Klima Srbije

[причалица]

SVE je pošlo naopačke, ali ne za vrapce i mačke, već, sudeći po meteorološkim podacima - za zimu i sneg. Osim što predstojeće godišnje doba neće biti hladno kako smo navikli, ili kako je oni stariji pamte, zima je svoje rekorde na dobrom delu planete, pa i u Srbiji, "ispucala" davnih godina. Da je, pod uticajem globalnog zagrevanja, izgubila svoju oštrinu i na našem podneblju svedoče podaci Republičkog hidrometeorološkog zavoda - najhladnija zima bila je 1954. godine, najveći snežni pokrivač izmeren je pre 40 godina, a Beograd je svoj vrhunac u hladnoći pregrmeo u pretprošlom veku - čak 1893. godine.

Dok su iz decenije u deceniju zime sve blaže, a ovo godišnje doba u poslednjih 30 godina uspelo da se izbori za samo jedan rekord, leto je u ovom periodu odnelo mnogo pobeda.

- Zime su sve toplije u poslednjih 30 godina, što je u skladu sa globalnim zagrevanjem - kaže Branko Sparavalo, iz "Meteosa". - Tako su najtoplije tri zime u Srbiji ikada zabeležene bile u poslednjih 15 godina. Čitava najtoplija godina bila je 2000, sa prosečnom temperaturom od 11,9 stepeni Celzijusovih. Poslednji put maksimalno hladna zima dogodila se pre 10 godina, a to je rekord za poslednjih 20 godina. Međutim, najhladnija pre nje bila je zima 1983/1984. godine.

Kako Sparavalo kaže, od kada postoje merenja nije prevaziđen prosek od minus 4,5 stepeni zime iz 1889/1890. godine. U Srbiji se već uveliko osećaju posledice globalnih klimatskih promena. Nekada se znalo - četiri godišnja doba, lagani prelazi, topla leta, oštre zime sa mnogo snega. Poslednjih godina, iz sandala naglo se prelazi u čizme. Zima definitivno više nije lav.

- Kada pogledamo celu teritoriju Srbije, najhladnija je bila 1954. godina sa srednjom temperaturom vazduha -4.7 stepeni Celzijusa, a najtoplija 2007. sa 4 stepena Celzijusova - kaže Dragan Mihić, šef odseka za klimatske i meteorološke analize iz RHMZ.

- Najniža minimalna temperatura vazduha na jednoj glavnoj meteorološkoj stanici u istom periodu je takođe izmerena 1954. godine, u Sjenici, -38 stepeni Celzijusovih (26. januara). Najviša maksimalna temperatura vazduha u toku zimskih meseci je izmerena u Loznici 19. decembra 1989. godine, 26,4 stepena Celzijusova. Takođe je 1954. godine na skoro polovini glavnih meteoroloških stanica zabeležena maksimalna visina snežnog pokrivača.

Prema Mihićevim rečima, ipak apsolutno maksimalna visina snega je bila 198 cm na Kopaoniku 15, 16. i 17. februara 1984. godina, što se može i očekivati za planinsku stanicu. Od stanica na nižim nadmorskim visinama maksimalna visina snežnog pokrivača je izmerena u Leskovcu 31. januara pre 50 godina, kada je sneg napadao 24 centimetra iznad metra.

Borba leta i zime u Srbiji unazad 125 godina izgleda ovako - čak šest najtoplijih meseci dogodilo se u poslednjih 13 godina, dok je skoriji rekorder u hladnoći - 1997. godine - april. Ostali rekordi u hladnoći meseca u godini dogodili su se pre najmanje šest decenija.

Prema rečima Branka Bijelića, iz sektora dugoročne prognoze RHMZ, i ova zima bi trebalo da bude blaga, sa periodima neobično toplim za taj period godine. Ipak, čini se da zime sa manjom oštrinom nisu, a tek neće biti, neobična meteorološka pojava.

