Beg od realnosti

[Sarmica]

U ovom vremenu nam je svima potreban beg od realnosti. Na koji način Vi to radite, gde bežite?
Ako ništa drugo bar svako od nas mislima pobegne negde. Da li češće bežite u prošlost ili u budućnost? Više razmišljate o tome kakve su pojedine stvari nekada bile ili kakve bi mogle da budu?

[DaDole]

Zanimljivo postavljena tema...dokazano je da ljudi koji mogu da daju sebi"oduška" puno lakše i bezbolnije podnose svakodnevno breme tegoba,problema i nerviranja..
ali,svako ipak bira neki svoj način,onaj koji njemu pomaže i važno je samo da takav način ne ode predaleko pa da onda liči na noja koji zabijajući glavu u pijesak "misli" da je sve riješeno i da se ništa ne vidi..
Često volim da kažem dragim ljudima da čine sve što ih usrećuje,pa čak i ako je to maštanje,fizički napori ili beskrajno duge igrice.
Negdje sam davno pročitala kako se to u psihologiju naziva "dnevna jagoda" ..kad navečer pođemo na počinak da vratimo "film" u glavi i spoznamo je li nam doista prošao dan bez ijednog trenutka radosti,bez nečeg što smo učinili samo ZA sebe,što smo oteli od realnog..

[Nežnicah]

Ne bezim od realnosti, znam da joj ne mogu pobeci, a i ne zelim... Ipak, imam neka svoja omiljena mesta na koja odem povremeno, u svojim mislima, tu punim baterije i povlacim se kada se osetim umorno, tuzno... zatvorim oci, pokrijem se preko glave i setam nekim stazama...tako dragim. Nekad pomogne, a nekad mi bude samo jos teze.

[причалица]

moje bežanje od realnosti je beg u knjige.
dakle, ni beg u internet prostor nije beg, jer se sa nekim ljudima toliko dugo ''družim'', da su to za mene realne osobe, bez obzira da li sam ih dobro skapirala ili ne.
bežim u čitanje uglavnom, jer je knjiga uvek nadohvat ruke, a izbor je ogroman.
naravno, kad god mogu - odem u zemun, na dunav....tamo stvarno mogu da napunim baterije i da ispraznim mozgić. tamo mogu da gluvarim baš baš...i to je stvarno najdelotvornije za moju ''malenkost''

[Mistery]

Ja takođe bežim u knjige. Bežim i u rodno mesto moje mame, jer retko viđam rodbinu koja živi tamo. I nekako me to mesto čini odmornom. Vojvodina i sve ćemo polako, nigde ne žurimo. Ta atmosfera prija.

A kada razmišljam, misli lete i ka budućnosti i vraćaju se u prošlost. Ali ne volim mnogo da razmišljam o svemu tome. Živim danas.

Dok nije bilo ove ekonomske krize, beg je bio more i večernje šetnje pored mora. Mogla bih ja i sada na more, ali neću, navikla sam da tamo putujem avionom, pa apartman..lavica koja voli udobnost.

[Filozof]

Šta je to realnost?

[Sagacity]

Šta je to realnost?

Realnost je stvarnost . Realnost je ono što jeste i ono što se zaista dešava. A beg je želja da se ode iz te stvarnosti, jer nam se kao takva ne sviđa, pa bežimo u neka lepa dešavanja koja su bila ranije ili neka dešavanja koja zamišljamo da će se desiti ubuduće.

Realna sam. Ne bežim od onog što jeste, ne volim da lažem sebe.
Po meni beg u prošlost ili u budućnost je obmana sebe.

[причалица]

ne volim da lažem sebe.
Po meni beg u prošlost ili u budućnost je obmana sebe.

mislim da niko ne voli sebe da laže...i mislim da si mnogo stroga kad kažeš da je beg obmana.
ako je tako, zašto je onda uopšte potreban, na primer, odlazak negde na nekoliko dana ''da bi se odmorili''?
nije svaki beg - beg, kako sam ja shvatila temu. niti je svaki beg laganje samog sebe....beg bi trebalo mnogo druže da traje da prešao u tu vrstu patologije.

[Filozof]

U sadašnjosti može biti samo naša iskrivljena ili krajnje subjektivna
slika, onoga što se zaista dešava, tako da se ni to ne može nazvati
realnošću.
I nije li razmišljanje o prošlosti ili o budućnosti nešto što se ipak
sada dešava?

