Posesivnost

[Steppenwolf]

I to je posesivnost, postoje i posesivne majke koje su ljubomorne na zene svojih sinova.

[Sagacity]

Da, u pravu si...
A kako to, da očevi nisu posesivni, kada su u pitanju kćerke...Jel' ima to neke veze...ili razlike?

[Steppenwolf]

Ima i posesivnih oceva.

[kojica]

Da, u pravu si...
A kako to, da očevi nisu posesivni, kada su u pitanju kćerke...Jel' ima to neke veze...ili razlike?

ko nije posesivan kad su u pitanju ćerke...

[Sagacity]

Pa pitah to onako..Jer se svi uvek sete posesivnih majki, ali ima i očeva koji su posesivni naravno...
E sada, kada su majke u pitanju, one tu uglvanom žele da ''otmu'' sina od snaja, pa taman takav brak i ugrozile..Ima takvih slučajeva..Kada su očevi u pitanju, toga je manje...Pa sada kada su ovakvi odnosi u pitanju ispada da su žene posesivnije..

Ali kada je veza u pitanju...Da li su žene ili muškarci više posesivni...?
Ja mislim da su muškarci...
Preživeću ovo ako me neko ''nokautira''....

[Ciciban]

Kada nekome veruješ i kada si u nekoga stekao poverenje i kada je neko u tebe stekao poverenje, ljubomori nema mesta. Može je biti na početku nekog odnosa, ali vremenom kada osobe postanu bliske, kada izgrade nivo poverenja, tada i ljubomora iščezava.
Ljubomora nastaje kao nesigurnost u nekoga, a ustvari je pre svega nesigurnost u sebe. Izaziva je strah od ostavljanja....

Obično, ako je jedna osoba ljubomorna po prirodi, povlači i drugu osobu. Ljubomora sa najpre javlja u vezama koje su strasne, jake, sa puno naboja..ali nažalost uvek kratko traju...U velikom procentu je baš u takvim vezama prisutna ljubomora.

Posesivnost nastaje iz razloga kada neko previše voli osobu i nikome je neda..Jednostavno, toliko je gotivi da ne bi mogao da živi bez nje. Tada je strah od ostavljanja toliko veliki, da osoba može ugušiti partnera u vezi totalno...

Iscezava tacno , ali iscezne sve , cim nestale i to malo ljubomore trazi drugog navreme

[Moonster]

 

Pa pitah to onako..Jer se svi uvek sete posesivnih majki, ali ima i očeva koji su posesivni naravno...
E sada, kada su majke u pitanju, one tu uglvanom žele da ''otmu'' sina od snaja, pa taman takav brak i ugrozile..Ima takvih slučajeva..Kada su očevi u pitanju, toga je manje...Pa sada kada su ovakvi odnosi u pitanju ispada da su žene posesivnije..

Ali kada je veza u pitanju...Da li su žene ili muškarci više posesivni...?
Ja mislim da su muškarci...
Preživeću ovo ako me neko ''nokautira''....

Ne, posesivni su i jedni i drugi, samo to različito pokazuju, muškarci su obično direktniji, dok su žene suptilnije, pa izgleda da nisu posesivne.
A itekako znaju biti posesivne
Čak i više nego muškarci

[Steppenwolf]

Sago, sto ne citira i ovo od tvog psihologa.

Strast vezivanja je jedna od najdominantnijih ljudskih osobina.Želja za posedovanjem je ljudska opsesija.Kada postoji povezanost među ljudima to je prirodni poredak međuljudskih odnosa. Ali, kada postoji opsesija za posedovanjem onda je ona patološka osobina.Teško je utvrditi tačnu granicu kada je posesivnost prirodna , a kada patološka čovekova osobina, kao što je teško utvrditi vremensku granicu kada tačno prestaje mrak i počinje svitanje.Najbolji kriterijum za kvalifikovanje posesivnosti kao uobičajene ili patološke crte ličnosti su posledice koje ona ostavlja na čoveka i njegove odnose sa drugima.

[Sagacity]

Wolf, izdvojila sam citat, ali samo onaj sa kojim se slažem...

