za blog "pcela u kutiji za sibice"

[petrana]

sakri nemir misli
ne reci vise nikad
kako gladni vuci
zavijaju u tebi

ne reci vise nikad
ne sapni ni trnju
kako usne trnu
kako zedne grudi...

[petrana]

medved

oci su mi pune zimske magle
treperi prolece sto ceka da zazeleni
veliki medved se pokrece u meni
ruke te sapama grabe sebi

[petrana]

dan i noc

Zna li noc za srecu?
i dan zar poznaje je?
dal' se ikad sretnu
vreme, i nestalo tle?
Slušam kišu i branim
zabranu sebi stavljam
na dečije igre
tako bih rado da bosa zgazim
to parče zemlje ispod šljive

[petrana]

Sala

Ma naravno da se salim
ne slusaj me ludo mlada
tuga i jad su reci kojima se drugim vlada
Kada ocu zavesti te, kada ocu s tobom salu
reci tuge izmislicu, mreza bice: prica o jadu
Zaboravi sta ti rekoh, to mi srce razigra se
pa i paklena moja dusa, nekad zeli da istina se.
Zaboravi sta ti rekoh, ajde odma, ajde na mah
Sad cu da ti trnem ruke , sad cu da ti kukam na glas
Reci cu ti sve o tuzi, kako bole kisne kapi
Reci cu ti kako vetar uzdahe mi kida mami
Reci cu ti kako tonem u ljubavnom svome jadu
Reci cu ti kako nemam ni utehu ja ni nadu
A kad duso moja slatka, sva utrnes i potones
smazacu te namah zamah
smazacu te dok ne trepnes

[petrana]

Odgovor

Kako nece, mrcio se
naci ce nas tamo zvezde
zvezde ce nas zabaviti
celu vecnost izjuriti
Juricemo tamo vamo
po beskraju neba plavom
Puhacemo u rukave
gledacemo dok ne svane

[petrana]

hej

Pravi vence, al ne stavljaj ih na glavu
napravi jedan pa me juri da ga stavis meni
a trcacu brze nego ikad
trcacu dok se sav ne ospe
Pravi vence, al ih ne stavljaj na glavu
To ce kumovi da nam drze iznads glave i niko drugi!
jel ti jasno!

[petrana]

pcela u kutiji za sibice


Jesam li ja obolela od tebe
sta mi je to preslo sa tvojih misli u moje
sta se to uplelo u ovu glavu
Sreca je sada rec koju zaobilazim
rec koja mi ne treba
hocu time da srusim sve prepreke ka tebi
da mi ni jedan strah ne moze nista
Sve da se i neka avet digne medju nama
poljubila bih je ko brata.
Sta mi je ovo preslo u krv odnekud
i nema srece il nesrece o kojoj mislim il ne mislim
gazim kao senku sve sto bi me delilo od tebe
U meni je poraslo ogromno cudoviste iz reke
I ja se pitam: jesam li obolela od tebe ili te ludo volim?

Ni pitanja ni odgovori
ne znace mnogo
Ne znace nista,
veruj mi Milice
I sutoni i jutra uz tebe su
reci bez kraja
reci koje je poceo neko
neko kog niko nije cuo
a nikako da stanu
iako znam Milice da ce stati
zato te grlim dugo
bezruko

ako ti nije do sasvim prostih devojaka,
produzi korak, necu te stici.
ako zelis pricu o bolu o secanjima,
gledaj kroz mene i nestacu,
bicu prividjenje.
Ja sam od mesa i apetita
Kada izgubim zube plakacu gorko
A za ljudima ne placem.

ljubavi, zbogom
odlazim, za tobom

dodje mi da sama sebi upropastim dan
nesto mi previse dobro ide
zarobila sam te
strpala sam te ko pcelu u kutiju za sibice
i evo te nosim
stisla sam je u desnoj i drzim ruku u dzepu
da se ne cude
A danas se mlogo cude
svemu se cude
i kad si veseo i kad si tuzan
Dodje mi da sama sebi nekako upropastim ovaj dan
previse mi dobro ide
zarobila sam te i nosim te sa sobom
koje kude

[petrana]

maske

Secam se scene iz nekog filam
crno beli film, crno bela scena.
Glavni junak, covek u srednjim godinama,
zove majku, i okrece se mlada zena.
Kakav udarac, udarac u donji deo stomaka.
Kao da se i vreme sali sa nama,
i ono nam pravi ironiju od naseg mesa,
meso koje broji godine ko dane.
Da, proci ce sve
Pa sta?
Niko me nece ubediti da nema smisla
pa sve babe da postanu mlade
i deca ako oce nek nose brade
Niko me nece ubediti da nema smisla
svaka suza i svaki osmeh.
I neka se vreme ruga sa nama,
neka ga , neka

Zaborav, rec koja ne znaci
kao praznina koja ne odjekuje
suplje, bez dna.
Nekad bacim kamencic u te prosle dane
ni sama ne verujem nekad
da postoje reci koje ne znace
proveravam
osluskujem i ne cuje se nista.
Dodje mi da vucem ljude na ulici
da ih potezem za ramena
i divlje, nogama i rukama ih pitam
jel cuju odjek? Da nisam nagluva?

[petrana]

osmeh


Izmiče mi ptica,
i osmeh za njom leti.
Jel' se to prolece sveti
svim nasim zatvorenim krugovima
svim našim prugama svesti
i nesvesti.
Jedan je zelen list jači
od svih zabrana i dozvola naših.
Mahovina mekša od zamišljenih
zagrljaja i slutnji.
Izmiče mi ptica,
i osmeh za njom leti.

