Klima Srbije

[причалица]

Klima Srbije se može opisati kao umereno-kontinentalna sa manje ili više izraženim lokalnim karakteristikama. Prostorna raspodela parametara klime uslovljena je geografskim položajem, reljefom i lokalnim uticajem, kao rezultatom kombinacije reljefa, raspodele vazdušnog pritiska većih razmera, ekspozicijom terena, prisustvom rečnih sistema, vegetacijom, urbanizacijom itd. Od geografskih odrednica koje karakterišu bitne sinoptičke situacije značajne za vreme i klimu Srbije treba spomenuti Alpe, Sredozemno more i Đenovski zaliv, Panonsku niziju i dolinu Morave, Karpate i Rodopske planine kao i brdovito planinski deo sa kotlinama i visoravnima. Preovlađujući meridionalni položaj kotlina reka i ravničarski predeo na severu zemlje, omogućuju duboko prodiranje polarnih vazdušnih masa na jug.

Prosečna godišnja temperatura vazduha za period 1961–1990. za područja sa nadmorskom visinom do 300 m iznosi 10.9 ^oC. Područja sa nadmorskom visinom od 300 do 500 m imaju prosečnu godišnju temperaturu oko 10.0 ^oC, a preko 1000 m nadmorske visine oko 6.0 ^oC.

[причалица]

Slika 1. Odstupanje srednje godišnje temperature u periodu 1888-2005. u Beogradu, od normale. Referentni period je 1961-1990.

[причалица]

Na slici 1. prikazana je srednja godišnja temperatura za GMS Beograd, preko odstupanja iste od normale.

Crna linija je 5-godišnji klizni srednjak, a žuti stubići su odstupanja od normale, za svaku godinu. Apsolutni maksimum temperature u periodu 1961–1990. izmereni su u julu, i kreću se u intervalu od 37.1 do 42.3 ^oC u nižim predelima, dok se u planinskim područjima kreću od 27.6 do 34.0 ^oC.

U avgustu je takođe veoma toplo, sa izmerenim maksimalnim temperaturama u inetrvalu od 37.4 do 40.3 ^oC. Apsolutne minimalne temperature registrovane su u januaru, u opsegu od -30.7 do -21.0 ^oC u nižim predelima, dok se u planinskim područjima kreću od -35.6 do -20.6 ^oC.

[причалица]

Slika 2. Opseg srednjih i apsolutnih mesečnih maksimalnih temperatura u Beogradu. Referentni period je 1971-2000.

[причалица]

Na slici 2. prikazane su razlike između srednjih maksimalnih i minimalnih temperatura za svaki mesec (obojeni stubići), dok tanke linije daju opseg apsolutnih maksimalnih i minimalnih temperatura po mesecima za tridesetogodišnji

Godišnje sume padavina u proseku rastu sa nadmorskom visinom. U nižim predelima godišnja visina padavina se kreće u intervalu od 540 do 820 mm. Područja sa nadmorskom visinom preko 1000 m prosečno imaju 700 do 1000 mm padavina, a neki planinski vrhovi na jugozapadu Srbije obilnije padavine do 1500 mm.

Veći deo Srbije ima kontinentalni režim padavina, sa većim količinama u toplijoj polovini godine, izuzev jugozapadnih krajeva gde se najviše padavina izmeri u jesen. Najkišovitiji je juni, kada u proseku padne 12 do 13% od ukupne godišnje sume padavina. Najmanje padavina imaju meseci februar i oktobar. Pojava snežnog pokrivača karakteristična je za hladniji deo godine od novembra do marta, a najveći broj dana sa snežnim pokrivačem je u januaru.

[причалица]

Godišnje sume trajanja sijanja Sunca kreću se u intervalu od 1500 do 2200 sati godišnje. Prizemna vazdušna strujanja su u velikoj meri uslovljena orografijom. U toplijem delu godine
preovlađuju vetrovi sa severozapada i zapada. Tokom hladnijeg dela godine dominira istočni i jugoistočni vetar–košava. U planinskim oblastima na jugozapadu Srbije preovlađuju vetrovi sa jugozapada.

Temperatura vazduha se meri na otvorenom prostoru na visini od 2 m iznad zemljine površine, i u naročitom meteorološkom zaklonu, koji termometre štiti od padavina i zračenja.

Temperaturni režim kao mera toplotnih uslova, na području Srbije je prvenstveno uslovljena Sunčevom radijacijom, geografskim položajem i reljefom. Takođe, u zavisnosti od reljefa i ekspozicija padina, svuda na području naše zemlje susrećemo odlike lokalne klime. Najveći deo teritorije Srbije pripada klimi umerenog pojasa. Jugozapadni deo Republike nalazi se na granici sredozemne suptropske i kontinentalne klime.

