Mog tatu nikada nisam videla da je pojeo makar jednu kockicu čokolade.
Mama bi uzela nekada jednu i rekla ''neka, neću više''. A nije da nismo
imali. Oni su odrasli u velikom siromaštvu i naučeni su da tako treba.
I sad pokušam nekada da mu podmetnem neki slatkiš. Ponesemo za decu
kad idemo kod njega, pa kao zaboravimo. Ma nema teorije. To nas dočeka
sledeći put kad dođemo.
Eto.. to je nešto totalno bespotrebno, ali su toliko srasli sa tom navikom,
da ne vredi ispravljati. Bilo bi ih ozbiljno sramota da deci pojedu slatkiš.