Jedan od onih dana...
kada ne znate da li ste samo vi tog dana hipersenzibilni i sve primecujete, i sve vam ide na zivce ili je sve oko vas tog dana zaista naopako...
Da li vam se to desava?
Recimo veceras krecem u svoju redovnu setnju sa psom. Tacno znam pored kog dvorista moram da je pritegnem jer iza kapije ima poremeceni pas koji samo skljoca zubalom i urla iz sve snage kao pomahnitao. I tako na par kriticnih mesta, i onda krece mirniji deo setnje.
E veceras je iz svakog od tih dvorista izleteo po jedan takav pomahnitali pas i napadao mog psa koji je na povocu i koji uzgred ne ume ni da napada ni da se brani... pa sam morala da kao nindza masem stapom koji je neizbezni `modni` detalj svake moje setnje bas zbog odbrane svog psa. Usput sam potkacila i gazde tih pasa sto ne zatvaraju kapiju kad imaju takvu neman bez lanca i kontrole.
E posle 4 takva psa i stresa, krenemo dalje, a onda ispred svakog drugog dvorista domacini, citave velike porodice su izneli svoje stolice i sede na trotoaru ispred svojih kuca... malo im je izgleda sto imaju velika dvorista. Obilazim i njih, jedva upravljajuci psom koji se obraduje deci koja vristeci beze kad mi naidjemo... I tako, nekako dodjosmo do kuce, ja bez snage, nervno rastrojena pitajuci se da li je svet poludeo danas ili ja?Ali sve do jedne stvari veceras mi je islo na zivce, bas sve.
Odgovori sa citatom
nije do sveta nego je to bas jedan od onih dana 
dakle, bar jedna nervoza manje tokom dana.
pa tek onda da vidis nervoze 