Teško je utvrditi tačnu granicu kada je posesivnost prirodna , a kada patološka čovekova osobina, kao što je teško utvrditi vremensku granicu kada tačno prestaje mrak i počinje svitanje.

Normalno je kada neko nekoga voli da oseća da mu taj neko pripada. Ali kada to pređe neku granicu i počne da guši drugu osobu svojom posesivnošću i kada strah da će biti ostavljen bude u toj meri, da se već oseća prevelika tenzija..onda je takva posesivnost već sasvim blizu da se pretvori u bolest.

Mala je granica između kako on kaže ''prirodne posesivnosti'' i kada ona pređe u patologiju čoveka...a tada je već bolest koju treba lečiti, samo je treba prepoznati.

[Steppenwolf]

Znaci da ima i prirodne posesivnosti ukoliko nije presla u patolosku normalna je.
A na ovoj temi postoji tendencija da se posesivnost predstavi iskljucivo u negativnom svetlu kao bolest.
Isto tako i ljubomora, ko da su svi nenormalni ako je ikad osete.
Nervira me ta iskljucivost.
Sve je ljudski,ko tvrdi da je svetac taj laze.

[Moonster]

Normalno je kada neko nekoga voli da oseća da mu taj neko pripada. Ali kada to pređe neku granicu i počne da guši drugu osobu svojom posesivnošću i kada strah da će biti ostavljen bude u toj meri, da se već oseća prevelika tenzija...

Je l' to ovako nešto Sagacity

[Sagacity]

Znaci da ima i prirodne posesivnosti ukoliko nije presla u patolosku normalna je.
A na ovoj temi postoji tendencija da se posesivnost predstavi iskljucivo u negativnom svetlu kao bolest.
Isto tako i ljubomora, ko da su svi nenormalni ako je ikad osete.
Nervira me ta iskljucivost.
Sve je ljudski,ko tvrdi da je svetac taj laze.

Nikome ja ne namećem svoje mišljenje, niti tvrdim da sam u pravu. Ja samo ističem sve iz svog ugla. I znam šta meni godi, a šta ne.
Tvoja je stvar ako te nešto nervira. Mene kada nešto nervira, ja tu i ne učestvujem ili se trudim da obrazložim svoje stavove. Ali nikome ne kažem da je isključiv ili da je umislio da je svetac ili da diskretno nekome kažem da laže....Nismo svi isti. Svako ima pravo na svoje mišljenje...
Ja nemam ništa protiv da ti pokreneš neku temu. Rado ću učestvovati, pa je vodi onako kako ti misliš da treba. Ja to baš i ne umem, kao što vidiš...
Svetaca koji na zemlji hodaju, nema.

[Steppenwolf]

Ti si pokretac gomile tema postavljas gomilu pitanja, animiras forum na diskusiju i teras na razmisljanje, to mi se dopada.
Ali istovremeno na svakoj temi ti suptilno kroz svoje stavove istices neku svoju superiornost u svakom pogledu jer si ti sve sto drugi nisu i to katkad moze da iritira.
Ako ti se skrene paznja onda si uvredjena kao ovo sad.
Kao i ti i ja imam pravo na svoje misljenje i onda kad kazem da primecujem na temi iskljucivost.
Eto, bar oko jednog se slozismo da svetaca koji na zemlji hodaju nema.

[Cruz]

posesivnost ima dozu sebicluka, ne ljubomore, ako pricamo o ljubavi, to je ono kad kazes "e moj si, nikome te ne dam"

[Sagacity]

Ali istovremeno na svakoj temi ti suptilno kroz svoje stavove istices neku svoju superiornost u svakom pogledu jer si ti sve sto drugi nisu i to katkad moze da iritira.
Ako ti se skrene paznja onda si uvredjena kao ovo sad.

Nisam uopšte uvređena, već direktna...kao i ti. Ne vređa me ništa. Forum shvatam kao zabavu, a forumašenje i pisanje na temama kao hobi, nešto što mi zamenjuje TV na dva sata. Nekada više, nekada manje.
Ne sudi o meni, jer me ne poznaješ. Nisam ni superiorna, niti namećem svoju neku superiornost. Svako mišljenje uvažavam, pa i ovo tvoje. I nije mi baš jasno u kome delu si ti osetio neku moju superiornost. Osim toga, ja sam se baš naslušala ''komplimenata'' o meni...Da sam konzervativna, specifična, evo sada i isključiva...Kao što vidiš, ne doživljavaju me svi tako kao ti.

