Negde sam čula priču...
Rusi veruju da postoji kućni duh koji se zove Domček. To je nestašni i veseli
duh, koji postoji u svakom domu. On je tu da brine o domu, ali voli da se
našali ponekad tako što sakriva stvari. Kada nešto u kući izgubite, kažete
''Poigraj se, poigraj pa vrati'' i onda odjednom ugledate to što ste tražili
i pitate se kako je moguće da je tu sve vreme bilo, a niste videli.
Večnost je čista sadašnjost.
Samolepljivi vikleri, nema ih i nema, a tek sad to primecujem, nisu mi zatrebali od selidbe do sad... mozda i nisu patuljci krivi, mozda sam ih ja bacila