[причалица]

Prosečna godišnja temperatura vazduha za područja sa nadmorskom visinom do 300 m iznosi 10.9^оC , a za područja sa nadmorskom visinom od 300 m do 500 m oko 10.0^оC. U planinskim predelima od preko 1000 m nadmorske visine srednje godišnje temperature su oko 6.0^оC , a na visini preko 1500 m oko 3.0^оC.

Jesen je toplija od proleća. Najhladniji mesec je januar sa srednjom mesečnom temperaturom u intervalu od -6.0^оC u planinskim predelima do oko 0.0^оC u ravničarskim delovima zemlje. Najvišu srednju januarsku temperaturu od 0.4^оC ima Beograd zbog izraženog urbanog uticaja, dok područja sa nadmorskom visinom do 300 m imaju srednju januarsku temperaturu od -1.0 do 0.0^оC, gde se izdvaja područje Timočke krajine i izraženih kotlina sa srednjim temperaturama u januaru i do -3.0^оC. Za mesta sa nadmorskom visinom u intervalu od 300 do 500 m, srednje januarske temperature se kreću od -3.0 do -1.0^оC, a u mestima sa nadmorskom visinom preko 1000 m od -6.0 do -3.0^оC.

[причалица]

Najtopliji mesec je jul sa srednjom mesečnom temperaturom u intervalu od 11.0 do 22.0^оC. Područja sa nadmorskom visinom do 300 m imaju srednju julsku temperaturu u intervalu od 20.0 do 22.0^оC, kao i neka mesta u južnoj Srbiji čija je nadmorska visinaod 400 do 500 m. Iznad 1000 m nadmorske visine, srednja julska temperatura je u intervalu od 11.0 do 16.0^оC.

Najniže temperature u periodu 1961 – 1990. su registrovane u januaru i kreću se u intervalu od -35.6^оC (Sjenica) do -21.0^оC (Beograd). Apsolutni maksimumi temperature u posmatranom periodu izmereni su u julu i kreću se u intervalu od 37.1 do 42.3 ^оC.

[причалица]

Na slikama koje slede pokazane su varijacije srednjih maksimalnih i minimalnih temperatura za svaki mesec (obojeni stubići), dok tanke linije daju opseg apsolutnih maksimalnih i minimalnih temperaturama po mesecima za tridesetogodišnji period.

Slike su urađene na osnovu dnevnih izveštaja sa GMS Novi Sad (sever zemlje), GMS Zlatibor (planinska stanica), i GMS Niš (jug zemlje), iz perioda 1961 – 1990.


slika 1.



slika 2.


slika 3.

[причалица]

Padavine su jedan od najvažnijih klimatskih elemenata. Obzirom na atmosferske procese i karakteristike reljefa, padavine su na teritoriji Srbije nepravilno raspoređene u vremenu i prostoru. Normalna godišnja suma padavina za celu zemlju iznosi 896 mm. Godišnje količine padavina u proseku rastu sa nadmorskom visinom. Suvlje oblasti, sa padavinama ispod 600 mm, nalaze se na severoistoku zemlje, kao i u dolini Južne Morave i delu Kosova. Oblast koju čine Podunavlje, dolina velike Morave i njen nastavak prema Vranju i Dimitrovgradu, imaju tokom godine do 650 mm padavina. Idući na istok, u oblast Homoljskih planina, godišnje sume padavina dostižu vrednosti blizu 800 mm. Slično je i u planinskim predelima na jugoistoku Srbije. Veća i kompaktnija oblast prema zapadu i jugozapadu predstavlja najkišovitije predele Srbije. Prema Pešterskoj visoravni i Kopaoniku vrednosti rastu do 1000 mm godišnje, a neki planinski vrhovi na jugozapadu Srbije imaju obilnije padavine i preko 1000 mm.

Veći deo Srbije ima kontinentalni režim padavina, sa većim količinama u toplijoj polovini godine. Najviše kiše padne u junu i maju. U junu padne 12 do 13% od ukupne godišnje sume padavina. Najmanje padavina imaju meseci februar ili oktobar kada u proseku padne 5 do 6% od ukupne godišnje količine padavina. Područje jugozapadne Srbije usled reljefa, obronaka visokih planinskih masiva i uticaja mediteranske klime, ima mediteranski režim padavina sa maksimumom u novembru, decembru i januaru, a minimumom u avgustu mesecu.