Za mene su i ljubomora i posesivnost negativan aspekt ljubavi. Možda je nekima to normalno, meni nije..Inače, većina smatra da je ljubomora sasvim normalan pratilac ljubavi. Za mene je to najveća robija. Da budem sa nekim, a da mi u glavi uvek radi signal....sa kojom li je, sa kim li je...Takav osećaj uništava mene i moju psihu. To sam prošla i nikada tako nešto sebi ne bih dozvolila. Inače, osoba je sama bila ljubomorna...i na neki način svoje ponašanje prenela na mene.
Ljubomorne osobe su i same flerteri i vole da dižu tenziju suprotnoj strani, da pothranjuje svoj ego, da uznemiri suprotnu stranu, a ustvari i sama je uznemirena..
Ovo je moje mišljenje i retko ko se sa ovim mojim stavom slaže, ali ja ga ipak izlažem ovde bez obzira da li se to nekome dopada ili ne.

Što se tiče posesivnosti, naravno da je lep osećaj da ti neko pripada...Ali to ne smatram nekom posesivnošću, već posesivnošću smatram onaj momenat kada je osoba toliko posesivna da drugoj osobi ne da da diše bukvalno, kada je opterećuje i kada je grčevito drži uz sebe, da je osoba slučajno ne bi napustila...

posesivnost ima dozu sebicluka, ne ljubomore, ako pricamo o ljubavi, to je ono kad kazes "e moj si, nikome te ne dam"

Pa na neki način i jeste sebičnost...

[Sagacity]

Auuuuuuu šta si napisao... Sad moram dobro da razmislim kako da odgovorim, da se ne primim previše (šta bi mogao pomisliti o meni), a opet da tvoju konstataciju ne ignorišem previše (da se ne pravim previše luda)...Treba mi neki balans...

Da super je što smo direktni, samo je ponekad zeznuto kada se baš ne nadaš, pa može da te strefi neki infarkt na primer.
Ali ako ti kažem da umem ponekad da se razljutim toliko da mogu da oduvam čoveka, da li bi i dalje mislio da sam draga? Ili ako ti kažem da umem da budem tupson za neke banalne stvari, da li bi i dalje mislio da sam pametna ?

U svakom slučaju, iznenadio si me... prijatno. Dabome. Pa i sve da je šala, treba imati petlju i istresti ovo ovako na javne strane gde svi čitaju. Da si inteligentan to znam, kao i da si neko ko je odsečan i jasan, takođe znam...ali je ova kontatacija iznenađenje za mene. Nisam baš mislila da me ne podnosiš, ali nisam baš mislila da sam draga. Hvala na komplimentu. Primam ja i komplimdente i kritike...naravno komplimente lakše ’’varim’’....Interesantno, ali ni ja nemam loše mišljenje o tebi...Eto i još nečeg zajedničkog....

Jos da si ti manje moralna a ja manje nemoralan ko zna gde bi nam kraj bio...mozda bih se zaljubio u tebe.

Da mi je ovo neko rekao u reali, procenila bih kao opipavanje terena..tipa...’’Da li ti smeta što sam nemoralan...i da li bi htela da pomeriš svoje granice morala, ja bih skratio svoje nemorala..pa bi se valjda negde našli...’’...

Pošto je ovo net i pošto je mnogo toga šala...ja ću nastaviti u tom pravcu...Pa eto Wolf, sve ljubavi su tužne jer su mnoge unapred osuđene na propast, zbog nepremostivih razlika..

[Sagacity]

Posesivnost je strast posedovanja.Ona je u neraskidivoj vezi sa ljubomorom, kao što je voda u odnosu sa parom ili temperatura u odnosu sa vatrom.Može li čovek biti posesivan, a da ne bude ljubomoran? Posesivnost je seme ljubomore.Svako seme s obzirom na svoju veličinu ima neverovatno veliku snagu izražavanja. Ljubomora je manifestacija stanja posesivnosti. Ljubomora i posesivnost su lice i naličje one ružne strane ljudskog bića.

