putovanje sonde ''kjurioziti' po marsu

[причалица]

Posle osam meseci od lansiranja, sonda „Kjurioziti” spustila se na Crvenu planetu, gde u istraživačkoj misiji ostaje dve godine


Jedan od prvih novih snimaka sa Marsa (Foto Rojters)d prvih novih snimaka sa Marsa (Foto Rojters)

[причалица]

Odgovor na pitanje koje decenijama postavljaju naučnici – ima li života na Marsu? – trebalo bi da bude makar malo izvesniji posle jučerašnjeg sletanja robotske sonde „Kjurioziti” (radoznalost) na tu planetu. Ova do sada tehnički najopremljenija i najveća mašina poslata na drugu planetu uspešno se spustila u džinovski krater na Crvenoj planeti gde će ostati naredne dve godine. Na putu koji je trajao osam meseci, prešla je oko 567 miliona kilometara. Ponos, olakšanje i oduševljenje zapljusnuli su tim inženjera Američke svemirske agencije (NASA), koji je iz Kalifornije rukovodio operacijom koja otvara novo poglavlje u istraživanju Zemljinog suseda, tražeći elemente koji bi ukazali na to da je nekada na Marsu bilo uslova za nastanak živih formi.

Samo nekoliko minuta pošto su točkovi vozila (rovera) dotakli tlo Crvene planete, na Zemlju su stigli prvi crno-beli snimci na kojima se vidi jedan od njegovih točkova i senka na površini Marsa.

Najzahtevniji deo operacije bilo je spuštanje, budući da je „Kjurioziti” veličine manjeg automobila, pa nije bio pogodan za sletanje u vazdušnim jastucima, što se ranije praktikovalo. Kapsula koja je nosila vozilo ušla je u tanku Marsovu atmosferu brzinom oko 20.000 kilometara na sat. Posle usporavanja, naciljano je mesto na koje rover treba da sleti, a zatim je usledilo njegovo nežno spuštanje uz pomoć padobrana i kablova. To su stručnjaci agencije nazvali „sedam minuta terora”, budući da je gotovo polovina dosadašnjih pokušaja sletanja na ovu planetu bila neuspešna.

[причалица]

U toku prve sedmice, „Kjurioziti” će aktivirati glavnu antenu, podići će nosače na kojima se nalazi 17 kamera, laseri i instrumenti, i napraviti prve panoramske snimke okruženja. Prvi mesec istraživanja, NASA će potrošiti na proveru Marsove istraživačke laboratorije, kako se još naziva ovo vozilo. Njegova prva vožnja mogla bi da se dogodi početkom sledećeg meseca, dok će uzorke tla uzeti polovinom septembra, a prve bušotine u stenama očekuju se u oktobru i novembru.

Jedini ali nimalo lak zadatak ove misije jeste da naučnicima donese materijal u kojem će oni tražiti dokaze o tome da li je na Marsu ikada postojalo okruženje u kojem bi mogle da se razviju žive forme. Zbog toga je za lokaciju sletanja odabran Gejlov krater, širine 150 kilometara, za koji se veruje da je nekada bio jezero.

Za oko godinu dana „Kjurioziti” bi trebalo da dođe do planine u centralnom delu kratera, gde bi trebalo da istražuje slojeve sedimenata od kojih svaki predstavlja jednu eru u planetarnoj istoriji Marsa. U tim naslagama naučnici tragaju za organskim molekulima neophodnim za nastanak života. Ali, čak i ukoliko ih ova misija pronađe, to još nije dokaz da je na Crvenoj planeti bilo života, navodi jedan od članova tima. On dodaje da ako nema ničeg organskog, to može da znači da je nešto uništilo te molekule. Ako pak budu pronađeni, pitanje više neće biti da li je Mars ikada bio pogodan za život, već da li na Marsu postoji život.

Ovaj ambiciozni projekat koštaće 2,5 milijarde dolara, a koliki značaj mu Amerikanci pridaju, svedoči i to što je na uspešnom sletanju vozila inženjerima čestitao prvi čovek SAD Barak Obama.

