Bolje raditi na crno nego nikako ?

[Sagacity]

Država već godinama ima posebnu taktiku kojom „pegla“ čak i zvanično visoku stopu nezaposlenosti. Ćutanje je politika kojom vlada kupuje socijalni mir.
NIKO u Srbiji nije ni pokušao da sastavi spisak svih neprijavljenih radnika, ali gotovo da nema dileme da bi na toj listi bilo najmanje 500.000 prezimena. A uprkos tome što se već celu deceniju vodi (deklarativna) borba protiv rada na crno, pravo je pitanje ko je u tu bitku ušao sa časnim namerama.
S jedne strane, država šalje signal da se nelegalan rad naposletku ipak isplati, a, s druge, radnici pristaju na lov u mutnom jer im je to jedini način da zarade koji dinar. I mada svi uglas pričaju da siva ekonomija proizvodi gubitnike, čini se da ima sasvim dovoljno onih koji zadovoljno trljaju ruke. U suprotnom, Srbija se ne bi „hvalila“ rekordnom stopom neformalnog rada.

- Siva ekonomija je zastupljena svuda u svetu, ali skoro nigde kao kod nas - tvrdi Dragan Zarubica, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije. - Danas je ona poprimila neverovatne razmere, pa u realnom sektoru, na primer, na svakog legalnog dolazi i jedan radnik „na crno“.
Zarubica smatra da u ovom vrzinom kolu svi izvlače kratkoročnu korist, ali da naposletku niko zaista ne može da profitira:

- Radnici pristaju da rade neprijavljeni jer tako dođu do neke platice, koja je često ispod svakog dostojanstva, ali su svesni da im nema druge. Poslodavci pak uštede koji dinar jer ne plaćaju ni poreze ni doprinose, a tu razliku stavljaju u sopstveni džep. A država to sve toleriše jer tako čuva socijalni mir. U strahu da na ulice ne jurne pola miliona nezadovoljnih, ona dozvoljava da se svi snalaze kako ko može, pa dokle ide.

A neće daleko, smatra potpredsednik SSSS, jer zapravo svi sami sebi kopaju jame.

Ti radnici žive kao u robovlasničkom vremenu. Nemaju nikakva prava iz radnog odnosa, nemaju zdravstveno osiguranje ni staž za penziju, nemaju ni normalno radno vreme, pa rade i po deset sati dnevno za 10.000 do 15.000 dinara - kaže Zarubica, i dodaje da gube i poslodavci „jer ne mogu da očekuju profit kada su im radnici nezadovoljni“. - Kada bi ih bolje platili i učinak bi bio veći i konkurencija zdravija. A država bi imala puniju kasu i dovoljno para za nezaposlene, za isplatu penzija, izgradnju puteva...
Zato je, smatra on, neophodna kontrolisana akcija, ali ne kao „ove do sada“. Zarubica podseća da su mere borbe protiv sive ekonomije ispisivane više puta, i to na svakih nekoliko godina, ali nijedan paket nije dao rezultate.
To dokazuje i učinak Inspektorata za rad. Od početka godine do danas inspektori su na terenu prekontrolisali čak 274.544 zaposlenih širom Srbije. A samo 3.621 su „uhvatili“ na (ne)delu.
- Nakon naše kontrole, poslodavci su naknadno sklopili ugovore o radu sa njih 2.766 - potvrđuje za „Novosti“ i Stanka Županjac, pomoćnik direktora Inspektorata za rad. - Najviše ih je bilo u trgovini (810), poljoprivredi (677), uslugama smeštaja i ishrane (645), u građevinarstvu (467) i u delatnosti ličnih usluga (188).

Za prvih sedam meseci, dodaje Županjac, inspektori su podneli 1.207 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka. Najveća zaprećena kazna je milion dinara.
Koliko je ovde dodirnut tek vrh ledenog brega vidi se iz spiska Agencije za privredne registre. Prema njihovoj arhivi, u Srbiji posluje skoro 340.804 raznih preduzeća - 103.215 privrednih društava, 218.768 preduzetnika, 17.910 udruženja i 911 turističkih agencija. Samim tim ispada da je tek jedan od skoro 300 vlasnika firmi uhvaćen kako mulja papirima.