[Sagacity]

mislim da niko ne voli sebe da laže...i mislim da si mnogo stroga kad kažeš da je beg obmana.
ako je tako, zašto je onda uopšte potreban, na primer, odlazak negde na nekoliko dana ''da bi se odmorili''?
nije svaki beg - beg, kako sam ja shvatila temu. niti je svaki beg laganje samog sebe....beg bi trebalo mnogo druže da traje da prešao u tu vrstu patologije.

Ja sam temu shvatila kao način razmišljanja,a ne realan beg. Kada idem na odmor, ne bežim ni od čega. Jednostavno idem na odmor. I to je to. Nemam ovde neku brigu koju ostavljam na neko vreme. Prosto, uzimam odmor i idem negde, ali ne zato što bežim od ovdašnjih nekih problema.

U sadašnjosti može biti samo naša iskrivljena ili krajnje subjektivna
slika, onoga što se zaista dešava, tako da se ni to ne može nazvati
realnošću.
I nije li razmišljanje o prošlosti ili o budućnosti nešto što se ipak
sada dešava?

Sadašnjost je moja slika i vizija onog što jeste. Može na primer za tebe moja stvarnost delovati kao iskrivljena, jer je ti drugačije posmatraš. Ali moj subjektivan doživljaj te stvarnosti je presudan.
Da i razmišlanje o prošlosti i sadašnjosti je nešto što se sada dešava, ali stvarno odvijanje radnje se ne poklapa sa razmišljanjima o istim. Razmišljamo o nečem što je bilo ili o nečem što će biti. Ali ništa od toga nema realan tok događaja.

Po meno je realnost, zaista stvarnost i to moja subjektivna koja jeste i koja se dešava ( a ne razmišlja se o njoj, već se zaista događa) i to sada...

[kojica]

Beg od realnosti u ''moju realnost''.

[Asterix]

pobegnem nekad u svet maste... zamisljam kako sam dobio na loto-u veliku lovu, pa planiram sta bih i kako bih...
sredio bih kucu, ma ne, kupio bih stan...
kupio bih dobar auto, na primer golfa 4, ma jok, kupio bih mercedesa bre, kad vec mogu..
isao bih na more u Spaniju preko cele zime, a malo bih i skoknuo na skijanje...
ulozio bih u neki posao.. ma i sto bih ulagao u posao, kad mogu da orocim....

a onda... setim se da nemam ni da uplatim tiket...

[DaDole]

Svaki "bijeg" je dobar ako se vratimo,oporavljeni ili osvježeni bar toliko da možemo sačekati slijedeći..u ljudskoj je prirodi da ima svoj mali kosmos u kom može da caruje i mašta,da ćuti do mile volje ili plovi nekim samo njemu poznatim tokovima..
Najvažnije je da budemo milostivi prema sebi ma kako posmatramo ono što zovu stvarnost..ma kako ona nije naša ili kako joj se opiremo..

[Picola]

U ovom vremenu nam je svima potreban beg od realnosti. Na koji način Vi to radite, gde bežite?
Ako ništa drugo bar svako od nas mislima pobegne negde. Da li češće bežite u prošlost ili u budućnost? Više razmišljate o tome kakve su pojedine stvari nekada bile ili kakve bi mogle da budu?

Veoma volim da se vracam u proslost,naravno, onu lepu. Cak i u detinjstvo.

Naravno da su za to potrebni preduslovi - dobar sagovornik, odgovarajuce mesto (selo, more).

Kad razmisljam o buducnosti uglavnom nisam realna i svodi se na mastarije (tipa: sta bi bilo da dobijem na lotou velike pare, pa cesto ostanem bez sna, tako da izbegavam da razmisljam o buducnosti :cruz.

[DaDole]

Nisam ljubitelj vraćanja u prošlost..ostavljam je tamo gdje joj je i mjesto,u prošlosti..pobjeći iz svakodnevice može se na mnogo načina i meni najviše prija kontakt sa prirodom..toliko se unesem da osjetim taj "spoj" da oko mene može da se desi ne znam šta,ne bih primijetila
Nedavno sam,prilikom odlaska na rijeku,zorom ustajala i bosa hodala po rosnoj travi..i to je bijeg od realnosti kojim "napunimo baterije"