[причалица]

„Čudo tehnike” prelazi 200 metara dnevno

Vozilo „Kjurioziti” četvrto je koje je NASA od 1997. poslala na Mars. Za razliku od prethodnih sondi, ova se napaja plutonijumskom baterijom, pa na Crvenoj planeti može da ostane znatno duže od planirane dve godine.

Rover je težak 900 kilograma, dimenzija 2,8 sa tri metra i ima točkove koji mogu da savladaju prepreku visine do 60 centimetara. Među brojnim tehničkim instrumentima, na njemu je instalirana i meteorološka stanica. Bez obzira na svu opremljenost, dnevno će prelaziti 200 metara.

[причалица]

Na fotografiji koju je načinio rover “Kjuriositi”, kada je 6. avgusta sleteo na Mars, primećena je neobična mrlja. Naučnici su saopštili da izgleda da je “Kjuriositi” načinio snimak pada njegove letelice na površinu crvene planete.



Fotografija niske rezolucije koju je rover načinio nekoliko sekundi po sletanju odmah je stigla u Laboratoriju za mlazni pogon, koja upravlja misijom “teškom” 2,5 milijardi dolara za američku svemirsku agenciju NASA.

Na slici se vidi mrlja piramidalnog oblika na horizontu. Međutim, a drugoj fotografiji Marsa, iz iste pozicije, načinjene 45 minuta kasnije, nema mrlje.


Ovo je podstaklo priče da je ta mrlja ustvari udar svemirske letelice na površinu Marsa, što bi bilo neverovatno s obzirom na to da je blenda na kameri bila otvorena svega 200 milisekundi.

Letelici koja je spustila rover na površinu crvene planete trebalo je oko 20 sekundi da se podigne i udari o površinu pri brzini od oko 160 kilometara na sat. Fotografija je načinjena oko 40 sekundi nakon sletanja, ali izgleda da je veliki udar potresao tlo Marsa i poslao prašinu u vazduh, taman kad je “Kjuriositi” načinio fotografiju. Ovo se delimično objašnjava time što je Marsova gravitacija svega 38 odsto jačine Zemljine.

- Očekivali smo da se podigne dosta prašine. Ipak, šanse da se to fotografiše bile su neverovatne – rekao je Stiv Sel, član tima misije “Kjuriositi”.

Mnogi su smatrali da je mrlja na fotografiji prljavština na sočivu kamere, ali naučnici ističu da je prva fotografija načinjena sa dva sočiva, jedno pored drugog. Obe slike su uhvatile istu mrlju, što je eliminisalo mogućnost da je sočivo prosto bila prljava, ali i potvrdilo da je mrlja stvarna.

- Mislimo da smo uhvatili udar letelice na Marsovu površinu. Poprilično smo sigurni da je to prašina od udara – istakao je Sel.

U poslednjim sekundama “Kjuriositijevog” osmomesečnog puta na Mars upotrebljena je letelica da spusti rover na površinu, uz pomoć tri užeta. Nakon odbacivanja užadi letelica se automatski odbacila ka horizontu i zabila, kako je programirano, u površinu, na oko 600 metara od “Kjuriositija”.

izvor: www.blic.rs

[причалица]

Robotsko vozilo "Kjuriositi" američke svemirske agencije NASA večeras je sa Marsa poslalo prvu panoramsku kolor fotografiju kratera Gejl, u koji se ta sonda spustila.



Od sletanja na Mars u nedelju uveče, sonda je na Zemlju poslala nekoliko fotografija, ali do sada crno-belih i slabije rezolucije, i jedan video snimak slabijeg kvaliteta koji prikazuje poslednjih nekoliko minuta same operacije spuštanja robota.

Robot je tek nedavno podigao svoj centralni stub, na kojem se nalazi kvalitetnija 34-milimetarska kamera koja će naučnicima NASA-e omogućiti bolji pogled na okolinu, prenela je agencija Asošiejted pres.


Na sajtu NASA-e objavljeno je da je panoramska mozaik-fotografija sačinjena od 130 slika, od kojih svaka ima rezoluciju 144 sa 144 piksela, a izabrani pojedini delovi panoramske fotografije, koji imaju rezoluciju 1.200 sa 1.200 piksela, biće na zemlju poslati kasnije.

