što ljubav bješe..možda zato što nekad,prosto,ne trebaju nikakva objašnjenja..
Nekad se samo tako dogodi i ode ..da napravi mjesta za neku novu ljubav..ko zna..
Zamišljeno je ustala i otvorila prozor ..oči se skupiše vlažne..bijehu to pahuljice snijega zalijepljene za trepavice.........



semafor,livada,pjesma,usne,vino