Homo homini lupus est.
The others have failed - Learn from them but do not follow
Pa istina je Roska, Saga zna
Ja sam nekome drugome jamu kopao, sve iskopao i sredio, sve je bilo spremno, kada odjednom umesto toga kome je bila namenjena Saga upade u nju i tako smo se uzeli ja i ona
Sada sam malo zbunjen je l' ona sama namerno upala il' je slučajno upala ?
Homo homini lupus est.
The others have failed - Learn from them but do not follow
znala sam.. nikoj ne razume šta sam rekla...
Večnost je čista sadašnjost.
Oh you may not think I'm pretty,
But don't judge on what you see,
I'll eat myself if you can find
A better meal than me
Kakve su ti misli,takav ti je život ,rekao je još pre dva milenijuma skoro,Marko Aurelije i ja zaista mislim da je to tako
ili što bi se reklo - sve ide iz glave.Ne može čovek biti zao ,pa da mu zlo ne bude deo života na ovaj ili onaj način.sa
jedne ili druge strane ,bilo da ga čini ili da mu ga na kraju učine ,onda kad se nekome smuči pa čisto da bi izuzetak
potvrdio pravilo - exceptio firmat regulam na kraju uvek bude tako !!
Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavičluk
A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a ćutanje neznanje.
Ja se uvek setim Andrije Artukovića, koji je umro prirodnom smrću u 88-oj godini života. Lepo proživeo čovek. Do kraja života je bio zaštićen.
''Kad je Artuković imao 87 godina Amerika je odlučila da ga isporuči Jugoslaviji, da ne bi umro na njihovoj teritoriji. Anegdota koju je on prepričavao po ustaškim krugovima ispostavila se kao tačna. Govorio je: " Kad se budem vratio u ZG dočekaće me na rukama." Na zg aerodromu su ga izneli iz aviona noseći ga u bolničkom ćebetu, jer je bio toliko star da nije mogao da hoda. 1986. počinje proces protiv njega , gde je osudjen na smrt ali ta presuda nije izvršena zbog njegovog zdravstvenog stanja. Umro je 1988. u zatvorskoj bolnici.''
U principu, ova izreka uglavnom funkcioniše...ali tamo gde treba da pokaže pravi intezitet, zakaže...Savest je ono što muči čoveka i to ga na kraju i vrati na njegovo zlo, ako ga je svestan, ali ako nije...
Nije Artuković jedini,na žalost,ali ....je li tome on kriv ?!..nije.
Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavičluk
A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a ćutanje neznanje.
U tome i jeste poenta. Nije jedini i ponekad se nekome zlo ne vraća nikada. Njegov primer sam namerno navela, jer i pored truda mnogih, nikako nije mogao biti priveden pred sud. Ljudi koji nemaju griže savesti imaju jaku psihilogiju, koja ih čuva do neverovatnog.
On je tipičan primer.
Naravno, depresivno je razmišljati, da se zlo počiniocu nikada ne vraća, mada neki primeri obaraju tu tvrdnju.
To je neki moj zaključak, koji ne mora biti tačan.
Rekla sam Picola da to uglavnom funkcioniše...da se svako zlo vraća, ali ima izuzetaka. I sigurna sam da ih ne grize nikakva savest. Ovaj čovek je sve vreme poricao svoja nedela (ma koliko da glumiš, ne možeš biti tako dobar glumac).
Namerno sam gore pomenutog uzela za primer, jer je on neko ko je bogato proživeo, bio zaštićen kao beli medo, imao zdravu i normalnu porodicu (koliko znam ima sina i kćer), doživeo je da vidi njihovo odrastanje itd. Jednom rečju, čovek je vodio sasvim normalan život unatoč tome šta je sve počinio.
Pa i da se desi toj njegovoj deci ili nucima ne znam šta, on se neće sekirati zbog toga niti to gledati, jer ga nema. Čemu i pravda, kada kasno stiže...
Pazi, to je neki moj rezon....što ne mora značiti da je tačan...
E sad se postavlja pitanje, zašto se dešava da neki ljudi ''iskoče'' iz sistema ?
Moja teorija je bila, da im je bila jaka psihologija..recimo. (ne sekiraju se za svoja zlodela, jer iz njihovog ugla to i nisu zlodela, recimo)...