Navodi se da su fotografije prilikom izrade dodatno osvetljene, pošto na Mars stiže svega polovina sunčeve svetlosti od one koju dobija planeta Zemlja, a slike su po marsovskom vremenu napravljene kasno popodne.

"Kjuriositi" naredne dve godine na Marsu ima misiju da slika okolinu, prikuplja i analizira uzorke tla, kako bi se ustanovilo da li su u krateru Gejl nekada postojali uslovi za razvoj mikroskopskih organizama.

Robotsko vozilo sa šest točkova je veličine malog automobila i teško 900 kilograma. Misija robota "Kjuriositi" košta oko 2,5 milijarde dolara i najskuplja je misija istraživanja Marsa do sada.

izvor: www.blic.rs

[причалица]

Otkako se Nasino robotičko vozilo Kjuriositi 5. avgusta uspešno spustilo na Mars, ono svakodnevno šalje fascinantne fotografije na Zemlju. Koristeći panoramsku fotografiju snimljenu sa rovera, naučnici su napravili interaktivnu grafiku, koja korisniku omogućava da se kreće po površini Marsa podjednako jednostavno kao i pomoću “Gugl earta”.


Curiosity rover: Martian solar day 2 in New Mexico


Grafiku je “sastavio” internet-programer i panograf Endrju Bodrov, koji je već poznat po tome što je na isti način omogućio virtuelnu šetnju po okolini čuvene egipatske Sfinge i moskovskom Crvenom Trgu.




Uz pomoć fotografije, koja je objavljena na sajtu blog.360cities.net, svako može jasno da vidi teritoriju Marsa, kao da stoji na vrhu sonde “Kjuriositi”.

Pogledajte ovde kako na ovom sajtu izgleda Beograd.



U utorak, devet dana posle spuštanja na Mars, rover je poslao još nekoliko neverovatnih fotografija, koje otkrivaju da trasira mogući put ka planini Maunt Šarp, tokom koga će dnevno prelaziti dužinu fudbalskog terena.

Procenjuje se da će mu za to biti potrebno godinu dana, a tokom putovanja će se šest puta zaustaviti da bi analizirao zanimljive stene i prikupljao uzorke tla.

izvor: www.blic.rs

[причалица]

Rover “Kjuriositi” koji je pre dve nedelje sleteo na Mars po prvi put je u nedelju ispalio laserski zrak i spržio rupu u jednom kamenu, saopštila je američka svemirska agencija NASA.


U krugu se vidi deo kamena koji je gađan laserom, a u kvadratu se vidi rupica koju je laser napravio

Radi se o testiranju specijalnog lasera “Kemkama”,( Chemcam, skraćeno od “Chemistry and Camera”, u prevodu “Hemija i Kamera”), najjačem ikada upotrebljenom na nekoj planeti osim Zemlje.


“Kjuriositi” je laserom s udaljenosti od 2,5 metra pogodio kamen nazvan “Coronation” i u njemu napravio rupu.

Laser služi za prikupljanje podataka o sastavu stena na Marsu.

On je za deset sekundi pogodio kamen sa 30 pulseva od po 14 milidžula, a svaki je trajao milijarditi deo sekunde i imao više od milion vata snage, saopštila je NASA.

Iako je ovo bilo testiranje, “Kemkam” je već prikupio više podataka nego što se očekivalo.

NASA je objavila prvu sliku na kojoj se vidi kamen pogođen laserom.

- Naš tim je uzbuđen i vredno radi i ispituje rezultate. Osam godina pravljenja ovog instrumenta, konačno se isplatilo – izjavio je Rodžer Vins iz Nacionalne laboratoriju u Alamu, glavni naučnik zadužen za laser “Kemkam”.

“Kemkam” koristi tehniku spektroskopije laserski indukovanog raspada, koja se koristi i u nuklearnim reaktorima, na ispitivanju morskog dna pa i otkrivanju tumora.

Hemijski sastav "Kemkam" može odrediti bez fizičkog kontakta, s udaljenosti do sedam metara, na temelju boje svetlosti koju atomi emituju nakon što se pogode laserom.