- Što se tiče najmanjih vrednosti dnevnih minimuma temperature vazduha od 1887. godine, najsvežiji maksimum je iz sepembra 1970. godine - kaže Sparavalo iz „Meteosa“. - Tako su najhladniji januar, mart i novembar zapamćeni još u pretprošlom veku, a do tridesetih godina prošlog - februar, april, maj, jun, jul, avgust, septembar i decembar.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:458542-Zime-u-Srbiji-sve-toplije

[причалица]

Meteorološke analize pokazuju da od 1983. godine započinje porast godišnje temperature, koji i dalje traje. Godišnja temperatura do kraja veka porašće za 2,6 stepani Celzijusovih. Otapanje neće biti ravnomerno tokom godine. Leto će biti toplije za 3,5, a zima za 2,3 stepena Celzijusiva. Biće nam potrebno manje energije za grejanje, a više za klimatizaciju. Ekstremne vrućine postaće naša stvarnost.

- Mi već sada nemamo četiri godišnja doba kao nekada, nemamo tri meseca leta sa temperaturama od 25 do 30 stepeni Celzijusovih, već periode sa temperaturama iznad 40 stepeni, a onda period sa povećanim padavinama - kažu stručnjaci.

- Zime su blaže, ali sa kratkim periodima kada se temperature naglo spuštaju. Analize pokazuju da će zbog manje padavina do 2020. godine količina vode u Srbiji opasti za 12,5 odsto.

Od 1887. godine, od kada postoje merenja u Beogradu, najtoplije leto bilo je prošle godine. Jun 2012. godine sa 24,5 stepeni Celzijusovih bio je drugi najtopliji, a jul sa 26,7 apsolutni rekorder. U ovoj godini avgust je odneo vicešampionsku titulu. Pobednik u ovoj kategoriji dogodio se takođe ne tako davno - 1992. godine.

- Ovogodišnje leto pobiće mnoge rekorde - kaže Sparavalo iz "Meteosa". - U ova tri letnja meseca imali smo 62 dana sa temperaturama iznad 30 stepeni i čak 24 dana sa temperaturama preko 35 stepeni. Dosadašnji rekod bile su 1946. i 2003. godina sa srednjom letnjom temperaturom u Beogradu od 24,5 stepeni, a ove godine je taj prosek 25,7 stepeni.

To što će buduće generacije mališana imati manje prilike da se sankaju, grudvaju i uživaju u drugim zimskim avanturama, najbezbolnija je posledica klimatskih promena. Predviđanja stručnjaka su da nam sa ovakvim zimama i vrelim letima stižu suše, epidemije, retke bolesti i toplotni udari.

ZAPAMĆENA 2007.
TEMPERATURE u Srbiji bile su ekstremno visoke 24. jula 2007. godine - kaže Sparavalo. - Oboreni su apsolutni temperaturni rekordi u mnogim gradovima. Posle 57 godina oboren je rekord, u Somboru, sa zabeleženih 39,8 stepeni Celzijusovih. Najtopliji dan bio je Smederevska Palanka sa 44,9 stepeni, čime je nadmašen maksimum iz 1939. godine. Još 19 gradova upisano je sa novim rekordima te godine.





http://www.novosti.rs/vesti/naslovna...ji-sve-toplije

[причалица]

До 9. новембра биће топлије и углавном суво, с јутарњим температурама од осам до 12 степени и највишим дневним до 23 степена. Од 10. до 25. предвиђа се хладније време с чешћом појавом кише, а почетком треће декаде могућа суснежица или снег. Јутарње температуре износиће од нула до шест степени, а 22. и 23. биће иминус два степена.

Постоје изгледи да се до краја новембра поново успостави топлије и углавном суво време праћено умереном кошавом са средњим дневним температурама од шест до 10 степени. Киша се предвиђа крајем новембра.

[причалица]

Од 16. до 26. новембра очекује се релативно топло време са највишом дневном температуром од 10 до 15 степени. Од 27. новембра до 4. децембра предвиђа се мањи пад температуре али суво време.
До средине децембра биће хладније с чешћим падавинама. Јутарња температура износиће од минус три до четири степена, а највиша дневна од један до седам степени. Од 7. до 9. децембра очекује се суснежица и снег.

[причалица]

Najhladniji period ove zime biće u januaru, kada se očekuje temperatura od šest stepeni Celzijusa ispod nule, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod Srbije (RHMZ).

