Vrlo često čujemo kako žene komentarišu :
Ne mogu sebi da kupim ništa, deca su mi važnija, njima više treba...
Ne idem u kozmetičke salone, zaista to traži ipak neka novčana sredstva, a ja ipak imam decu kojoj sam podređena...a moram da ulažem i u kuću...
Sinoć sam baš bila umorna, ali eto deca su tražila da im pržim palačinke...šta ću, morala sam da im izađem u susret...
Obzirom da ja nisam u braku, kada ovako slušam pitam se da li je brak takav , da baš žena mora da se odrekne mnogo toga?
Kolika su to odricanja ?
Ili su to ipak ''slatka'' odricanja ?
Da li vas nekada sve to iznervira pa poželite da pobegnete negde....?
p.s.naravno i muškarci se odriču, ali ovo je tema koju sam posvetila ženama...