Ovo je, međutim, prvi put da se ova tehnika koristi u istraživanju izvan Zemlje.

Prema rečima, Silvestra Morisa sa instituta za astrofiziku i planetologiju u Tuluzu tokom testiranja na Marsu prikupljeno je više podataka nego tokom njegovog ispitivanja na Zemlji.

[причалица]

Rover "Kjuriositi" izveo je prvu probnu vožnju po planeti Mars, objavio je danas na svom nalogu na Tviteru inženjer Alen Čen.


Čen je na Tviter postavio sliku tragova guma na tlu Marsa, uz naslov "Tragovi točkova na Marsu".

Očekuje se da detalji vožnje budu objavljeni na konferenciji za novinare kasnije danas.

Bilo je predviđeno da vozilo Nase pređe nešto više od tri metra, skrene desno i vrati se na početnu tačku.

"Kjuriositi" je spušten na Marsov ekvator ranije ovog meseca, u okviru misije koja je koštala 2,5 milijarde dolara.

Plan naučnika je da "Kjuriositi" odvezu do podnožja jedne planine, gde će uzeti uzorak tla, kako bi se utvrdilo da li je sredina na Marsu pogodna za mikroorganizme.

izvor: www.blic.rs

[причалица]

Analizirajući snimke koje je sa Marsa poslao na Zemlju rover “Kjuriositi”, mogu se primetiti zanimljivi oblici i odsjaji koji mogu biti objašnjeni na razne načine, prenosi NBC.


Objekat koji liči na prst

Stiven Hanard je sa korisničkim imenom " StephenHannardADGUK" na sajt "Jutjub" postavio snimke sa slikama sa “Kjuriositija” na kome su istaknuti detalji koji bi mogli da ukazuju na postojanje života na crvenoj planeti.


Hanard je član grupe "Alien Disclosure UK" koja se bavi potragom za vanzemaljskim oblicima života.


Kamen ili sandala?

On je među kamenjem na Marsu, između ostalog, primetio nešto što neodoljivo podseća na ljudski prst i nešto što liči na nasmejano lice nekog stvorenja.

- “Kjuriositi” je na Marsu snimio mogući drevni prst, objekat u obliku kupole, cipelu ili sandalu i moguće marsovsko biće. Da li su ove anomalije prava stvar, igra svetla ili nešto drugo, kao i uvek, vi odlučite – napisao je Hanard u opisu jednog snimka.


Običan kamen ili nasmejana životinja

Na njemu se može videti predmet oblikovan kao prst na kome se vidi i deo koji liči na nokat. Drugi predmet liči na okrenutu sandalu, a treći na neko biće koje izranja iz tla.
Hanard je postavio i snimak koji pokazuje četiri tačke iznad tla, za koje on smatra da bi mogli biti vanzemaljske letelice.


Tajanstvene tačke iznad Marsa

On je rekao da je originalnu NASA-inu sliku propustio kroz filtere u softveru za obradu slika kako bi te tačke bile što vidljivije.

- Četiri objekta koje je snimio Marsov “Kjuriositi”, jedva se vide na originalnom snimku, pa sam koristio filtere da ih istaknem. Šta su ova četiri objekta? Neidentifikovani leteći objekti (NLO), čestice prašine ili nešto drugo? kao i uvek, vi odlučite - stoji u opisu snimka mogućih letelica.

izvor: www.blic.rs

[причалица]

Rover “Kjuriositi” meri atmosferski sastav crvene planete. Robot američke svemirske agencije NASA uvukao je vazduh u svoj instrument za analizu uzoraka i otkrio koncentraciju različitih gasova, preneo je BBC.


Rover i tragovi njegovog kretanja koje je snimio Marsov izviđački orbiter


Ovo je prvi put da je sastav atmosfere testiran na površini Marsa, od letelica “Viking” sedamdesetih godina prošlog veka.

Analiza sastojaka je još u toku, ali naučnici ne očekuju velika iznenađenja i smatraju da će, kako je “Viking” otkrio, u atmosferi dominirati ugljen dioksid. Oni se više interesuju da li će “Kjuriositi” otkriti metan.