Kako se navodi u saopštenju, predviđa se da će srednja zimska temperatura biti od jedan stepen ispod nule do pet stepeni Celzijusa u nižim predelima, a od šest ispod nule do jedan stepen u planinskimpredelima.


Tokom decembra, januara i februara broj dana sa maksimalnom temperaturom ispod nula stepeni kretaće se od 14 do 30, a u brdovito-planinskim predelima oko 40 dana. Broj dana sa minimalnom temperaturom ispod nule, iznosiće od 54 do 72.

izvor: www.blic.rs

[причалица]

До 3. маја јутарње температуре биће од 10 до 12 степени, највише дневне од 18 до 21 степен, а локални пљускови могући су на Дан рада.
До краја прве декаде биће нестабилно и свежије с чешћом појавом кише. и средњим дневним температурама од 10 до 15 степени. У периоду од 11. до 24. биће променљиво, нестабилно, с највишим дневним температурама од 20 до 25 степени. Киша или пљускови, предвиђају се у периоду од 13. до 17.. као и 21. и 22. маја.
До краја месеца успоставиће се стабилно, суво и топлије време с јутарњим температурама од 12 до 17 степени и највишим дневним од 24 до 28 степени.

[причалица]

Svemirska agencija NASA objavila je i današnju fotografiju Evrope iz svemira, sa džinovskim olujnim oblakom koji je iznad Srbije još gušći nego juče.

Naša zemlja se i juče nalazila u središtu kišnog oblaka koji je prekrio ceo kontinent, a on danas deluje još strašnije. Zbog kiša koje je izazvao cela zemlja je u vanrednom stanju.

U poplavljeni područjima život su dosad izgubile dve osobe, a dve se vode kao nestale. Širom zemlje je evakuisano više stotina ljudi, a veliki broj mesta odsečen je od sveta. U mnogim krajevima nema struje ni vode, a spasilačke službe rade punim kapacitetom da pomognu ugroženima.

[причалица]

Најкишовитији јул у последњих 15 година, а кише ће бити честе и у августу



„Опет киша”, вероватно су две најчешће изговорене речи овог лета. Није ни чудо када време обара рекорде – ово је најкишовитији јул у последњих 15 година, а да ли је у Београду премашен максимум просечних падавина у јулу забележен 1999. године од 262 литра по квадратном метру знаћемо данас: до јуче пре подне у главном граду пао је 251 литар кише. Нестабилно време, са кишом, градом и грмљавином обележиће најмање првих седам дана августа, најављује за „Политику” метеоролог Бранко Спаравало. Нада да ћемо ипак угледати сунце постоји – од 10. августа наш саговорник најављује лепше, летње време, са више сунчаних дана и температурама вишим од 30 степени. Додуше, дугорочна прогноза Републичког хидрометеоролошког завода није толико утешна: по њој киша ће нас пратити током целог августа. Ни светске прогнозе се не поклапају, објашњава Спаравало разлику између два предвиђања и додаје да дугорочна прогноза, без обзира на то чија је, обично није прецизна.

– Ово лето јесте неуобичајено, пре свега због рекордних количина падавина нарочито у Београду и Вршцу. Али, понекад мора да се деси и овакво екстремно кишно лето, такве осцилације у природи су сасвим уобичајене – истиче Спаравало.

Чињеница је, додаје он, да смо у последње три деценије имали више рекорда у високим температурама и падавинама у односу на 125 година уназад. Да ли је то довољан доказ да се клима мења питање је које не мучи само обичан свет, већ ствара раздор и међу стручњацима. Једни сматрају да је све ово, па и неуобичајене грмљавине и незапамћене кише, нормалан процес у природи који је ко зна колико пута у прошлости виђен, док други, чије визије нагињу апокалипси, упозоравају да је промена климе драстична и да ће оваквих екстремних појава бити све више. Наравно, ту су и заговорници теорија завере који сматрају да облаци изнад Србије и целог Балкана нису случајно ту где јесу, али и да смо ми жртве експеримената који се обављају помоћу ХААРП система.

