Šta bi to trebalo da znači?
Ko ili šta je to čudovište?
Šta bi to trebalo da znači?
Ko ili šta je to čudovište?
Večnost je čista sadašnjost.
Ne znam Kojice...Možda to hoće da se kaže, da je zlo proizašlo iz dobrog...ne...ne...nego da je dobro proizašlo iz zla...
Pa štaznam...Valjda je to ''čudovište'' neko misaono biće poput čoveka...Ali čovek je čovek...a, čovek je čoveku najveći vuk...Jesam li na dobrom putu
jel ovo tema dr dzekil i mister hajd?
I kada vas gadjaju kamenjem, guraju u stranu, vuku unazad, vi nastavite. Sledite svoj cilj, polako koracajte, istrpite svaku nedacu i uspeh je neminovan. Onda cete se osvrnuti, pogledati sve njih, bednike, koji i dalje stoje na istom mestu i rade to isto drugima. Ovog puta, vas ce velicati, govoreci da su oni zasluzni za vas uspeh. Oprostite i sazalite se, neka nisu pomogli, vi ste uspeli, a oni su ostali iza vas.
A da nije ego to čudovište?
Večnost je čista sadašnjost.
E pa ne znam Kojice...ja ego nemam... To mi je hendikep od rođenja...
Dobro je uvek dobro makar ucinjeno iz ruznih namera.
Ma šali se Saga..
Slažem se da dobro i zlo nisu isto. Lepo se kaže da su to dve strane. Jedna
strana je dobra, jedna zla. Ono što im je zajedničko je čudovište – ego. Bilo
da činimo dobro ili zlo, mi to radimo iz ega. Drugačije ne umemo.
Simbolično, okusili smo jabuku sa drveta dobra i zla i stvorili smo čudovište.
Večnost je čista sadašnjost.
Čovjek je drvo na kom rastu jabuke,svakakve..velike,male,pjegave,kržljave,zan osno rumene..sočne,gorke i otrovne..
Kad će koju jabuku da uzme,a kad će koja da otpadne ili sagnjije..određuje samo on,ma koliko mislio da nije njegova moć
sve je to vrlo relativno dirka.
ne postoji cisto dobro, ni cisto zlo..a mi smo svi, i ovakvi i onakvi.
kakvi su nam molarni okviri, zavisi od milion faktora..a razvoj svakog coveka traje od rodjenja do smrti
dal cemo postati ubice, il cemo postati lopovi i sliovatelji, ili cemo biti kao"normalni", a ipak ponekad zlocesti, pakosni, istajaznam, zavisi najvise od onog sto nam je dato u detinjustvu..
ako zamislimo dobro i zlo ka dva kraj jednog stapa, onda je lako ralikovati one krajnje ralike..ali kako se ide prema sredini, lako se moze postaviti pitanje : a sta je zapravo dobro? da li je ovo dobro ili nije?
cesto se moze videti kod ljudi potreba da sebe smatraju iskljucivo dobrim..kao i potreba da ljude svrsataju u "dobre" i "lose"
ne znam zasto je tako..
if you open your mind too much your brain will fall out
naravno da je relativno,samo je pitanje svih pitanja uvijek isto..šta je to okidač..odnosno,kad se aktivira jedan od hiljadu koji se recimo nikad ne aktiviraju
zašto se aktivira tvoj recimo,a ne moj ili obrnuto..šta je to što nas u trenutku pokrene na činjenje
stvarno.. o čemu pričate..
Večnost je čista sadašnjost.
ništa od tog što si navela..generalno,postovala sam na temu s ciljem da kažem kako u svakom od nas postoje mnogobrojni resursi djelovanja,lošeg,ružnog,patološkog itd
kad se koji od tih resursa aktivira na neku vrstu činjenja,niko ne može da zna...osim nas samih,koji na nivou svjesnog tek djelimično možemo da to pojmimo-naravno,ukoliko smo jako iskreni prema sebi..
sve ostalo je nivo podsvjesnog
ova me prica asocirala na cinjenicu da svako od nas ima u sebi slobodne radikale za koje se ne zna kada i kako bi mogli da se aktiviraju... tako je izgleda i sa tim zlim genom, tim nasim drugim licem izgleda, ako sam dobro skapirala...
I kada vas gadjaju kamenjem, guraju u stranu, vuku unazad, vi nastavite. Sledite svoj cilj, polako koracajte, istrpite svaku nedacu i uspeh je neminovan. Onda cete se osvrnuti, pogledati sve njih, bednike, koji i dalje stoje na istom mestu i rade to isto drugima. Ovog puta, vas ce velicati, govoreci da su oni zasluzni za vas uspeh. Oprostite i sazalite se, neka nisu pomogli, vi ste uspeli, a oni su ostali iza vas.
ma nije to drugo lice. to je sve nase lice.
podsvesno je mnogo sirok pojam..obuhvata i iskonske nagone, i scenarije koje su nam roditelji uneli u detinjstvu, i negativna iskustva koja su se urezala dublje nego sto ikad mozemo i pretpostaviti..
dete se radja kao mala zivotinja..u njemu postoje samo iskonski nagoni..aj recimo zivotinjski.
za zivotinju nikad necemo reci da je zla jer je ubila neku drugu zivotinju..
u prvih sest godina u coveku se gradi fundament, onaj osnovni..ljubav radja ljubav, postovanje radja postovanje, mrzanja radja mrznju..
kako se u detetu pohranjuju informacije, to niekd ne mozemo znati, ali to je ono kad obican covek u ratnim uslovima postaje ratni zlocinac..
on zapravoi nikad nije bio obican, topao, pun ljubaviu..on je bio pritajena zver..
to je ono sto dirka kaze, koji su to okidaci.
ali ja sam uverena da za coveku kome je pruzeno toplo i sigruno detinjstvo,ne postoji tako mocan okidac da ga pretvori u zver..izuzev da mu neko ubije porodicu, a i onda , nece on ubiti tudju porodiocu vec ce ubiti samo zlocinca..
ekstremne situacije pokrecu nevidljive mehanizme, i ne, ne znamo ni za sebe kako cemo reagovati dok se ne nadjemo u okolnostima..mozemo pretpostavljati..
if you open your mind too much your brain will fall out