Jeste li stidljivi?
Gde je granica do koje je stidljivost normalna?
Kako uopšte dolazi do toga da neko bude više, a neko manje stidljiv?
Jeste li stidljivi?
Gde je granica do koje je stidljivost normalna?
Kako uopšte dolazi do toga da neko bude više, a neko manje stidljiv?
Večnost je čista sadašnjost.
nedostatak samopuzdanja, ili neka vrsta zavorenosti, asocijalnost... zavisi da li je samo ćutljiva ili i stidljiva.
možemo od komplexa do patologije da raspravljamo na ovu temu...
ja sam ćutljiva dok ne opipam teren, otvorena samo u jednom krugu ljudi, za neke nikad.
zavisi od situacije i zivotnog polja na koje se odnosi pitanje. vise bih rekla da sam uzdrzana, nego stidljiva
a od cega zavisi intenzitet stidljivosti? verovatno od vaspitanja
I kada vas gadjaju kamenjem, guraju u stranu, vuku unazad, vi nastavite. Sledite svoj cilj, polako koracajte, istrpite svaku nedacu i uspeh je neminovan. Onda cete se osvrnuti, pogledati sve njih, bednike, koji i dalje stoje na istom mestu i rade to isto drugima. Ovog puta, vas ce velicati, govoreci da su oni zasluzni za vas uspeh. Oprostite i sazalite se, neka nisu pomogli, vi ste uspeli, a oni su ostali iza vas.
Mislim da stidljivost nastaje usled nesigurnosti i neodvoljnog samopouzdanja. Stidljivost može biti simpatinča, ali može blokirati čoveka i otežati mu neke sasvim jednostavne okolnosti. Ima mnogo muškog sveta koji je stidljiv i koji se plaši samog prilaska ženi. Nekima je lakše otići u boj nego uspostaviti kontakt i pričati sa nekim ko im se dopada... Na neki način stidljivost je povezana i sa strahom.
Komunikativniji ljudi imaju manji problem sa tim. Meni nije problem pričati sa bilo kim, ali ako mi se neko dobro dopada umem Bogami i da ''trokiram''... To verovatno potiče iz emotivne nesigurnosti..Ono kao da li se baš tom nekom dopadam itd...Ne traje dugo, ali ipak se malo postidim...
Granica stidljivosti ? Pa ako je u toj meri da se zbog stidljivosti čovek zatvori i povuče totalno u sebe, onda je to krajnja granica kada se mora reagovati.