- Rad na crno je kriminal - kategoričan je i Milan Knežević, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća i višegodišnji borac protiv ove, kako je sam naziva, „kuge srpske privrede“:
Mere koje Vlada donosi za suzbijanje rada na crno su u najmanju ruku sramotne. Ispada da je mnogo isplativije raditi nelegalno nego u skladu sa zakonom, jer ćete platiti veću kaznu ako nemate fiskalni račun ili vam otpadne etiketa sa robe nego da ceo posao obavljate bez ikakve papirologije.
Prema njegovim računicama, samo pančevački buvljak godišnje utaji 150 miliona evra poreza:

Na većini od 1.640 tezgi koje rade na crno imate robe u vrednosti od 15.000 evra. Postalo je uvreženo mišljenje da je reč o nekim jadnicima koji jedva preživljavaju, a zapravo ih je većina bogatija od ministara. I zahvaljujući tom stavu crna ekonomija se sve više širi. Ona nije samo na tim tezgama, već tu robu šiju neke radionice, prevoz je takođe nelegalan, skladišta se iznajmljuju na crno... Pa kako onda legalni preduzetnici mogu da budu konkurentni na tržištu?
Knežević tezu o nelojalnoj konkurenciji obrazlaže i činjenicom da trenutno 50.000 preduzeća posluje u minusu ili na nuli.


- To znači da 50.000 vlasnika zarađuje manje nego oni na kutiji!
Samim tim, dodaje, ovakva tolerancija neformalne ekonomije zapravo je socijalni program Vlade.
Sličnog je mišljenja i profesor Ekonomskog fakulteta Branko Medojević.
- Siva ekonomija i rad na crno su prisutniji nego što iko može i da pretpostavi.
Za to je, prema njegovoj proceni, opet najviše „zaslužna“ država i to tako što je vodila lošu poresku politiku, ali i što je gramziva.
- Ogromni nameti i dažbine su razlog što mnogi preduzetnici moraju da beže u sivu zonu. Kada bi platili sve što im država traži, ne bi mogli da ostavruju profit. Zato je došlo do toga da se obaveze eskiviraju. A isti ti preduzetnici potom traže i vodovod, i kanalizaciju, i puteve... Naravno, na račun države.

BOLJE SE KRIJU INSPEKTORI rada otkrivaju sve manje ilegalaca. Tako je u 2010. uhvaćeno 5.228 građana koji rade na crno, a sa 3.925 je posle sklopljen ugovor. A, na primer, 2007. inspektori su otkrili 10.448 neprijavljenih radnika. Poslodavci su sa 7.517 kasnije sklopili ugovor.


Profesor Medojević zato ocenjuje da je ćutanje države i nemoć da se posveti ovom problemu - „voljna radnja“.
- Dovoljno je zapitati se od čega uopšte žive svi ti nezaposleni. Očigledno od rada na crno. A šta bi država radila sa svima njima kada bi to zabranila?


PROVERITE SAMI
GRAĐANI mogu sami da provere da li im uplate redovno ležu na račun. To mogu učiniti na šalteru Penzijskog fonda Srbije ili na sajtu Fonda. Dovoljno je, kažu u Direkciji Fonda, da u svojoj filijali zatraže pin kod i posle mogu, jednostavnim ukucavanjem lične šifre, da proveravaju status u preduzeću.


Izvor:novosti.rs

[Sagacity]

Mislim da je nezaposlenost najveća tragedija našeg društva. Em je teško naći posao, em i kad ga nađeš pitanje je da li će ti biti plaćeno. Najgore plaćeni poslovi su u trgovini, tekstilu...Poznajem devojku koja prima 17.000 din u jednom butiku. Naravno, nije prijavljena...Ne sme da prijavi gazdu.
Međutim, ono sa čim se suočavam je i priličan broj onih koji ispunjavaju uslove za penziju, ali neće da idu u istu. Zakon ih štiti. Ne možeš ih na silu oterati. Takve ljude ne razumem uopšte.

[DaDole]

Mislim da je nezaposlenost najveća tragedija našeg društva. Em je teško naći posao, em i kad ga nađeš pitanje je da li će ti biti plaćeno. Najgore plaćeni poslovi su u trgovini, tekstilu...Poznajem devojku koja prima 17.000 din u jednom butiku. Naravno, nije prijavljena...Ne sme da prijavi gazdu.
Međutim, ono sa čim se suočavam je i priličan broj onih koji ispunjavaju uslove za penziju, ali neće da idu u istu. Zakon ih štiti. Ne možeš ih na silu oterati. Takve ljude ne razumem uopšte.

Ne razumiješ ljude koji ne žele u penziju?Ja tebe ne razumijem..pa šta misliš zašto ne žele

[Sagacity]

Ne razumiješ ljude koji ne žele u penziju?Ja tebe ne razumijem..pa šta misliš zašto ne žele

Ne razumem ljudsku nehumanost i sebičluk.
Pa zar nije logično da odu, jer treba neko drugi da počne da radi. Imam koleginicu koja ima 39 godina staža i sređen porodičan život, ali joj je kući mnogo dosadno. Zar ne bi bilo logično da dozvoli nekom drugom kome nije tako dosadno da dođe da zaradi neku crkavicu za život?
Mladi treba da rade, a oni koji su za penziju treba tamo i da odu. Sigurno im je lakše od onih koji ništa ne primaju.