Без обзира на то ко је у праву, чињеница је да је ово лето пресело многима, нарочито онима који су кренули пут мора, али и планина и бања на одмор. Сигурно се, док море гледају кроз слапове кише која удара у прозор изнајмљених и хотелских соба питају због чега су дали огромне паре на летовање по оваквом времену.

[причалица]

До 4. августа биће топлије и углавном суво време. Јутарње температуре биће од 18 до 21 степен, а највише дневне од 28 до 33 степена. Од 5. до 17. августа одржаваће се просечно топло, али нестабилно време са чешћом појавом кише. Јутарње температуре кретаће се од 17 до 20 степени, а највише дневне од 26 до 31 степен. Око 6. и 17. августа могуће су и временске непогоде праћене градом, олујним ветром и обилним падавинама.

До краја августа предвиђа се просечно топло и углавном суво време. Јутарње температуре биће од 16 до 19 степени, а највише дневне од 25 до 31 степен, крајем августа од 22 до 25 степени.

[причалица]

Ekstremne vremenske pojave - suše, poplave, toplotni i hladni talasi sve su učestalija pojava u Srbiji, ali i svetu poslednjih decenija.

Stalni predstavnik Srbije u toj organizaciji i rukovodilac Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije Jugoslav Nikolić kaže da je samo u Beogradu prosečna temperatura u poslednjih 125 godina povećala za 1,6 stepeni Celzijusa, što je uslov za sve ekstremnije padavine.

"Ovaj porast temperature doveo je do povećanja koncentracije vodene pare u atmosferi za oko 10 odsto, što predstavlja povoljne uslove za stvaranje grmljavinskih oblaka i pojave jačih vremenskih nepogoda pljuskovitog i vetrovitog karaktera, uz pojavu grmljavine, grada i trombi- manjih tornada", rekao je Nikolić Tanjugu.

On kaže da je nesporna činjenica da su pojedine ekstremne klimatske i vremenske pojave učestalije poslednjih decenija, što se najčešce dovodi u vezu sa ljudskim aktivnostima i industrijalizacijom.

"U poslednjih 12 godina u Evropi su zabeleženi mnogi ekstremni dogadaji, suše, poplave, toplotni i hladni talasi, apsolutni maksimumi i minimumi temperature", kaže Nikolić
Srbija je, dodaje on, jednom takvom ekstremu bila izložena u maju kada je došlo do formiranja iznad Mediterana koji se sporo premeštao preko Balkanskog poluostrva, što je uslovilo obilne padavine i poplave.

"Padavine su za tri dana u oblasti Podrinjsko-kolubarskog regiona, Mačve i Tamnave prevazišle 1000-dugodišnje trodnevne kiše. Za to se ne može reci da je uobičajena pojava", naglašava Nikolić.

U Evropi, podseća on, u poslednje 32 godine na većim rekama dogodilo se 325 poplava od toga u poslednjih 12 godina bilo je 200.


Veza između nivoa okeana i klime u Srbiji


"Klimatski indeksi vezani za epizode ekstremnih padavina i suša pokazuju povećanje u periodu 1961-2012.godine na skoro svim osmatračkim stanicama u Srbiji. Kako se okean i atmosfera sve više zagrevaju, u vazduhu se zadržava više vodene pare pa se i u narednim godinama mogu očekivati ređe, ali intenzivnije padavine", naglašava Nikolić.

Prema stavovima Medjunarodnog panela za klimatske promene u budućnosti nas očekuje porast temperature vazduha i mora, promene u globalnom hidrološkom ciklusu, redukcija snežnog i ledenog pokrivača, porast nivoa mora i promene nekih klimatskih ekstrema.


Takođe, panel se zalaže za globalnu akciju za smanjenje emisije, kao i za odredivanje mera za adaptaciju, a to se poklapa i sa aktuelnim stavovima Medjunarodnog kongresa koji je upravo prethodnih dana održan u Montrealu.

"Do sredine 2014. godine šesnaest zemalja članica EU donelo je nacionalne strategije za adaptaciju na klimatske promene. Srbija obavlja početne aktivnosti u vezi donošenja nacionalne strategije za klimatske promene u više sektora", naglašava Nikolić.

[причалица]

Prema prognozama Republičkoh hidrometeorološkog zavoda, zime skoro i da neće biti. Posle kišovitog leta, pred nama su inenađujuće topla jesen i zima.