Ovaj gas je nedavno otkriven satelitima i teleskopima sa Zemlje, a njegovo prisustvo na crvenoj planete je intrigantno za naučnike.

Metan bi trebalo da bude kratkotrajan, a njegova uporna prisutnost ukazuje na postojanje nekog obilnog izvora, ili biološkog ili geohemijskog. Naučnici se zato nadaju da će “Kjuriositi” rasvetliti ovo pitanje.


Naučnici željno iščekuju rezultate sa "Kjuriositija"

Rezultati testova rovera biće objavljeni sledeće nedelje.

“Kjuriositi” se od mesta sletanja u krateru Gejl, pre oko mesec dana, pomerio više od 100 metara. Robot se kreće ka tački koju su naučnici nazvali Glenelg, a ona se nalazi oko 300 metara ka istoku, u odnosu na “Kjuriositijevu” sadašnju poziciju. Očekuje se da će tamo stići za nekoliko nedelja.

http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Ve...sfere-na-Marsu

[причалица]

Robotsko vozilo "Kjuriositi" američke agencije NASA , koje se nalazi na površini Marsa nekoliko sedmica, otkrilo je drevno korito reke što dokazuje da je tuda nekad proticala voda.


Deo rečnog korita na Marsu snimljen kamerom Kjuriositija

Fotografije koje je poslao "Kjurioziti" pokazuju kompozicije stena sastavljene od šljunka i peska, a naučnici veruju da je to kamenje nekad erodiralo u vodi.

Veličina i oblik kamenja ukazuju na brzinu i dužinu rečnog toka, naveli su naučnici na konferenciji za štampu u laboratoriji NASA u Pasadeni.


Sastav zemljišta korita na Marsu (levo) identičan je onom na Zemlji (desno)

- Oblici govore o tome kako su oni preneti, a veličina da nisu nošeni vetrom. Preneti su vodenim tokom - rekla je naučnik Rebeka Vilijams.



Istraživači su prethodno otkrili druge dokaze o nekadašnjem postojanju vode na crvenoj planeti, ali ovo je prvi put da je otkriveno drevno korito reke, prenosi AFP.



Ovo predstavlja prelazak sa spekulacija o veličini materijala rečnog korita na direktnu opservaciju toga, smatraju naučnici.



Cilj dvogodišnje misije, vredne oko 2,5 milijardi dolara, jeste da otkrije mesto na kome su mikroorganizmi nekada mogli da se razviju.

Kao dodatak tome, "Kjuriositi" će tragati za tragovima vode i organskim jedinjenima, kao još jednom dokazu postojanja života u prošlosti.

http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Ve...onih-na-Zemlji

[причалица]

Rover “Kjuriositi” snimio je solarnu eklipsu na Marsu.


Fobos u tranzitu preko Sunca

Na fotografiji od 13. septembra vidi se kako mesec Fobos, najveći i najbliži prirodni satelit crvene planete, prelazi ispred Sunca. Vanzemaljska eklipsa je trajala svega nekoliko sekundi, jer se Fobos kreće veoma brzo.

Za razliku od Zemlje, na kojoj tokom dana Sunce blješti svom snagom, sa Marsa ono izgleda kao kružić veličine novčića.


Fobos je još manji, pa je nemoguće da ikada u potpunosti zakloni Sunce, već ga samo malo "nagrize", kao što se vidi na fotografiji. Kada je u tranzitu, Fobos izgleda kao mala, mračna senka koja prelazi preko Sunca.


Fobos

Za razliku od Fobosa, naš Mesec je taman prave veličine i udaljenosti od Zemlje da, kad prolazi ispred Sunca, može u potpunosti da ga pomrači.

Fobos je, u stvari, više asteroid nego mesec, maleni objekt oblika krompira, poluprečnika 11,1 kilometar. On za svega 7,6 sati okruži oko crvene planete, što znači da je često u liniji sa Suncem, pa se eklipse poput ove negde na Marsu Sunca događaju skoro svakog dana u godini.

Drugi Marsov mesec, Deimos, još je manji od Fobosa (poluprečnika 6,2 kilometra), i udaljeniji, pa zakloni još manje Sunca kada je u tranzitu.