[DaDole]

Svako ima svoje pravo na izbor..zašto je nehumano ako neko odluči da mu je penzija,a znamo koliko je ona niska,nedovoljna za život i želi da ostvari puni staž..samim tim i iznos penzije mu je veći..
Zakon je jasan ..niko te ne može otjerati ,ali slažem se da armija mladih ljudi zaslužuje svoju šansu.Problem je jeziv kad se broj nezposlenih lica izjednači sa brojem penzionisanih osoba..tu je sistem pred kolapsom.
Ugao gledanja na ovaj problem se često izvitoperi..kao da svaka ptica na grani ne zna da je nedovoljan broj otvorenih radnih pozicija uzrok ovakvim problemima..
ali..recimo da ja imam bilo kakav uslov za penziju,a nemam..ja bih (kad bi moglo-a ne može) "prepustila" danas-sutra svoje radno mjesto mom sinu koji će jednog dana sigurno završiti i krenuti na tržište rada..

[Sagacity]

recimo da ja imam bilo kakav uslov za penziju,a nemam..ja bih (kad bi moglo-a ne može) "prepustila" danas-sutra svoje radno mjesto mom sinu koji će jednog dana sigurno završiti i krenuti na tržište rada..

E upravo o tome govorim...
U kompaniji u kojoj radim ima priličan broj ljudi koji su stekli bar jedan uslov za penziju. Znači žena o kojoj pričam ima 39 godina radnog staža i 63 godine života. Može da radi još dve godine neometano.Ona je stekla punu penziju. I nije jedina. Znam puno slučajeva u prosveti.

Naravno, to neće rešiti nezaposlenost. To je samo spomenuto...Država ne čini ništa u podsticanju na otvaranje radnih mesta ili to radi ali malo. I oni koji su se zaposlili ili su preko neke veze našli posao ili su i sami politički aktivni. Prosto, teško je naći posao. Neke firme izbacuju konkurse tek reda radi, da bi ispunile neku formu, a unapred već imaju čoveka koji će doći na to mesto.
Najtužnija slika je dece koja rade za skoro dž i neprijavljena kod neki ''sumnjivih'' privatnika. Ono što je interesantno, radim u kompaniji koja ima odlično uređenje i u kojoj se sve radi po zakonu, a upravo inspekcija rada nas i obilazi. I naravno nikada ništa nije pronašla. Ali zato u firmama u okolini, koje su mnogo manje, koje imaju i mnogo ''ugovoraca''...tu skoro nikada ne svrate...a o malim privatnim firmama da i ne govorim.
Ali eto, narod nema novca, pa je primoran da radi bud-zašto. Tužno je da oni i ne mogu da se organizuju u neki štrajk jer ili nisu ni prijavljeni i ne vode se kao zaposleni ili bi ih čekale radne knjižice na stolu.
Jedino neka državna preduzeća, kao i prosveta mogu štrajkovati i od toga imati koristi...Oni su ipak u povoljnijoj poziciji.

[Nežnicah]