Niko ne voli ljubomoru. Ni onaj ko je manifestuje, ni onaj ko je izložen njenoj torturi.Neko će vam reći da je ona prirodna pojava, ali nije. To što je uobičajena i masovno rasprostranjena kao epidemija neke bolesti ne znači da je čovekova sudbina.Protiv nje se treba boriti, jer je otrov duše. Ako se inficiramo sa ljubomorom, taj otrov ima tendenciju da se proširi na celo naše biće i tako naš život pretvori u mizeriju.

Ljubomora je daleko od ljubavi kao sever od juga ili kao leva strana od desne.Imaju neke veze, ali su potpuno suprotne pojave. Ljubomora nije pokazatelj nečije ljubavi kako bi to voleli da istaknu njeni eksponenti.Naprotiv, ona je dokaz odsustva ljubavi. Tamo gde je ljubomora, nema ljubavi, a po svoj prilici nije je nikad ni bilo. Osnovno svojstvo ljubavi je negovanje i podsticanje drugog ljudskog bića.Ljubav je za čovekovu dušu blagodatna, kao što je Sunce izvor života na Zemlji.Ljubomora je okov ljudske slobode i otrov koji ubija puls života.

Ne znam da li ste otkrili postojanje ljubavi, ali dah ljubomore sigurno jeste.Ko zna, možda su to uobičajene etape mukotrpnog porađanja ljubavi među ljudima. Prvo imamo posesivnost, pa grčevitu borbu čuvanja objekta svoga vezivanja. Zatim se desi trenutak razumevanja, da ništa ne možemo posedovati osim samih sebe. Tada počinjemo da dajemo dozvolu drugom ljudskom biću da ima pravo na sebe i puštamo ga da leti u slobodu. Na kraju tog procesa imamo nenasilan odnos što se zove ljubav u kome uživamo u slobodnom letu našeg partnera, mada je zainteresovanost za njega još uvek blagi eho posesivnosti. Ko hoće da razume problem svoje ljubomore, mora kontemplirati šta je smisao posesivnosti.

Posesivnost je zatečeno stanje bića koje je postojalo pre svitanja svesti.Posesivnost je greška razuma kojoj se ne vidi početak. Naša svest se zakačila za fenomen drugog bića i poistovetila sa njim.Uopšte nije važno kada je to nastalo.Bitno je da prepoznate posesivnost kao svoju sadašnju odliku, koja opterećuje vas i vašeg partnera.Običan čovek se razlikuje od svetog bića po motivaciji.Običan čovek uvek nešto hoće.Sveti čovek niti hoće, niti neće. On samo biva.Zbog motivacije ili težnje čoveka da ostvari neku svoju nameru postoji i posesivnost kao odlika stanja njegovog bića.

Posesivnost je odlika usnulog bića, koje dok sanja nije svesno svoje istinske prirode.Inače da ne sanja znao bi da se grčevito drži onog drugog samo zbog straha. Znao bi da se nalazi u strahu. Posesivnost je izraz straha da ću biti osiromašen ako izgubim objekat svoga posedovanja.Još rečitije, ako izgubim "predmet svoje ljubavi" znači da nešto sa mnom nije u redu.Znači ja sam obezvređen.Vredan sam samo ako imam priveske i ukrase u vidu materijalnih stvari i drugih bića. Bez njih ja nisam čovek.

Bez posedovanja , proizilazi ja sam niko i ništa. Prelazak našeg voljenog bića u ruke nekog drugog znači moje lično nestajanje sa pozornice života.Ako je neko drugi jači od mene, nekako moćniji, pametniji ili lepši, odnosno poželjniji, znači ja sam siromašan, bezvredan, nemoćan i tako izložen opasnosti nestajanja.Svi strahovi su derivati straha od smrti.

Posesivnost je u krajnjem smislu manifestacija jednog oblika straha koji poprima mnoge mene dok ne dokučite da je to strah od nestajanja.

Izvor : sites.google.com Srećko Lazić. Psihologija

[Ciciban]

I to je posesivnost, postoje i posesivne majke koje su ljubomorne na zene svojih sinova.

Neee nema takih