Miholjsko leto u oktobru
Srednja minimalna temperatura vazduha u oktobru imaće vrednosti u granicama višegodišnjeg proseka, pri čemu će njena vrednost u proseku biti viša za oko 0.3ºC u odnosu na višegodišnji prosek.

U Beogradu i široj okolini predviđa se vrednost oktobarske srednje minimalne temperature vazduha od 9.6ºC. Srednja maksimalna temperatura vazduha u oktobru biće u granicma višegodišnjeg proseka, sa vrednostima u proseku nižim za oko 0.2ºC u odnosu na višegodišnji prosek. U Beogradu i široj okolini srednja maksimalna temperatura vazduha tokom oktobra biće oko 18.5ºC.


Topliji i prosečno vlažan novembar
Srednja minimalna temperatura vazduha u novembru imaće vrednosti iznad višegodišnjeg proseka, pri čemu će njena vrednost u proseku biti viša za oko 0.8ºC u odnosu na višegodišnji prosek.

U Beogradu i široj okolini predviđa se vrednost novembarske srednje minimalne temperature vazduha od 4.8ºC. Srednja maksimalna temperatura vazduha u novembru biće u granicama višegodišnjeg proseka, sa vrednostima u proseku višim za oko 0.4ºC u odnosu na višegodišnji prosek. Srednja maksimalna temperatura vazduha tokom novembra biće oko 11.1ºC.

[причалица]

Nema zime ni u decembru
Srednja minimalna temperatura vazduha u decembru imaće vrednosti iznad višegodišnjeg proseka, pri čemu će njena vrednost u proseku biti viša za oko 1.7ºC u odnosu na višegodišnji prosek.

U Beogradu i široj okolini predviđa se vrednost decembarske srednje minimalne temperature vazduha od 1.9ºC. Srednja maksimalna temperatura vazduha u decembru biće iznad višegodišnjeg proseka, sa vrednostima u proseku višim za oko 1.1ºC u odnosu na višegodišnji prosek. Srednja maksimalna temperatura vazduha tokom decembra biće oko 6.7ºC.

Nastavak blaže zime u januaru
Srednja minimalna temperatura vazduha u januaru imaće vrednosti iznad višegodišnjeg proseka, pri čemu će njena vrednost u proseku biti viša za oko 1.4ºC u odnosu na višegodišnji prosek.

U Beogradu i široj okolini predviđa se vrednost januarske srednje minimalne temperature vazduha od 0.4ºC. Srednja maksimalna temperatura vazduha u januaru biće iznad višegodišnjeg proseka, sa vrednostima u proseku nižim za oko 0.8ºS u odnosu na višegodišnji prosek. Srednja maksimalna temperatura vazduha tokom januara biće oko 4.6ºC.

Blaži februar
Srednja minimalna temperatura vazduha u februaru imaće vrednosti iznad višegodišnjeg proseka, pri čemu će njena vrednost u proseku biti viša za oko 1.1ºC u odnosu na višegodišnji prosek.

U Beogradu i široj okolini predviđa se vrednost februarske srednje minimalne temperature vazduha od 1.1ºC. Srednja maksimalna temperatura vazduha u februaru biće iznad višegodišnjeg proseka, sa vrednostima u proseku višim za oko 0.9ºS u odnosu na višegodišnji prosek. Srednja maksimalna temperatura vazduha tokom februara biće oko 7.4ºC.

Topliji mart
Srednja minimalna temperatura vazduha u martu imaće vrednosti iznad višegodišnjeg proseka, pri čemu će njena vrednost u proseku biti viša za oko 0.8ºC u odnosu na višegodišnji prosek.

U Beogradu i široj okolini predviđa se vrednost martovske srednje minimalne temperature vazduha od 4.3ºC. Srednja maksimalna temperatura vazduha u martu biće malo iznad ili u granicama višegodišnjeg proseka, sa vrednostima u proseku višim za oko 0.4ºC u odnosu na višegodišnji prosek. Srednja maksimalna temperatura vazduha tokom marta biće oko 12.9ºC.

[причалица]

...aj baš da vidimo