Većina letelica na Marsu je najmanje jednom snimila tranzit Fobosa. Sateliti iz svemira fotografisali su Fobosovu senku na Marsovoj površini. Tako je i rover "Oportjuniti", koji je na crvenoj planeti već osam godina, snimio u novembru 2010. Fobosov tranzit preko Sunca.
Pogledajte kako to izgleda:
http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Vesti/343288/Pogledajte-pomracenje-Sunca-na-Marsu

[причалица]

Izgleda da su nivoi radijacije na Marsovoj površini slični onima u niskoj orbiti Zemlje, otkrio je rover američke svemirske agencije NASA “Kjuriositi”.



Prva merenja zračenja koje je robot obavio daju nadu za buduća istraživanja, kada bi ljudi mogli da kroče na crvenu planetu, jer pokazuju da bi astronauti mogli da funkcionišu na Marsu, naravno na ograničene vremenske rokove.

- Apsolutno. Astronauti mogu da žive u ovakvom okruženju – izjavio je na konferenciji za novinare naučnik Don Hesler, sa Istraživačkog institute Sautvest u Koloradu.


Hesler je vođa istraživanja RAD-a, “Kjuriositijevog” instrumenta za procenu i detektovanje radijacije (Radiation Assessment Detector).

RAD je jedan od 10 instrumenata na “Kjuriositiju”, a cilj ovog dela misije rovera je da se ispita radijacija na Marsu, kako bi se saznalo više o prošlosti planete i ispitao potencijal za nastanjivanje.

“Kjuriositi” je na Marsu svega tri meseca i ovi rezultati su preliminarni, a preciznije informacije očekuju se početkom decembra, na sastanku Američkog geofizičkog udruženja u San Francisku.

Mars je nekada imao toplu vodu

Novo istraživanje meteorita sa Marsa koji je letos pao na Zemlju pokazuje da je nekada na Marsu postojala voda dovoljno topla da podrži život.
U studiji je precizirano da se temperatura vode na crvenoj planeti kretala od 50 do 150 stepeni Celzijusovih. Naučnici ističu da mikrobi na Zemlji žive u takvim vodama, na primer vulkanski termalni izvori.


http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Ve...aciju-na-Marsu

[причалица]

Na najnovijim Nasinim fotografijama koje je snimio “Kjuriositi” vidi se nešto nalik cvetu i izgleda kao da je procvetalo na crvenkastom tlu. Za “marsov cvet” Nasa kaže da se ne radi o bilo kakvom otpadu, jer izgleda kao da izrasta iz tla.


Fotografija koju je napravio "Kjuriositi"

Zaljubljenici u kosmos na raznim forumima već su ponudili svoja rešenja šta bi to moglo da bude. Jedan od njih kaže da mu liči na tučak cveta, dok ima i onih koji kažu da je moguće da se radi o poludragom kamenu kao što je kvarc, na primer.

Gaj Vebster, portparol Nase za Dejli Njuz kaže:


“Rekao bih da je ‘cvet’ samo termin da bi se opisao izgled predmeta, i da to ne znači da na Marsu cveta cveće.”

Za slično otkriće iz oktobra meseca ispostavilo se da je u pitanju samo komad plastike otpao sa “Kjuriositija”.

http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Za...no-raste-cvece

[причалица]

Rover "Kjuriositi" završio je prvo bušenje tla na Marsu i priprema se za analizu manje količine izmrvljene stene.



Slike koje su u toku noći stigle do Zemlje pokazale su sveže iskopanu rupu, koja leži pored prethodno iskopane probne bušotine.

To je bila još jedna prekretnica za "Kjuriositi", koji je na Mars sleteo 2012. Njegova misija je potraga za hemijskim komponentama potrebnim za razvoj živih organizama.


Dok su prethodni roveri na Marsu isecali stene, "Kjuriositi" je prvi koji je bušio tlo da bi uzeo uzorke, a njegov sledeći zadatak biće prenos praha u njegove laboratorije radi ispitivanja hemijskog sastava.

