Душан Кртолица

[Ometač]

Аутор: Мирјана Огњановић



Пред цртежима деветогодишњег Душана Кртолице, који је до сада имао две самосталне изложбе, чак и сликарима застаје дах

[Ometač]

Кад дете почиње да држи оловку у руци? Кад постаје свесно чему оловка служи? У другој или трећој години? У случају који сада описујемо, статистика није од нарочите важности. Јер, ако говоримо о деветогодишњем Душану Кртолици, све је необично. И то на најдивнији начин.

Пре седам година, кад је навршио тек две, Дуле се докопао оловке. Као кроз маглу, сећа се да је тачно знао чему оловка служи. Почео је да црта. Госпођа и господин Кртолица, Дулетови родитељи, врло кратко били су изненађени цртачком вештином свога сина. Јер, њихови позиви немају везе са сликањем. Ипак, изгледа да су се врло брзо и лако навикли на то пријатно осећање да им је син посебан. Од тада уживају и тек с времена на време зачуде се одакле је Душан „повукао” тај сликарски дар.

„Од маме!” тврди Дуле, упирући кажипрстом у мајку, док она уз осмех одмахује главом. Мајка, наиме, верује да њен син личи искључиво на себе самог. Можда би јој требало веровати.

[Ometač]

Повратак несталих

И тако док би други двогодишњаци на брзину нацртали само сличицу – неки предмет, рецимо, нешто налик аутомобилу – Дуле би дубоко усредсређен цртао бар тринаест аутомобила! Разуме се, различитих. А био је такорећи беба! Свима је било очигледно да његова неуобичајена марљивост доводи до видљивих и још невероватнијих успеха. Цртао је све боље и боље. Све необичније за свој узраст. Цртао је разне предмете, али и жива бића...



Дуле верује да посебно воли да црта диносаурусе јер их дуго нема на нашој планети

[Ometač]

Душан, иначе, много воли животиње. Додуше, нема кућног љубимца. То објашњава чињеницом што од рођења живи у граду, у Новом Београду. Једнога дана, уколико му се буде остварио сан и настани се у Аустралији (Сиднеју), у башти ће имати кенгура! Па нека онда слободно скакуће!
Желео би да постане зоолог, научник. Зоолог који ће да путује светом и изучавати и цртати најразличитије животиње. Оне које су успеле да опстану у данашњем свету, али и да трага за онима којих одавно нема.
Тако долазимо до кључног тренутка када је Душан Кртолица у књизи коју су му поклонили родитељи угледао првог диносауруса... Тај тренутак као да му је преокренуо живот. Претпоставља да га диносауруси тако неодољиво привлаче, јер их толико дуго нема на нашој планети. А некада су владали, како сам каже, морима, небом и копном. Диносауруси и змајеви су из живота отишли у мит и постали недокучиви. Уједно и зазовни. У Дулетовој машти, можда и бесмртни. Та митска бића опште између себе, као и са нама без употребе речи, упркос временској и свакој другој даљини која их раздваја. Тако је бар тврдио аргентински писац Хорхе Луис Борхес.

[Ometač]

Дуле верује да би диносауруси поново могли да се врате... Како? Уз помоћ ДНК из њихових сачуваних костију, човек би могао да створи њихове клонове! Као што се покушава с мамутима.
Дуле не може да се отме утиску да корача оним истом земљом по којој су некада ходали огромни диносауруси. О њима је научио готово све. Чита књиге и на српском и на енглеском, гледа научнопопуларне емисије.
Понеку стручну реч не успева да разуме, међутим, углавном повезује ствари и тако у глави ствара слику живота какав је био пре више милиона година. Све слободно време, оно, кад није у школи, посвећује изучавању зоологије и цртању. Ретко чита белетристику. Прати научнопопуларне емисије и воли да му зуји телевизор док црта. О многим научним достигнућима који повезују далеку прошлост са данашњим животом, успео је да сазна, проналазећи чланке на интернету.

[Ometač]

Цртеж који је настао пре две године, када је Дулету
било седам година

[Ometač]

Да бисмо боље разумели каква је особа Душан Кртолица и шта њега највише занима, ево и топ-листе пет његових најомиљенијих књига.

