Otvaranje protoka energije
U međuvremenu su ta otkrića potvrđena i proširena. Pre svega radovi prof. Poppa na Univerzitetu Kaiserslautern koji je 1975. merenjima na vrlo osetljivim uređajima uspeo dokazati ćelijsko zračenje kao koherentno, tj. krajnje sređeno elektromagnetsko zračenje po pitanju talasnih dužina ultraljubičaste svetlosti. Time je otvoreno jedno sasvim novo znanje i razumevanje samog života. Ali u čemu je bila tajna Bruna Groeninga?
Mnogi drevni narodi govorili su o životnoj energiji koja snabdeva ljudsko telo i od koje zavisi njegov rad. Stari kinezi ovu energiju nazivali su chi i znali su da ona teče posebnim kanalima, ili meridijanima snabdevajući tako sve organe. Bolest nastaje, kako su shvatali stari kineski lekari, kada dođe do smetnji u protoku te energije kroz meridijane. I u indijskoj filozofiji postoji takvo shvatanje o životnoj energiji. Indijski mudraci znali su da postoji jedno praiskonsko svetlo (prana), koje čovek može primiti u sebe. To svetlo je za njih životna snaga. Na sličan način je o tome govorio i Bruno Groening, samo što je u njegovom slučaju ova energija poticala od Boga i on ju je nazivao Heilstrom („isceliteljska struja/energija”).
Kako bi Heilstrom bila primljena potrebno je da onaj koji traži pomoći sedi sa dlanovima okrenutim prema gore. Ruke i noge ne treba ukrštati kako bi tok energije ostao neprekinut. Razmišljanje o bolesti kao i brige treba najozbiljnije sprečiti i potrebno je misliti na nešto lepo. Kada Heilstrom teče kroz telo, ona prolazi kroz organe koji su opterećeni bolešću i tada dolazi do čišćenja i isceljujućeg delovanja. Pri tome može doći do bolova koji ukazuju na to da se odvija čišćenje tela. Budući da bolest nije ono što Bog želi vašem biću, postupno dolazi do njenog odstranjivanja iz tela. U pojedinim slučajevima to se može i spontano događati. Potrebno je, takođe da čovek više nije u svojim mislima opsednut bolešću i treba misliti na to da za Boga ne postoji „neizlečivo”. Mi smo sa svih strana okruženi talasima zdravlja i sve što treba da uradimo je da ih primimo u sebe. Da bi se protok isceljujuće energije održao, svi se moraju svakodnevno „otvarati” (Einstellen) za Heilstrom.
Bruno Groening svoje učenje nije studirao, ili razvio, već mu je ono duhovno dato. On je u svojim predavanjima o verovanju polazio uvek od uticaja duhovnih snaga na čoveka. Uticaj tih snaga je veći što ih osoba više prihvata. U te duhovne snage spadaju posebno misli, a moderna nauka sve više to i potvrđuje.
U svojim predavanjima govorio je dosta i o tome koliko greše ljudi koji veruju da samo jelo i piće održavaju telo u životu. Objasnio je to na primeru jednog paralizovanog čoveka, koji dobro jede i dovoljno pije, pa mu ipak sve to ne pomaže da pokrene paralizovane noge i ruke.
Zakoni isceljujuće snage
„Tu je taj dokaz, za koji ja oduvek znam. Jelo i piće ne daju snagu, ne unose život u noge, nego tu treba nešto sasvim drugo. Tu je potrebna energija: život! Ali, čovek se tome protivi. Bog je odašiljač, a čovek je prijemnik isceljujuće snage."
Osnovne zakonitosti i pravila delovanja isceljujuće struje prema Brunu Groeningu su:
„Ja nisam ništa, Gospod Bog je sve."
„Najveći lekar za sve ljude jeste i ostaje Gospod Bog."
„Veruj i uzdaj se u to da Božja snaga leči i pomaže."
Ova tri citata sadrže suštinu isceljenja duhovnim putem. Bog je život. On šalje snagu, životnu snagu koja je sve stvorila i koja sve održava u životu. Čovek mora samo naučiti kako da tu snagu svesno primi. Čovek je više nego samo telo. On je duh, ima dušu i u ovom životu živi u jednom telu. Njegov zadatak je da to telo održava u zdravom stanju. Za zdrav život nije dovoljna samo hrana, nego je potrebna i duhovna energija. Ona leči i pomaže, a ne čovek. Čovek može da bude samo posrednik. Tako je i Bruno Groening u sebi video samo posrednika a ne onoga koji leči. Pri tome je svoje delovanje izričito odvajao od uobičajene medicine. Branio se protiv toga, da se to šta on radi shvati kao lečenje bolesti, tako da onima koji su od njega tražili pomoć nije dozvoljavao da kažu ijednu reč o svojim bolestima. Sve što je hteo, bilo je da im objasni i pomogne da ponovo uspostave vezu sa tom isceljujućom strujom i da na sebi dožive njeno dejstvo. Zbog toga je za sebe lično odbijao svaku zahvalnost. „Nemojte zahvaljivati meni, nego Bogu. To je Njegovo delo", govorio je.
Nikome nije obećavao zdravlje, niti branio odlazak lekaru. Naprotiv, uvek je govorio da treba imati poverenja u svog lekara. Svakoga je molio da posle isceljenja još jednom ode na lekarsku kontrolu. Odlučno je odbijao novac, jer zdravlje je dar Božji, koji čovek nikada ne može da zahteva, a još manje da kupi. „Ništa ne zahtevati, ali sve primiti."
Ovo je još jedan od osnovnih zakona isceljenja duhovnim putem. Moliti na smeran način i verovati u to; to je preduslov za isceljenje. Svako zahtevanje preseca nevidljivu vezu sa višom silom.
Jos jedna interesantna činjenica vezana za procese isceljivanja koje je vodio Bruno Groening je ta što mnogi izlečeni često spominju početno pogoršanje, ili promenu tegoba posle prijema isceljujuće struje. Često se radi o jakim reakcijama u vidu bolova, povraćanja, proliva, groznice itd., posle kojih, pre ili kasnije, dolazi do isceljenja. Ove reakcije, koje izaziva ta isceljujuća struja, Bruno je nazivao „regulacije". U tim regulacijama se vide spoljni znaci preokreta i „sređivanja" ometenih telesnih i duševnih funkcija. „Te regulacije su neophodne”, kaže on. „Kada dođe do regulacija, mnogi se uplaše da se bolest ponovo pojavila. Neki su to opet iskoristili da bi mogli da kažu: „Umesto da ljude leči, on ih pravi još bolesnijima. Zato vam na to skrećem pažnju, da te regulacije istrpite. Ne može se desiti ništa loše, samo ćete ozdraviti."