Može li se od tuge umreti ?

[Sagacity]

Suštinska razlika, ogromna razlika. Najbolje se vidi na primeru roditelja i smrti deteta, koji to preboli, nema tu ljubavi, ma šta meni roditelj pričao.

Da, ovde se slažem.....Moj ujak je za svojim sinom bukvalno počeo da ''vene''...Nema dana kada ga ne pomene..

Tačnije ima, ali takvi ljudi po mojoj definiciji ni ne vole, osim kao i svi ostali, samo na rečima.

Grešiš. Zavisi koliko je vremena neko proveo sa nekom osobom. Drugo je ako postoje deca koja te stalno podsećaju na nekog, drugo je ako je preminula osoba sa kojom si bio u vezi..Ima tu različitih stvari..I različitih okolnosti, a ponajviše od toga zavisi šta će se desiti dalje...

[DaDole]

Svi smo čuli da je nekom nekad "puklo srce od tuge"..kad tuga dobije sve funkcije,kad rasloji..oduprijeti,boriti se ili je prepustiti da ubija lagano..zavisi ko je otišao i kome..i koliko se srce predaje..

[Raisa]

Pa mom ocu je puklo srce od tuge,doslovno. Tuga je bila glavni razlog,generalna, tesku depresiju je imao duze vremena, fizicki je bio zdrav.....recimo.

[Moonster]

Grešiš. Zavisi koliko je vremena neko proveo sa nekom osobom. Drugo je ako postoje deca koja te stalno podsećaju na nekog, drugo je ako je preminula osoba sa kojom si bio u vezi..Ima tu različitih stvari..I različitih okolnosti, a ponajviše od toga zavisi šta će se desiti dalje...

Ne grešim. Ljubav nema veze sa vremenom koju neko provede sa osobom. Ili voliš potpuno ili ne voliš potpuno, nema tu velike filozofije.
Vremenom stičeš navike u vezi neke osobe, doživljavaš nezaboravne momente sa tom osobom koji te još više vezuju na poseban način za tu osobu.
Ali voliš i dalje isto, kao i na početku, ako zaista voliš.
Ljubav nema veze sa decom koja podsećaju nekoga na osobu koje nema, sam osećaj koji je postojao i koji je nezamenjiv a koga više nema jer nema te osobe koja je davala taj osećaj sreće, na poseban način, to ne zavisi od ničega, najmanje od dece ili vremena provedenog u vezi.
Od toga zavisi samo kod ljudi koji su "voleli".

[DaDole]

da..znamo..svi znamo nekog kom je srce od tuge prepuklo..i mom ocu je isto..odjednom..
odgovor na temu ...Može.

[Sagacity]

Sve je stanje svesti, ali zavisi i od toga u kom zivotnom dobu ste izgubili nekoga ko vam je bio sve. Nije isto kada vam se tako nesto desi sa 20,30 ili sa 70.
Gledam moju mamu, 44 predivne godine braka za sobom, i pre 5 meseci ostala je sama, sa 67 godina. Cemu ona da se nada? Da ce biti bolje? Da joj kroz par meseci nece nedostajati O

Slažem se sa tobom Fajf.... Upravo sam malopre rekla, da su okolnosti te koje određuju šta će posle biti i kako dalje..
Moji roditelji su takođe preko 40 godina u braku i to divnom braku. Oboje se boje ko će prvi napustiti svet, jer su već toliko bliski da imaju jedno jedinstvo i neraskidivu vezu. I normalno je da se plaše da ne ostanu sami...Moji su non stop zajedno..Zajedno rade, putuju...Imaju neki svoj svet, tu nedostatak osobe može biti fatalan...

[Sagacity]

Ne grešim. Ljubav nema veze sa vremenom koju neko provede sa osobom. Ili voliš potpuno ili ne voliš potpuno, nema tu velike filozofije.

Pričaš iz sopstvenog iskustva ?

[Moonster]

Pričaš iz sopstvenog iskustva ?

Ja nisam tema.

[DaDole]

svi pričamo onako kako mi mislimo i osjećamo..zar treba drugačije pa da copy paste vadimo..ne znam nijednu osobu koju tuga nije dotakla..

[mona]

moze

[Sagacity]

Ja nisam tema.

Ne nisi tema, ali pričaš kao da sasvim sigurno znaš kako to izgleda...