Пето место: „Водич кроз свет диносауруса”
Четврто место: „Животиње” (енциклопедија)
Треће место: „Дечја енциклопедија о диносаурусима”
Друго Место: „Велика књига о диносаурусима”
Прво место: а) „Настанак Земље”
б) „2000 животиња”

[Ometač]

Епизоде од 28 минута

До сада је Душан имао две веома успешне самосталне изложбе. У Студентском културном центру у Београду и у Галерији у Врању. Док црта, у себи препричава и приче о диносаурусима. У глави има спремну читаву серију. Понекад приче препричава и родитељима, али када они немају времена да га слушају, црта или шета по стану и прича приче у себи. Сваког дана бар неколико епизода. Свака епизода, посвећена одређеном диносаурусу, засебна је целина и траје, испричана у савршено уједначеном ритму и с даром правог говорника, тачно двадесет осам минута! У глави има готову серију „Планета диносауруса” у шест епизода. Задивљеним члановима редакције „Забавника” коју је недавно посетио, испричао је део епизоде „Риба за храну” у којима до најситнијих појединости, врло занимљиво и вешто, описује изглед и живот диносауруса који су се хранили рибом. Као да се то збива пред његовим округлим, шареним окицама. А све се заправо догађало пре 97 милиона година!

[Ometač]

Једна од „компликованих” слика Душана Кртолице, сликара и будућег зоолога

[Ometač]

Кад је гледао филм „Парк из доба Јуре” Стивена Спилберга, био је прилично разочаран. Сматра га претерано крволочним. Изгледа да о диносаурусима, колико год описивао њихове застрашујуће канџе, огромна крила и вилице, ипак има лепо мишљење. Чему толика убилачка јурњава за људима, пита се.
Приликом посете Врању, где је имао самосталну изложбу, Дуле је чуо врло занимљиве приче о дрекавцима. Наиме, неки Врањанци су, тврдили да дрекавци постоје, да су их видели сопственим очима и да у то никако не треба да сумња. Од тада Дуле тражи доказе о њиховом постојању. Нацртао је неколико примерака према опису житеља Врања.... Ипак, сумња га је и даље нагризала. Упутили смо га на књигу професора А. Перграша „Але и бауци”, где се дрекавци, такође, детаљно описују. Као да му је најзад лакнуло. Одлучио је да прочита књигу и увери се у доказе овог професора-научника и детектива из хобија.

[Ometač]

Диносауруси на Новом Београду

Док је Душан своје многобројне цртеже показивао члановима редакције, у „Забавник” је дошао и Славко Крунић, академски сликар, повремени илустратор нашег листа. Сликар је пришао цртежима деветогодишњег уметника и загледао се. Потом је у неверици погледао дечака. Па опет цртеже. Затим је одабрао неколико радова и почео врло пажљиво да их загледа:
„Ауууу! Што је ово добро нацртано. Тако особено, занимљиво.”
„Теби се изгледа допадају оне компликоване слике?” – закључио је наизглед равнодушно мали сликар.
„Допадају ми се све”, само су ове ’компликоване’ врло особене”, напоменуо је Славко Крунић.
Дуле уопште није био зачуђен комплиментом.
Можда због тога јер су његове жеље врло озбиљне и велике. И не само сликарске природе. Желео би да крај Арене на Новом Београду направи тематски парк посвећен почецима живота на Земљи. Парк диносауруса. Природно, он би ту био директор, а волео би да има велики број сарадника. На истом месту био би подигнут и универзитет за проучавање живота на Земљи какав је некада био.

[Ometač]

„Што више сарадника будем имао, то боље!” – каже смешкајући се и трљајући руке.
Овај ученик трећег разреда новобеоградске школе „Лаза Костић” стално размишља о животу какав је некада био, правећи у својој паметној глави неку врсту лука који би повезао те древне године са садашњим тренутком. Његов поглед на свет, кроз зоологију заправо задире у филозофију. Дуле покушава да разуме и од самог почетка повеже причу о настанку Земље. Једна од ствари које, ипак, не може да схвати јесте јогунасто понашање извесних девојчица из школе. Зашто су тако грубе?
Зашто вређају своје вршњаке дечаке? Узалуд смо га уверавали да ће се ствари временом променити. У ствари, врло брзо. Није поверовао.
У знак поздрава на одласку из посете „Забавнику” овај млади сликар нацртао је новинарки Боби Делибашић огњену жабу. За успомену. С посветом. Дуле је цртао танким фломастером, лако, такорећи, весело покрећући руку. Изгледало је као да његове линије певају. Иначе, никада не црта прво оловком. Сматра то губљењем времена. Прво је нацртао жабље око, а затим убрзо, беспрекорно и целу жабу.
„Па и ја почињем увек од ока!”, изненађено је закључио Славко Крунић, коначно уверен да је будућност Душана Кртолице, ипак, уметничка.
Да ли ће постати зоолог или сликар? Видећемо!