Dve naučne revolucije koje su obeležile dvadeseti vek su kvantna mehanika i Ajnštajnova teorija relativnosti. Kvantna mehanika opisuje "svet malog" tj. svet atoma, subatomskih čestica i sila.
S druge strane, teorija relativnosti opisuje prostor, vreme i silu gravitacije.Ujedinjenje te dve teorije i s njim povezano ujedinjenje svih temeljnih prirodnih sila je jedan od glavnih ciljeva moderne fizike. Takvo ujedinjenje bi s jedne strane značilo konačno ispunjenje sna o potpunom razumijevanju temeljnih prirodnih mehanizama, a istovremeno bi nam omogućilo i dublji pogled u sam početak svemira, Veliki prasak.
Naime, nepoznavanje kvantne teorije gravitacije nam u većini slučajeva ne smeta mnogo jer su objekti na koje gravitacija bitno utiče (planete, crne rupe, galaksije) toliko veliki da je uticaj kvantne mehanike na njih zanemariv. S druge strane, objekti za čije razumevanje je nužna kvantna mehanika (atomi, elementarne čestice) su obično dovoljno mali da gravitacija ne utiče na njihovu strukturu i ponašanje. No početno stanje svemira, Veliki prasak, je situacija kad je svemir istovremeno bio i dovoljno malen i dovoljno masivan da su njime zasigurno upravljali nama još nepoznati zakoni kvantne gravitacije.