[причалица]

Na slici 1 i slici 2, prikazan je godišnji hod prosečnih količina padavina za period 1961-1990., za Palić (stanica sa kontinentalnim režimom padavina) i Negotin (stanica koja nema tipičan režim padavina).

Pojava snežnog pokrivača karakteristična je za period od novembra do marta, a ponekad i u aprilu i oktobru, dok ga na planinama iznad 1000 m može biti i u ostalim mesecima. Najveći broj dana sa snežnim pokrivačem je u januaru mesecu, kada se u proseku javlja 30 do 40% od ukupnog godišnjeg broja dana sa snežnim pokrivačem.



slika 1.



slika 2.

[причалица]

Prosek ukupne godišnje temperature u Srbiji porašće do 2.100. godine za tri do tri i po stepena, navodi se u izveštaju Evropske agencije za zaštitu životne sredine



Do kraja veka, prosečna temperatura leti u Srbiji porašće četiri stepena, budućnost je kakvu skicira poslednji izveštaj Evropske agencije za zaštitu životne sredine. Broj dana tokom kojih će termometar pokazivati više od 30 stepeni Celzijusa drastično će se povećati, na čak 60 dana u proseku. Vrelina kakva nas je morila ovog leta, za naše unuke, ako ne već i za našu decu, postaće uobičajena.
Te procene su deo scenarija, u koji većina naučnika čvrsto veruje, da će do 2100. godine globalna temperatura skočiti između dva i tri stepena. Te brojke su prosek za celu planetu, ali najslabiji udar se sprema u predelima koji su već užareni, to jest u tropima. Rast temperature u Sibiru i subpolarnom krugu biće još veći i pretpostavlja se da bi mogao iznositi i pet do šest stepeni.
– Na teritoriji našeg kontinenta, kako su prosudili istraživači Evropske agencije za zaštitu životne sredine, klimatskim promenama će najviše biti pogođen region jugoistočne Evrope. To, međutim, ne znači da će Srbija, Grčka, Bugarska i ostale zemlje iz ovog dela kontinenta preteći one koji sada prednjače po proseku toplih dana i temperature. I njihov skor će porasti, tako da će ta evropska „rang-lista vreline” ostati kakva je i sada – kaže dr Vladimir Đurđević, iz Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu.
Prosek ukupne godišnje temperature u Srbiji pomeriće se naviše za tri do tri i po stepena, navodi se u izveštaju evropske agencije. Naši meteorolozi ne sračunavaju godišnji ni letnji prosek temperature za celu zemlju jer, objašnjava dr Đurđević, jedino što bi se tako postiglo jeste da bi se pomešali veliki gradovi i planine, pa bi se dobio broj koji ne bi odslikavao pravo stanje ni za jedne ni za druge. Uzimaju se samo prosečne vrednosti za pojedinačne stanice. Radi poređenja sa pretpostavkama evropskih stručnjaka, za Beograd je godišnji prosek 11,9 stepeni, a letnji – onaj koji će se pomeriti za četiri podeoka – iznosi 21,1 stepeni Celzijusa.
O tome šta izaziva klimatske promene, pa čak i da li se one uopšte zbivaju, naučnici se i dalje spore. Jedni su ubeđeni da su im isključivi uzrok kosmička zračenja, drugi krivicu svaljuju i na nemar ljudi, koji nemilice ispuštaju ugljen-dioksid i ostale „gasove staklene bašte”. U tim raspravama u Srbiji od svih naučnika najviše učestvuju „konspirolozi”, koji imaju nesravnjivo jednostavnije objašnjenje za vrućine koje nas sve više maltretiraju – sve nam je to, naime, „smestila” Amerika. Uobičajeno je u diskusijama kafanskih „naučnih sekcija” da se nalazi vremenska podudarnost, tobož prevelika da bi se ignorisala, između skoka temperature kod nas i bombardovanja 1999. godine.
– Ta mogućnost je isključena. Bombardovanje je na klimu moglo uticati samo dok je trajalo, tako što su se od pogođenih zgrada i industrijskih pogona u nebo mogli podići oblaci atmosferskog aerosola, odnosno sitnih čestica, poput prašine i čađi. Dugoročni uticaj na našu klimu je, naučno gledano, nemoguć – kaže dr Đurđević.
Prema modernijoj verziji domaćih teorija zavere, ono što nisu doveli do kraja bombardovanjem, Amerikanci sada pokušavaju da izvedu HAARP antenom, koja je navodno instalirana negde u Barajevu, nadomak Beograda, svrdla rupu u ozonskom omotaču. Kroz proderotinu u tom zaštitnom pokrovu, tvrdi se u ovim teorijama, Sunce će slobodno moći da prži Srbiju.
– HAARP je postavljen na Aljasci i koristi se za ispitivanje jonosfere. On emituje radio-talase koji bi trebalo da ozonski omotač saniraju, a ne da ga izbuše. Nije reč o jednoj antenici koja bi se možda i mogla neprimetno podići i sakriti u Barajevu. To je čitav kompleks antena, na površini koju bi približno zauzeo fudbalski stadion – navodi dr Đurđević.

