Prvobitno napisano od
Raisa
Vernost je apsolutna.
Nekad sam mislila ,buduci da sam veliki extremista bila po pitanju ljubavi i iskazivanju iste,da je fizicka vernost medju glavnima. Sad,ne mislim na taj nacin i vidim kako sam usko razmisljala.
Za mene je vernost...emotivna,mentalna stvar. Kada si ti u stanju i kad bi bio u stanju doslovno da uzmes pistolj i ubijes nekoga za osobu koju volis, kada si tamo za voljenu osobu bez obzira koje doba dana il noci ,kada oni mogu da te pozovu u 3 ujutru i bices tamo,kada si im veran prijatelj,kad uradi nesto sto te razljuti i ti se izderes na njega ali si dalje uz njega,kad su oni u opasnosti da ti isto rizikujes i takodje budes u opasnosti, ukratko,kada si sposoban da ucinis sve i kada nemas granica sta bi uradio za njih. Jako mnogo ljudi prica da tako voli a vrlo malo njih i RADE sve to sto sam navela. Za mene je eto vernost ( bilo koje vrste ne samo ljubavne ) to, kad si sposoban na sve za voljenog i zbog voljenog,i da to bude vernost koja je neraskidiva,bez obzira da li su to dvoje zajedno ,udaljeni ili ne.
Sad,da li ce taj neko u tom procesu da se iz**** sa drugima...mos mislit. To je jedna druga vrsta vernosti, kada te neko voli i zeli i oseca i jaku strast i sve ovo sto sam navela uprkos tome sto j.ebe druge.
Sto se fizicke vernosti tice, treba biti realan. Zena nikad svom muskarcu nece biti najzgodnija,najlepsa, i uvek ima drugih devojaka podjednako zgodnih i lepsih,i ocekivati od muskarca da, ima oci samo za jednu zenu i misliti da on samo tebe primeti ( kako da ne,pa musko je,ima oci ) je nesto sto uglavnom mi kao zene sve zelimo ali,nije realno. Sad,ako je nekoj devojci Bog te pita koji dokaz ljubavi ako on ne naskace okolo,neka joj bude.