I kada vas gadjaju kamenjem, guraju u stranu, vuku unazad, vi nastavite. Sledite svoj cilj, polako koracajte, istrpite svaku nedacu i uspeh je neminovan. Onda cete se osvrnuti, pogledati sve njih, bednike, koji i dalje stoje na istom mestu i rade to isto drugima. Ovog puta, vas ce velicati, govoreci da su oni zasluzni za vas uspeh. Oprostite i sazalite se, neka nisu pomogli, vi ste uspeli, a oni su ostali iza vas.
ja imam krizu identiteta el sam manijak el šta sam
Ko nije probao urmašicu taj ne zna šta je slatko
da pokusamo da rasvetlimo tu dilemu
I kada vas gadjaju kamenjem, guraju u stranu, vuku unazad, vi nastavite. Sledite svoj cilj, polako koracajte, istrpite svaku nedacu i uspeh je neminovan. Onda cete se osvrnuti, pogledati sve njih, bednike, koji i dalje stoje na istom mestu i rade to isto drugima. Ovog puta, vas ce velicati, govoreci da su oni zasluzni za vas uspeh. Oprostite i sazalite se, neka nisu pomogli, vi ste uspeli, a oni su ostali iza vas.
Često sami sebi postavljamo pitanje za ovu našu zatečenost u životu..ko sam Ja?
Tražimo niti prepoznatljivosti,jedinstvenosti,individualnosti dakle i u tom traženju smo prečesto skloni definisanju i samodefinisanju..Posebno u prelomnim situacijama našeg života,u separacijama i bolnim trenucima kad očekujemo da naš identitet bude to rame na koje se možemo osloniti i zaplakati..nerijetko shvatimo da je to,između ostalog,i kriza identiteta..
Želimo da se u krizi oslonim na sebe,prirodno je zar ne..ali,ako smo u krizi identiteta nemamo na šta da se oslonimo..
problem je ,po mom mišljenju,u definisanju..zašto bismo uopšte trebali da definišemo i mistifikujemo šta smo i ko smo,na koji način jesmo,ukoliko smo osviješteni do mjere da sami sebe poznajemo..
ako sebe ne poznajemo, ako se identifikujemo sa drugima, a ne sa samim sobom, ako pokleknemo pred problemima, to je po meni kriza identiteta...
I kada vas gadjaju kamenjem, guraju u stranu, vuku unazad, vi nastavite. Sledite svoj cilj, polako koracajte, istrpite svaku nedacu i uspeh je neminovan. Onda cete se osvrnuti, pogledati sve njih, bednike, koji i dalje stoje na istom mestu i rade to isto drugima. Ovog puta, vas ce velicati, govoreci da su oni zasluzni za vas uspeh. Oprostite i sazalite se, neka nisu pomogli, vi ste uspeli, a oni su ostali iza vas.
jeste ,i to je..kad postanemo dio mase,dio određene skupine u kojoj se gubi identitet..to je generalno i problem šire društvene zajednice,kao kolektivna odgovornost..Zamisli,kad kažu "Oni su krivi"..iza toga ne stoji ime i prezime,ne stoji individua..već nekoliko ličnosti u određenoj skupini ljudi koji nemaju svoj stav,svoje mišljenje..već ono zajedničko..stav mase u kom je njima najbezbrižnije jer ne treba da stanu ni iza čega..jer su zaštićeni..
.a svaka individua mora da stane iza svojih riječi i svog (ne)djela..sama,bez aplauza i kolektiviteta
Gledala sam neku emisiju o Piteru Selersu, koji je ostao poznat kao inspektor Kluzo.
Pred kraj života snimio je film, koji ja nažalost nisam pogledala, o krizi identiteta.
Čitavog života glumio je neke druge ljude i u jednom trenutku se zapitao, ko je on
zapravo. I to pitanje je nastavilo da ga muči do kraja života. Nije uspeo da nađe
nikoga. Volela bih da pogledam taj film.
A ja se pitam.. ko je taj ko je tražio nekoga..
Večnost je čista sadašnjost.
Podsjetila si me kojice na jednog čovjeka koji je glumac u pozorištu već 30-tak godina..jednom prilikom mi je pričao ovako:
"Znaš,uđem u lik i tako stotinama puta..na kraju,više ne znam kako da izađem"
Prva asocijacija koju sam imala je baš to..ko je u njemu tražio tog nekoga