Odg: HELMUT NEWTON
Svoju prvu samostalnu izložbu imao je tek 1975. (Pariz) u zrelim pedesetim godinama, što mnogo govori o statusu fotografije u savremenoj umetnosti.
Helmut je uporno nastavljao da fotografiše stvari koje su ga fascinirale: enterijere, ulice, zgrade, parkove, pejzaže, svakojake trenutke (scene), često modelirane mistikom svetlosti. Ovakve fotografije bile su usputni proizvod njegovih putovanja i čine jedinstvene trofeje načinjene tokom komercijalnih seansi.
Ostale su nastale u neposrednom okruženju doma, najviše sa njegovog balkona u Monte Karlu.
Mada je uvek bio sklon da ove fotografije pokazuje i deli sa publikom, one su bile potpuno nezapažene sve dok ih 80-ih nije objavio u sopstvenoj reviji Helmut Newton’s Illustrated.
Helmut bi se smejao dok bi objašnjavao kako niko nije zainteresovan za njegove fotografije cveća. Nije bio skučenih interesovanja, kako bi ga neki popularni kritičar mogao predstaviti.
Za njega je fotografija sveobuhvatni i beskrajni proces istraživanja, čime nepobitno dokazuje svoj identitet.
Osamdesetih godina prošlog veka nastavlja da bude upečatljiv i uticajniji je nego ikada. Godine 1990. nagrađen je sa Grand Prix National za fotografe, a 1992. dobio je priznanje od strane nemačke vlade Das Grosse Verdienstkreuz za njegov doprinos nemačkoj kulturi. Takođe, proglašen je Chevalier des Arts, Lettres et Sciences od princeze Karoline od Hanovera, a 1996. Commandeur de I’Ordre des Arts et des Lettres od Philiippea Doustea-Blazya, francuskog ministra kulture.
Odgovori sa citatom