http://www.politika.rs/rubrike/Drust...relija.lt.html

[причалица]

U Srbiji će sutra i u petak biti umeren i jak mraz, od -16 C do -9 C, lokalno i do -20 C. Sutra ujutru veoma hladno sa umerenim i jakim mrazem, po kotlinama ponegde magla. Tokom dana pretežno sunčano. Vetar slab i umeren zapadni, jugozapadni, krajem dana jugoistočni.

Minimalna temperatura od -16 C do -9 C, lokalno po kotlinama i na visoravnima i do -20 C, najviša dnevna od -8 C do -2 C, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod.

U Beogradu sutra ujutru veoma hladno sa umerenim, na širem području grada i jakim mrazem. Tokom dana pretežno sunčano.

Vetar slab zapadni, jugozapadni, krajem dana umeren jugoistočni.

Minimalna temperatura oko -9 C, na širem području grada i do -15 C, najviša dnevna oko -2 C.


Izgledi vremena za Srbiju u narednih sedam dana - do 20. decembra

• U petak ujutru veoma hladno sa umerenim i jakim mrazem. Tokom većeg dela dana malo i umereno oblačno i suvo uz porast dnevne temperature. Južni i jugoistočni vetar u pojačanju. Krajem dana i u toku noći naoblačenje, ponegde sa slabim padavinama uglavnom u zapadnim i severnim krajevima.
  Kiša, ledena kiša, na višim planinama sneg. U Timočkoj krajini povremeno sa snegom.

• U subotu u većem delu toplije, sem Timočke krajine. Pre podne umereno oblačno, posle podne i krajem dana oblacno mestimično sa kišom, u višim planinskim predelima i u Timočkoj krajini sa snegom, u istočnim krajevima moguca je pojava ledene kiše. U košavskom području duvaće umeren i jak jugoistočni vetar.

• U nedelju pre podne oblačno, mestimično sa kišom, na planinama i u Timočkoj krajini sa snegom. Vetar u slabljenju. Posle podne delimično razvedravanje, prvo na severu i zapadu.

• U ponedeljak umereno oblačno i suvo, krajem dana naoblačenje sa padavinama prvo u severnim i zapadnim krajevima kiša, u višim predelima susnežica i sneg.
• U utorak i sredu oblačno sa susnežicom i snegom u većini krajeva.
• U četvrtak prestanak padavina.

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/357630/Brrrr-Mraz-sneg-i-vetar-sve-do-sledeceg-cetvrtka-temperatura-do-minus-20

[причалица]

Oluja, kiša, sunce, led - juče su se u Srbiji smenila sva četiri godišnja doba u samo jednom danu. Osim toga, ceo Balkan se u poslednjih nekoliko dana suočio sa nizom neobičnih nepogoda - Tornada su zadesila Banat i Dubrovnik, u Beogradu je padala "žuta kiša" sa peskom iz Sahare, a temperatura se menja gotovo iz sata u sat. Najčešći komentar koji može da se čuje ovih dana kratak je i jasan: Poludelo vreme! Kako to objasniti?

U Centru za unapređenje životne sredine smatraju da je grad koji je pogodio Beograd i deo Srbije jedna od pojava koja se javlja usled uslova izmenjene klime i da se u budućnosti može očekivati veći intenzitet ovakvih i sličnih pojava, kao što su ekstremni pljuskovi, suše i jaki vetrovi.

Žuta kiša, koja je u noći između srede i četvrtka pala u većem delu zemlje, zapravo je prašina, odnosno sitne čestice peska iz Sahare, koje su zahvaljujući južnom strujanju stigle u atmosferu iznad naše zemlje, objašnjava meteorolog Todorović i dodaje da može da pada i narednih dana.

Nedeljko Todorović, meteorolog Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije, kaže da se i narednih sedam dana može očekivati promenljivo vreme, povremeno sa kišom, pljuskovima i grmljavinom.