Pošto završi sadašnje aktivnosti, "Kjuriositi" će se uputiti na planinu, za sta će mu biti potrebno devet meseci.

http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Ve...na-busenju-tla

[причалица]

Robotsko vozilo američke agencije za istraživanje svemira NASA, Kjuriositi probušilo je na Marsu drugu rupu u stenama i uzelo uzorke u okviru ispitivanja da li je na Marsu moguć život, saopštila je danas NASA.



Uzorci praha uzeti su iz unutrašnjosti stene oko 2,75 metara udaljene od stene čiji su uzorci, uzeti februara, pokazali da je u prošlosti tamo bio moguć mikrobiološki život.


Među povoljnim uslovima su ključni elementi za život, poput energetskog nivoa koji mogu iskoristiti mikrobi i vode koja nije prekisela ili preslana, navodi NASA.

Nova rupa izbušena 19. maja, ima 1,6 centimeara prečnika, a duboka je 6,6 centimetara.

NASA očekuje da novi uzorci koji će analizirati laboratorija Kjuriositija, potvrde procene da je u tom delu Marsa bilo neophodnih hemijskih i energetskih uslova za živi svet.

Kjuriositi na Marsu 280 dana istražuje krater Gejl u ekvatorijalnom pojasu te planete. Veći deo vremena istražuje malu udolinu nazvanu Jelounajf bej koja je 500 metara od mesta gde je to vozilo sletelo na Mars avgusta prošle godine.

To robotsko vozilo veličine automobila, kojim upravlja kompjuterski program, polako se kreće ka podnožju planine nazvane Eolis Mons, gde bi trebalo da stigne za nekoliko meseci.

http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Ve...zorke-na-Marsu

[причалица]

Robotsko vozilo Kjuriositi (Curiosity) za sada nije pronašlo znake metana u atmosferi Marsa, što bi ukazalo da možda ispod površine žive mikrobi koji mogu proizvesti taj gas, saopštili su naučnici.



Od sletanja na Mars prošle godine, Kjuriositi, rover američke svemirske agencije NASA, analiziralo je atmosferu te plenete u potrazi za metanom koji je na Zemlji uglavnom nusproizvod živih bića, posledica varenja ili raspadanja.

Kjuriositi nema uređaje koji bi direktno tragali za prostim oblicima života, ali su naučnici polagali nade da će uzeti uzorke metane pošto su letelice u orbiti Marsa i teleskopi sa Zemlje pre nekoliko godina detektovali taj gas.


Tokom prvih osam meseci na Marsu, Kjuriositi je uzimao uzorke iz atmosfere danju i noću u različitim godišnjim dobima.

- Svaki put kada bi pogledali, nikada nismo našli - rekao je Kristofer Vebster iz NASA, vođa istraživanja objavljenog u časopisu "Nauka" (Science).

Iako je su za sada rezultati razočaravajući, Vebster kaže da se potraga za metanom nastavlja.

Metan može nastati i nebiološkim procesima, a Majkl Mama iz NASA, koji je ranije otkrio misteriozne izlive metana u tri regiona crvene planete, kaže da i dalje stoji iza zaključaka svojih opservacija.

[причалица]

Rizik izlaganja radijaciji neće zaustaviti buduće dugoročne ljudske misije na Mars, pokazuju novi rezultati sa “Kjuriositija”, rovera američke svemirske agencije NASA.

Misija koja uključuje 180 dana putovanja do Marsa, 500 dana boravka na crvenoj planeti i još 180 dana povratka na Zemlju izložila bi astronaute dozi radijacije od oko 1.01 siverta, prema onom što je izmerio “Kjuriositi”, piše “Spejs”.


Evropska svemirska agencija ograničava astronaute na primljenu dozu radijacije od 1 siverta, tokom čitave karijere, što im za pet odsto uvećama rizik od dobijanja raka.
-To je podnošljiva brojka – kaže Don Hasler sa Istraživačkog instituta Sautvest u Bolderu, Kolorado, vođa studije.

Doza radijacije od 1 siverta na Marsu premašila bi trenutni standard NASA-e, prema kojima pomenuti rizik od dobijanja raka ne sme da premaši tri odsto. Međutim, ta pravila su sastavljena radi misija u niskoj orbiit Zemlje, pa možda dođe do prilagođavanja.

