Šta ste ručali danas?

[misticlady]

možeš i krompiriće na krugove

[Kovač]

Ja više ne pišem ovde...
Tražiće mi Lider adresu

[Ciciban]

paprike ...:p

[kojote]

Ko nije leteo JAT-om taj ne zna šta je glad. Standard koji je propisivao radnički savet OUR-a "Ketering i snabdevanje" ograničavao je debljinu šnite parizera u ekonomskoj klasi na samo 2 mikrona. Putnici u biznisu dobijali su 4 mikrona, a letačko osoblje i njihova rodbina šta god su hteli. JAT-ovi parizeri (koje je osoblje iz nekog sumnjivog razloga zvalo "pečenica") bili su toliko tanki, da su oženjeni putnici, kakav je bio i moj otac, mogli kroz njih da ždrakaju stjuardese, a mi deca da se igramo monokla. Ali to nije bilo zato što su JAT-ovi samoupravljači bili škrti, već zato što su negovali tradicije NOB-a i revolucije.

Na Visu se takođe živelo skromno, štedelo se na svemu - počev od pitke vode do hrane za avijatičare. Ipak, kad bi Franjo Kluz, Rudi Čajevec i Bekim Fehmiu poletali u akciju, uvek su nosili sa sobom užinu. Užinu im je spremala Bekimova devojka Zlata Petković, poznata po tome što je umela tanko da nareže i što je uvek imala besprekornu frizuru, čak i u jeku neprijateljskih ofanziva. Kasnije su Franjo, Rudi i Bekim, iz "Poteza" prešli u "Spitfajere", a zatim i "Dakote". Posle rata su partizani u ove poslednje ubacili po par stolica i tako je rođen JAT. Zlata je lično obučavala prvu generaciju JAT-ovih kuvarica da seku parizer, a stjuardese da prave frizuru i mažu nokte.
Kasnije je JAT prestao da postoji, zajedno sa zemljom čiji je bio nacionalni prevoznik. Ipak, tradicija prozirnog parizera je nastavljena, i to neočekivano, na krajnjem zapadu Evrope, u Irskoj. S tim što je Michael O'Leary otišao korak dalje od Zlate, pa je putnicima svog Ryanaira ponudio potpuno nevidljiv parizer. Čovek je ipak bio Irac, pa se nije inspirisao jugoslovenskim NOB-om nego irskom Velikom glađu.

[mona]

povrce

[kojote]

A sutra? Hoćeš li sutra da pečeš neko mesce, Mona?
Ili da sutra pojedem tebe, uz to povrće!

[mona]

bez mesa, stetno je..... znaci i sutra samo povrce

[Zazijavalo]

Meso je zlo!

[mona]

Jeste, znaci i danas samo povrce...
Evo ovako spremam stavim vodu u serpu, pola vode i manje...
Isecem par krompira manja i jednu tikvicu, 3 sargarepe
isecem na kolutove tanko
zati dodam malo paradajiza ili kecapa ili sok od paradjza, jednu papriku iseckam...
malo crnog luka u glavici koji posle bacim
alevu papriku dve velike kasike i zacin c
malo ulja, vrlo malo ulja...

i sve to se skuva i jede bez hleba moze sa necim, moda malo pavlake ili salatom nekom...

[Zazijavalo]

Moja baba tako nešto kuvala, al bi umutila i kukuruznog brašna i još neki korov, mislim da se zvao burjan, pa s otim ranila gice.

[misticlady]

musaku i šopska salata

[mona]

to je zdravo jesti

[Zazijavalo]

Musaka ima meso, a meso je zlo.

[kojote]

Pre II svetskog rata nismo imali ništa, a onda su došli Nemci i sve nam pojeli. Ono što nisu, odvukli su sa sobom u Nemačku: knedle i štrudle, kifle i miliprot. Iza sebe su ostavili samo gibanicu i proju. A pošto su gibanicu prisvojili četnici, nama je ostala samo proja, i to prazna.

Kad su se majušni partizani Mirko Koja i Slavko Zazi vratili u logor, bilo je već kasno. "Pa, gde ste vi do sad!", podsmehnula im se Vida Tomšić, u ilegalnim krugovima poznatija kao Lilu. "U izvidnici!", rekao je, pravdajući se, Mirko. Slavko je postiđeno čačkao nos. "Večera, pa na spavanje!", strogo je rekla Vida. Nakon što su oprali ruke, dečaci su seli za sto. Kad je Slavko Zazi video šta ima u tanjiru, licem mu se razlio osmeh: "Mirko, pazi proja!" Mirko se nagnuo da dohvati parče i tako izbegao neprijateljski metak koji mu je prozviždao tik iznad glave.
"Hvala ti, Slavko!", rekao je Mirko i strpao celo parče u usta.
"Nema na čemu", rekao je Slavko i takođe strpao čitavo parče u usta. Posle večere, Mirko i Slavko rekli su partizanima "laku noć", poljubili Lilu i legli da spavaju. Pošto su bili mali i umorni, odmah su zaspali. Spavali su kao anđeli.

[причалица]

grašak na vodi....dodala dva oljuštena paradajza, šolju kukuruza šećerca, glavicu crnog luka i nekoliko čenova belog, začinila šafranom....i - eto. danas će to biti dosta uz malo crnog hleba i čašu piva.

[Zazijavalo]

Skupo bilo letovanje, izgleda.

[причалица]

nije bilo nego je još....letovanje, misslim. a jedem na vodi, jer je sutra preobraženje, pa 'oću da se pričestim....

[причалица]

juče smo pravili salatu od skuše, pekli škarpine u marinadi, krompir sa ruzmarinom, salata od rukole....milina. sa sve crnim vinom.
a danas - opet na vodi....samo pečurke, avokado, paradajz i pivo.

[Zazijavalo]

Mora da su se nakupile sve mačke iz komšiluka.

[Lilu]

Pre II svetskog rata nismo imali ništa, a onda su došli Nemci i sve nam pojeli. Ono što nisu, odvukli su sa sobom u Nemačku: knedle i štrudle, kifle i miliprot. Iza sebe su ostavili samo gibanicu i proju. A pošto su gibanicu prisvojili četnici, nama je ostala samo proja, i to prazna.

Kad su se majušni partizani Mirko Koja i Slavko Zazi vratili u logor, bilo je već kasno. "Pa, gde ste vi do sad!", podsmehnula im se Vida Tomšić, u ilegalnim krugovima poznatija kao Lilu. "U izvidnici!", rekao je, pravdajući se, Mirko. Slavko je postiđeno čačkao nos. "Večera, pa na spavanje!", strogo je rekla Vida. Nakon što su oprali ruke, dečaci su seli za sto. Kad je Slavko Zazi video šta ima u tanjiru, licem mu se razlio osmeh: "Mirko, pazi proja!" Mirko se nagnuo da dohvati parče i tako izbegao neprijateljski metak koji mu je prozviždao tik iznad glave.
"Hvala ti, Slavko!", rekao je Mirko i strpao celo parče u usta.
"Nema na čemu", rekao je Slavko i takođe strpao čitavo parče u usta. Posle večere, Mirko i Slavko rekli su partizanima "laku noć", poljubili Lilu i legli da spavaju. Pošto su bili mali i umorni, odmah su zaspali. Spavali su kao anđeli.

:raz_114: