Pesma za tebe...

[Picola]

"My love is exceeding the limit
Red-eyed and fevered with the hum of the miles
Distance and longing, my thoughts do collide
Should I rest for a while, on the side

Your love is the cradled in knowing
Eyes in the mirror, still expecting they'll come
Sensing to well, when journey is done
There is no turning back
No
There is no turning back."

[причалица]

[причалица]

[причалица]

[Nežnicah]

[Red Sonja]

[причалица]

[причалица]

[Nežnicah]

Kroz noc
koracam i cekam te
kao da ides iza mene
osecam te
kao da me stalno pratis

...govorim ti
neke slatke reci
al tiho
da ne cuju drugi
onako kao i ti
kad si prisao mi
i sasvim blizu
gorele su tvoje usne
nisam te razumela
ali sam znala
sta si mi govorio

kao i ti
kad dotakao si mi usne
i oziveo me
posle hiljada praznih zivota
vratio mi nesto
sto se zove razlog
da ne pobegnem
i ne pocnem iz pocetka
isti ovaj zivot
po ko zna koji put
sa ko zna kim

dok zivim pored
ko zna koga
dok slusam neke poznate reci
a ne razumem
njihovu smisao...
koracam
kroz noc

dok oluja se sprema
osecam oko sebe
neki cudan nemir
kao da me pratis
kao tvoje usne
kao da slutis
sta ti zelim reci...

Reci mi!

[DaDole]

Mogu reći šutnjom, mogu prstima
I u pijesku stopama, i u mraku usnama
Mogu čuti srcem, mogu očima
Nekim novim mirisom, nekim novim okusom
Zauvijek, promijenilo se sve
Odjednom ti,
U jutru što kraj mene drijema
ti,
a činilo se nikog nema,
ti,
odjednom ti u kapi kiše,
ti,
a činilo se nikad više
Mogu vidjet kožom, mogu mislima
To se samo dogodi, i bez riječi pogodi
Zauvijek, promijenilo se sve
Odjednom ti,
U jutru što kraj mene drijema
ti,
a činilo se nikog nema,
ti,
odjednom ti u kapi kiše,
ti,
a činilo se nikad više
Skupilo se vrijeme,
U jedan dan
Dan u kom' se budim i osjećam
Odjednom ti,
U jutru što kraj mene drijema
ti,
a činilo se nikog nema,
ti,
odjednom ti u kapi kiše,
ti,
a činilo se nikad više.

[Jelicica]

[причалица]

[LonČe]

[LonČe]

[LonČe]

Грех


Када ме сретнеш не искапи ваздух срком моћног трена
Пришиј ме за леви ревер тамо ближе срцу
Користи ситан бод ко искусна шваља
Потезима маестра поруби све пукотине
Што воде те мени да Никад не дођеш
Да заувек одеш
Да пути твоји никад не буду и моји!

Да се мимоиђемо
Да се неДодирнемо
Да се неОсврнемо
Да наставимо

Кaда ме сретнеш једнога Новембра
Можда
НеЖали кошаву НеПомошљај на ме
Ма то нисам ја
То је само твоја машта
Осликала Жену Сна
Скини горчину с уздаха
Ма ја сам обична сасвим безлична
Сива позадина београдских зидина
Тог Новембра

Када ме сретнеш нећеш ни знати
Бићу једна од многих
Она што пролази
Што одлази што неТражи
Познати ме нећеш у тој гужви дана
Ма ја сам само празнина
Нисам права

Када ме сретнеш неOсмехуј се жељно
Ни тугу ти не могу дати
Ни овај камен што срцем зовем
Осуђена равницом а горе ме маме
Само клошар животм што тумара
Ни Просити не умем за то мало жара
Рите су ове изгубљени акорди
О некој тамо љубави

Када ме сретнеш неИскапи удах датог трена
Потезом једним само распарај ме
Одшиј с ревера
Јер
Ја сам Грех Не Жена!

wucicca®

[Keti]

[Keti]

[Ciciban]

[причалица]

[причалица]