-NASA u saradnji sa Institutom medicine pri Nacionalnoj akademiji procenjuje koja bi granica bila prikladna za misije u dubokom svemiru, poput misije na Mars – ukazao je Hasler.

Novi rezultati predstavljaju do sada najkompletniju sliku o radijaciji na površini crvene planete, jer uključuju podatke koje je prikupio “Kjuriositi” tokom osmomesečnog putovanja kroz svemir i prvih 300 dana na Marsu, nakon sletanja u avgustu 2012.

Roverovi instrumenti pokrivaju dve vrste radijacije energetskih čestica – galaktičke kosmičke zrake (GCR), koje su ubrzane supernovama, te solarne energetske čestice (SEP), koje Sunce izbacuje u svemir.

“Kjuriositijevi” podaci pokazuju da bi astronauti koji istražuju površinu četvrte planete od Sunca akumulisali oko 0,64 milisiverta radijacije dnevno. Ova doza je skoro tri puta veća tokom putovanja na Mars, 1,84 milisiverta dnevno.
-Međutim, radijacija na Marsu je dinamičke prirode, pa “Kjuriositijeve” mere ne treba uzimati “zdravo za gotovo” – ističe Hasler.

Rover je prikupio podatke blizu vrhunca aktivnosti Solarnog ciklusa, kada je radijacija GCR relativno niska, jer solarna plazma raspršuje galaktičke kosmičke zrake.

izvor: www.blic,rs

[причалица]

Novčić na Marsu, kojeg nosi rover “Kjuriositi”, prekriven je crvenom prašinom, pokazuje fotografija poslata sa crvene planete, uprkos tome što je nošen u vertikalnoj poziciji poslednjih 14 meseci.



Novčić, međutim, nije bio glavni cilj fotografije na kojoj je uhvaćen, piše “Spejs”.

-Ponosan sam kako lepo kamera radi na Marsu. Ne mogu da dočekam da primenim ove novootkrivene mogućnosti na realne geološke mete na putu rovera do planine Šarp – rekla je R. Ejlin Jingst, naučnica na Institutu za planetarnu nauku u Tusonu, Arizona, i zamenica glavnog istraživača za kameru na roveru (Mars Hand Lens Imager – MAHLI).

Novčić od jednog centa iz 1909. godine, sa likom 16. američkog predsednika Abrahama Linkolna, poslat je na Mars kao deo “mete” za podešavanje kamere MAHLI. “Kjuriositi” je opremljen lupom za snimanje slika u boji na blizinu, dakle površinskih materijala, u visokoj rezoluciji.

-Sa 14 mikrometara po pikselu, fotografija novčića demonstrira sposobnost kamere u najboljem svetlu – rekao je Jingst za “Spejs”.

Mikrometar, ili mikron, je 0.001 milimetara.

Slika novčića deo je eksperimenta, kada je “Kjuriositijeva” robotska ruka, po prvi put, smestila kameru dovoljno blizu mete, a da postigne najbolju moguću rezoluciju. Prethodne slike kamere MAHLI, uglavnom marsovog kamenja, imaju 16-17 mikrona po pikselu. Ni to nije fotografija najveće rezolucije načinjena na Marsu – za ovaj rekord zaslužan je optički mikroskop na letelici “Feniks”, koji je na četvrtu planetu od Sunca sleteo 2008.

Što se mikroskopa tiče, uzorci prašine moraju da mu se prinesu kako bi se slikali, gde na “Kjuriositiju” nastupa MAHLI.

Slika novčića nastala je 2. oktobra, 411. “sola”, odnosno solarnih ili sinodičkih dana na Marsu, koliko je “Kjuriositi” u krateru.

Glavni istraživač Sistema svemirske nauke Mejlin Ken Edžet, koji je izabrao i kupio novčić sopstvenim novcem, kaže da je želeo da nastavi tradiciju započetu na Zemlji.

-Novčić je smešten kao meta za kalibraciju kamere MAHLI. Ne može da se pomera, on stoji fiksiran na roveru – dodao je Edžet, ističući da javnost može da posmatra promene na novčiću tokom boravka na Marsu.

izvor: www.blic.rs