U kojim se situacijama najlakše gubi dostojanstvo? Gde su granice?
I da li su one različite u različitim peirodima u životu?
Može li se dostojanstvo sačuvati i u starosti ili je sama činjenica da smo
postali nemoćni gubitak dostojanstva?
U kojim se situacijama najlakše gubi dostojanstvo? Gde su granice?
I da li su one različite u različitim peirodima u životu?
Može li se dostojanstvo sačuvati i u starosti ili je sama činjenica da smo
postali nemoćni gubitak dostojanstva?
Večnost je čista sadašnjost.
Granice se pomeraju u zavisnosti od toga u kom se peruodu zivota nalazis , iskusenja su ono sto nas golica .
Ciji potpis?
starost ne nosi nemoć baš uvek.
granice mogućnosti mogu u starosti da budu poprilično uske, ali i dalje osoba može da bude dostojanstvena i da se tako oseća.
po meni, bolest nije ta koja nam oduzima dostojanstvo, jer i u bolesti možemo da budemo ljudi. dostojanstvo se gubi onog trenutka kad se ponašamo neljudski.
где си пошла с крмељиве очи
Moze se sacuvati i u starosti, cinjenica da nismo vise mocni nikako ne ponistava ono sto imamo od duha u sebi, uostalom, mnogi stari ljudi nece da traze pomoc dok im bas ne bude veoma lose , ima nacina da se ocuva dostojanstvo ako se zeli.
Ono jedino ne moze da se ocuva (ili manje moze) kad su u pitanju deca odnosno neko koga bezuslovno i/ili neizmerno volimo. Ali to je opet relativno, jer je dostojanstvo coveka i u davanju , itekako u njemu.
Dostojanstvo je potreba čoveka da bude poštovan. Kombinacija je svih moralnih normi i etičkih ponašanja. Gubi se u slučajevima kada moraš da kažeš ili uradiš nešto sa čim se ne slažeš ili što ti ne godi.
Dostojasntvo se teško gradi, a lako gubi. Svaka osoba ima svoje viđenje dostojanstva. Ono što je za mene gubljenje dostojanstva, to za nekog drugoga nije.
Meni je ispod časti da nekog za nešto molim.
Ispod, časti mi je i da ja prva startujem muškarca.
Ispod časti mi je, da se prodam za sitan novac.
Ispod časti mi je, da se ulagujem ljudima koje ne podnosim...
Možda za nekoga ovo moje, nije važno poštovanja...Ali eto ja smatram da gubim neko svoje dostojanstvo, ako uradim nešta kontra ovom što sam napisala..
govoriti o dostojanstvu a ne posmatrati ga u svjetlosti ljudskih prava skoro je nemoguće..
Pa i može.. to bi čak mogla duga tema biti..
Ovde govorimo o našem subjektivnom osećaju i o tome kako se on menja
od rođenja pa do duboke starosti, kao u u skladu sa situacijama koje nam
život priredi.
Recimo trudnica sasvim dostojanstveno može da povrati na sred ulice, dok
čovek koji je popio previše na taj način gubi dostojanstvo.
Večnost je čista sadašnjost.
hmmm.. kad kazes da ces da ih karas pa to ne uradis.... jer si dostojanstven