[причалица]

Narednih dana, prema prognozi Republičkog hidrometeorološkog zavoda, možemo očekivati novo nevreme sa gradom, a pritom je krajnje nepovoljna okolnost da je 80 protivgradnih stanica, od ukupno 194, ostalo bez protivgradnih raketa u toku nevremena koje je u četvrtak bilo zahvatilo Srbiju.

Kako kaže Nedeljko Todorović, meteorolog RHMZ, moguće je da u sledećih sedam dana bude ponovo nevreme sa gradom, a temperature će biti ispod proseka.

- Nemoguće je precizno odrediti lokaciju gde će se odvijati nevreme, ali statistički gledano, nevreme sa gradom retko kada dva puta pogodi isto mesto u toku godine - navodi Todorović.


On takođe dodaje i da je vreme “nemoguće prognozirati” do kraja, da mogu da se sagledaju parametri, ali da svakoga dana postoje nove polazne informacije, tako da su prognoze na duži period manje pouzdane.

Đorđe Kardum, pomoćnik načelnika Uprave za rizike u Sektoru za vanredne situacije MUP-a, kaže da su radarski centri i juče pre podne dejstvovali sa više od 100 raketa sa sedam stanica u Srbiji.

- Za sada imamo rakete kojima ćemo popuniti stanice koje su ostale bez njih. Ali ako nevreme naiđe istom trasom, nećemo imati dovoljno raketa - kaže Kardum.

[причалица]

Лето долази


Од 16. до 27. јуна очекује се углавном суво и сунчано време, са јутарњом температуром од 17 до 22 степена и највишом дневном од 27 до 31 степен, а од 17. до 19. јуна око 34 степена.

У периоду од 28. јуна до 10. јула очекује се чешћа појава краткотрајне кише или локалних пљускова са највишим дневним температурама од 27 до 31 степен, а од 2. до 6. јула од 24 до 26 степени.

Од 11. до 15. јула предвиђа се стабилно и сунчано с највишим дневним температурама од 29 до 33 степена.

[Man]

Trebalo bi da se spremimo za velike vrućine mnogo iznad proseka, i koje će potrajati...

[причалица]

Nakon tropskih vrućina koje su poslednjih dana zadesile Srbiju, izgleda ćemo ponovo morati da obučemo dugačke rukave pošto će temperatura od utorka opasti za skoro 20 stepeni.



Prema podacima Hidrometeorološkog zavoda Srbije, nakon temperatura od 40 stepeni, od utorka u našu zemlju stiže zahlađenje pa će živa u termometru retko gde preći 20. podeok.

Pored niže temperature očekuje nas mestimično ili potpuno oblačno vreme sa mogućim pljuskovima.

U Beogradu će u utorak minimalna temperatura iznositi 17 stepeni, a maksimalna 21.

U sredu i četvrtak bić još hladnije pa će tako ujutro biti 13, a tokom dana temeperaturta neće ići preko 20 stepeni Celzijusa.

Od petka počinje ponovni porast temperature kada će maksimalna dnevna iznositi 23 stepena.

Slično je i u ostalim gradovima Srbije gde će se maksimalne dnevne temperature kretati od 16 do 25 stepeni.

[причалица]

До 20. јула биће стабилно, суво и просечно топло, а након тога, од 21. до 26. јула очекује се нестабилно време. Јутарња температура биће од 16 до 18, а највиша дневна од 26 до 31 степен. У поподневним или вечерњим сатима могући су локални пљускови праћени грмљавином.

Од 27. јула до 10. августа поново ће се успоставити суво и нешто топлије време са највишом дневном температуром од 28 до 33, понегде и до 35 степени. Средином августа могућа је појава пљускова и грмљавине.



http://www.politika.rs/rubrike/Drust...-toplo.sr.html

[причалица]

Sa velikim vrućinama završeno je za ovu godinu. Temperature do kraja septembra i početkom oktobra neće prelaziti 23-24 stepena, a čeka nas i puno kišnih dana, predviđaju meteorolozi RHMZ.



- Prošle godine prešli smo naglo iz velikih vrućina u septembru, kada su temperature bile i do 34 stepena, u hladnije vreme početkom oktobra. Ove godine taj prelaz će biti mnogo blaži, a u oktobru se očekuje smena stabilnog i kišnog vremena bez velikih oscilacija temperature - kaže Nedeljko Todorović, hidrometeorolog.

Dnevna temperatura do kraja septembra i u oktobru biće povremeno za stepen-dva iznad prosečnih vrednosti, što znači da ćemo imati i malo miholjskog leta.