I ja ovo često izgovorim, ali nekad sa grižom savesti
Zapravo, svesno činim `štetu` a ovo mi dođe kao jako `mudro` pokriće. Primer: odvojili smo pare za registraciju kola, nije mala stavka nikako, posao pred praznik malo stao, istopile se pare na računu, a meni se troše pare, da umrem koliko mi se troše, na hranu, slaktiše, poklončiće... Ovaj moj me gleda kako patim, i kaže, ajde uzmi od registracije, ne moramo ih odmah nakon praznika registrovati, skupićemo pare. Ja se kao snebivam, a oči mi se već cakle, i onda kao: pa jesi siguran? -Ma, da, uzmi, jednom se živi, neću da mi za praznik budeš tužna i željna nečega, registracija neće nigde uteći, čekaće nas
I onda dok brojim na kasi pare, opet me grize savest, ali to čuveno Ma, jednom se živi, uteši me makar lažno da je u redu to što činim.
I sad, ko je gori od nas dvoje