Ja sam već nešto prošla. Bila sam u vezi sa osobom koja je završila za mesec dana, potpuno neočekivano.Posle toga, a upravo zbog prevelike tuge, desile su mi se i još neke strašne stvari. Najlakše je bilo umreti. Veruje mi da bi mi to baš olakšalo, ali mi se nije dalo...
Pa kada sam već ostala u životu, onda sam za isti počela da se borim...To je bilo skoro pre deset godina..Vreme nije izlečilo ništa do pre možda 3, 4 godine...Ali posle shvatiš da život prolazi, da zamena nikada više neće naići, ali ideš dalje. Teško je kada osećaš neku bezrazložnu osudu. Ja odlično znam kako je kada se neko voli...Ali takođe odlično znam kako izgleda samouništenje...Na kraju krajeva zaslužuju neki drugi ljudi da nastavim dalje..Pre svega moji roditelji koji su tu zbog mene...

Druga je priča ovo što je Babsi rekla...

[Moonster]

Ne nisi tema, ali pričaš kao da sasvim sigurno znaš kako to izgleda...

 

Ja sam već nešto prošla. Bila sam u vezi sa osobom koja je završila za mesec dana, potpuno neočekivano.Posle toga, a upravo zbog prevelike tuge, desile su mi se i još neke strašne stvari. Najlakše je bilo umreti. Veruje mi da bi mi to baš olakšalo, ali mi se nije dalo...
Pa kada sam već ostala u životu, onda sam za isti počela da se borim...To je bilo skoro pre deset godina..Vreme nije izlečilo ništa do pre možda 3, 4 godine...Ali posle shvatiš da život prolazi, da zamena nikada više neće naići, ali ideš dalje. Teško je kada osećaš neku bezrazložnu osudu. Ja odlično znam kako je kada se neko voli...Ali takođe odlično znam kako izgleda samouništenje...Na kraju krajeva zaslužuju neki drugi ljudi da nastavim dalje..Pre svega moji roditelji koji su tu zbog mene...

Druga je priča ovo što je Babsi rekla...

Znam, ali ja nisam tema, kao što rekoh, o sebi nema potrebe da govorim ni ovde ni bilo gde.
Ali sam zato naveo neke druge realne slučajeve koji potvrđuju ono što sam na samom početku i naveo.
I kao što rekoh, svako to vidi na način na koji smatra da je adekvatan, a koliko je istinit to je sasvim druga priča.
Tako je i kod tebe...

[причалица]

Rad, rad i samo rad

Umni, fizički, kakav god, samo da skrene misli.

slažam se potpuno.
svako zlo se radom isteruje, pa i tuga. tugovanje jeste razorno osećanje, ako mu se dopusti da preplavi čoveka.
inače, čula sam za slučajeve da supružnici brzo odalze sa ovog sveta jedno za drugim, ali u tome nisam videla da je tuga razlog. moram da kažem - ako i jeste razlog, to je onda neka patologija. ne znam....pod ''patologija'' mislim na shvatanje smrti na nezdrav način
šta to uopšte znači tugovati za nekim ko je otišao na onaj svet?
da li to znači da mi je žao mene što neću više moći da budem ''u društvu'' te osobe ili mi je žao što je osoba ''prerano otišla''?
za mene ne postoji prerani odlazak - svako ima svoj čas, u to čvrsto verujem. dakle, po tom osnovu ne treba žaliti.
a ako žalim sebe što neću više ''biti u društvu'' te osobe - onda to nije tuga za tom osobom, nego za samom sobom, što je malo bezveze.
dakle, tugovanje uopšte nije racionalna varijanta osećanja i svako ko se tugovanju toliko prepušta da mu bude ugroženo zdravlje i svakodnevno funkcionisanje - treba da zatraži pomoć.

[mona]

Jednom u sluzbi naisli smo na jednog coveka, zvao nas je da udjemo i ispricao svoju pricu... Sin mu je poguniuo u ratu u Vukovaru a zena njegova od tuge za sinom nakon godinu dana.

A s obzirom da sve potice od psihe, moguce je...

[Cruz]

pa, ja mislim da moze i to onda kada se bezgranicno voli onaj ko se izgubi, zato se i kaze prepuklo mu srce od tuge..

[причалица]

dakle, izgleda da se može umreti od tuge....ipak mislim da kod takvih osoba postoji nešto fatalističko.

[Cruz]

mozda su preosetljive takve osobe i ne mogu da se izbore sa osecajem bola za izgubljenim, otuda i njihova duboka patnja

[причалица]

zato kažem da treba da im se pomogne.

[mona]

treba ali kako? to mogu najblizi njihovi...

[причалица]

tačno, najbliži...a oni baš i rezonuju po principu ''od tuge će umreti'' i ćutke to gledaju. missim, uglavnom ćutke, čim se to dešava. verovatno ima primera gde se brigom i razgovorom takva osoba vrati u život.