Izmiče mi ptica,
i osmeh za njom leti.
Jel' se to prolece sveti
svim nasim zatvorenim krugovima
svim našim prugama svesti
i nesvesti.
Jedan je zelen list jači
od svih zabrana i dozvola naših.
Mahovina mekša od zamišljenih
zagrljaja i slutnji.
Izmiče mi ptica,
i osmeh za njom leti.

[petrana]

zasej me

zasej mi pesme
nek niknu
i trnu
zasej mi lepe i ruzne dane
na njima nek su
labavo vezane marame
meke ko kosulje raskopcane
i izvezeno cvece
dok ne svane
zasej me
lane
I ostar leda komad stavi
kraj korena
nek se topi i hrani
mrvu badema

i zaboravi
zaboravi da smo se sreli
okreni se i caroliju neku smisli
bar jednom ucini greh i
magijom nekom, zaboravi me
Ja mogu da nosim dane
i gore i reke i trave
meni ne smetaju rane
Imam pun zavezljaj hajducke trave
Samo me jos tvoje secanje kida
Zaboravi me
jer ako ti ne zaboravis mene
moracu zaboraviti ja tebe
i necu moci umreti od stida

[petrana]

ocaj

Rekose mi da je ocaj
najgorega srca deo
rekose mi da je slutnja ono
sto si covek ne bi hteo
reko se mi da je pamet
svakom ljudskom bicu draga
rekose mi
a da nesto pitam sada
Oce neko da mi kaze
al da barem sad ne laze
jel ce trava da govori
jel ce cvece da jauce
jel ce kamen da zapeva
jel ce vetar da otera
zar to nisu zvuci jada
i zar covek moze da ne strada
i da peva mesto ptice
i da gude u njem zice
da ocaja, zapomaze
Pa zar covek tada laze?

[petrana]

milje

odavno ti nisam dolazila
danima sam se vrtela po tudjim sastajalistima
sate sam na sve moguce nacine tracila
cipele sam poderala tapkajuci
samo na tebe nisam htela da mislim
sve samo da ti ne bi dosadila

[petrana]

traganja

nisu vise potrebne suze
nema tajnih puteva koje treba naci
da bi se prenela zapecacena pisma
svako izletelo slovo do onog ko prima
stize
ni reci ne sluze da prenesu ono
sto nam samo Nebo pise
nisu vise potrebne suze
ni traganja

[petrana]

neces mi pobeci

mogu ponoviti reci
a nisam ih pamtila
mogu svaki detalj i boju da nacrtam
a prazne sake masu prstima
Letite reci i slova
trci i bezi i vracaj se smelo
skaci i padaj i grli se
vedro
nasmej se mladosti i starosti
i placi i ridaj i srljaj i stradaj
i samo se meni nadaj

[petrana]

zagrljaji

Kada bi grliti bilo lako
ljudi bi kao oblaci zaplovili
i mozda se sasvim spojili
praokean nekakav oformili
Ogromna bara od okeana
i para sto nad njom sanja
Ni koraka ni bola, to nije ni za vola!
Nista od ljubavi nema teze
i neka nas kais za nju veze
toj se posasti moze primaci jos samo pretnja
i sa njom ona luda pometnja
da nismo na putu pravom, ljubavnom
Kao da ikojih drugih puteva ima
Ali,
da nam se ucini da smo na putu pravom
ko blesavi bi poceli mahati glavom
i moguce da bi ta glava pomahnitala
na neku trecu stranu odskitala
Zato vezi nas Boze za vecna pitanja

[petrana]

nije tajna
to svaka bubica u tvojoj sobi zna
zaobilaze te mravi
dok spavas
Da samo na cas vidis za sobom
dok prolazis plocnikom
kako se travke sa rubova izviju za tobom
kako se zbunje uvrne,
ko da je vetar proso.
A ti, ne sluteci
namestas pramen sto ti je pao na oci
vracas ruke u dzepove, nastavljas
I kako da ti kazem,
da razbijam taj dvorski prizor
da remetim trepet tisine
koja sva peva
da si princ koji sneva

ps. posveceno jednom mladom pesniku

[petrana]

Sta tera coveka da
tako sigurno zna
sta sam ja
Kakav je strah
iza mracnog vela na ocima
Kakva je nemoc
u tim rukama
Cepaju se grudi
i izlecu ptice
prokljucavaju prolaz
I isticu crvene i zelene bujice
Ali, prilazi divljac i bubice
i hrane se nasred litice
i stezu ih ruke
i gledaju ih oci u oci
i kupaju
Koliko je drago leto mirovanja
toliko je draza zima slutnji i bezanja
uvijanja u slamu sto truli
umornu ceme pojesti crvi

[petrana]

Sara Bodler sara radosti
sitnim kamenjem kroz meku zemlju
oci se ne pitaju
grudi ulivam u saku
u kojoj prsti valjaju
grumen crnice

[petrana]

kada reci vise nema

sve bih ti rekla
sada, kada reci vise nema
rastocila bih snove
i nadanja
razrezala butine do kosti
i mesa rascvetala sve ti ispricala
sada, kada reci vise nema
pokupljeni pupoljci za caj
raskvaseni vodom proklijali
da budem parce peskulje

[petrana]

tugo

unisti me
nista vise ne ume tako da boli
resko do besvesti
pijana budem od tvojih ruku dugo
posrcem i mesecima nekad
od samo jedne reci
tugo
mamurluk tvoje ucebane kose
lenjih pogleda upucenih drugom
unisti me
bar jos jednom, tugo