Kada sam se zaposlila na svom poslednjem radnom mestu, kod jednog privatnika, vlasnika fabrike namestaja, obecavao je kule i gradove... 3 meseca probno, plata 250 e, radno vreme od 8-16h, od ponedeljka do petka, posle tog perioda ako nadjemo zajednicki jezik, prijavice me i bice i plata veca... Ubacio me u masinu, morala sam sama da prakticno oformim kancelariju, uvedem neka pravila rada, sta, kako, da sve zapocnem, organizujem, a prica je bila ma sedis tu mikac, javljas se na telefon, otkucas neku ponudu, pustis faksom i to je to, bitno da nekoga ima u ovom prostoru, to je bio kao neki show room, tu je dovodio klijente na sastanke, zakljucivao poslove, birali uzorke materijala... Krenulo je tako sto sam prvih par radnih dana, drzala briska, metlu i krpu u rukama i prala i brisala za njegovim majstorima koji su tu nesto montirali i ugradjivali. Onda je poceo da me salje po gradu da nosim neke papire i uzimam neke pare od ljudi koji su saradjivali sa njim. Da ne pricam da mu nije palo na pamet da mi plati markicu ili da novac za prevoz. Nakon toga, kad sam se konacno skrasila,uvaljuje mi kompletno knjigovodstvo, fakturisanje i gomilu poslova koje ne znam da radim... uz to me salje i dalje na teren, u banku da poplacam kome sta treba, uzmem izvode... I to po vise puta dnevno, samo sto se vratim on zove telefonom, kaze, ej mikac, zaboravili smo onom jednom da pustimo parice, kmeci mi vec pola sata, ajd idi pa mu pusti virman... Poceo je da pored klijenata tu dovodi i drustvo, jer je stipsa za pare, pa mu je lakse da Mikac ode kupi litar rakije i kuva im kafe i sluzi do besvesti...uz to i radi svoj posao.
Cutim ja i trpim, sta cu, trebaju mi pare, mada tih 250e nema nikakvu vrednost vise, jer treba jesti, treba stici do tu sa 2 prevoza u jednom pravcu, treba se obuci i obuti... Posle tri meseca, pitam ga za prijavu, da li mozemo to da zavrsimo, kaze on moze, zovi ovu Nadu (to je neki matori sismis koji ima agenciju i ona je sve ono sto joj ja sazvacem samo tamo sredjivala zbog poreza i inspekcije) i sredite to.
Pitam ga a sta cemo za platu, rekli ste da ce i plata biti veca... Kaze on, moze da bude veca ali onda moras da radis i subote... Popricam sa muzem, kaze pa prihvati, treba nam svaki dinar. Prihvatim, sta cu... Platu mi je digao za celih 80 eura, znaci 330 je bila plata. Izvukla sam mu i pola iznosa za markicu, jeeeedva na silu i to je to. Ali je on meni zato napakovao i spediciju da radim, i prijavu odjavu radnika... ma bila sam multipraktik za 330e. Dosla je zima, minusi, u ovom prostoru nema grejanja, ja mu kukam da umirem od zime on kaze ma sta ti je, pa idi malo do knjigovodje, prosetaj pa ces se ugrejati... na -10C on mene salje da setam da se ugrejem. Od para koje mi je davao za rakiju, kafu i njegove skupe cigarete, ja lepo odem i kupim sebi kalorifer da se makar malo smlacim. Ali nije bilo dovoljno, ne moze kalorifer da ugreje 80 kvadrata na -10 i vise. Ljudi koji su tu navracali da ga potraze nisu mogli da veruju kad bi me videli u kaputu kako cvokocem na svom sekretarskom radnom mestu. A on naravno, ku**a muska, znao je da je hladno pa zimi nije dovodio tu ekipu na cirku... Doslo je prolece, ja se razbolela od stitne zlezde, od stresa, muke, nemoci....i lepo sam mu dala otkaz bez otkaznog roka. Samo sam rekla kraj, hocu svoju platu i hocu svoj odmor pre toga, hocu da sve bude regulisano i placeno kako treba... bez daljem objasnjenja i pristao je jer je znao da znam koliko je tu bilo muljanja, pranja para i svega slicnog...

E eto, to je moja tuzna prica od pre 3 godine. Imala sam izbor, vise izbora... da ne budem prijavljena, da budem devojka za sve ali sa slobodnim subotama, ili da imam malo vecu platu, da mi ide staz na minimalac koji je prijavljivao i da radim radne subote sve i opet da budem devojka za sve...ili da dam otkaz sto sam na kraju i uradila...

[Sagacity]

Pa da...nema ništa gore nego kad za gazdu imaš osobu koja u tebi ne vidi osobu, već ''oruđe koje govori''. E sad, ima puno ljudi koji se susretnu sa bahatim poslodavcima. Sećam se moje drugarice koja je konkurisala na radno mesto sa fakultetom, da bi se ispostavilo da je radila sve drugo, osim onog što se odnosilo na njenu struku. Uz to joj je gazda bio neobrazovan čovek, koji je stekao neku lovu na ''sumnjiv način''. Takvi su najgori. Nažalost, nije dugo dala otkaz ...ona je išla baš ovom logikom ''Bolje raditi i na crno, nego nikako''...Radila je tri godine kod njega, bez dana uplaćenog staža. Ona sada radi u struci.Ali, poznajem ženu u komšiluku koja ima 20 godina radnog staža, a samo 3 godine od svih tih godina, su joj prijavljene...Tuga.
Pravo ''rabaćenje'' sirotinje...


Pet dana rade, pa ih otpuste !
http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/3...e+ekonomija%29

[причалица]

nemam, na sreću, iskustava sa radom na crno.
iznela bih svoje mišljenje da, u ovoj groznoj besparici, treba zaraditi neki dinar, pa makar i ne bili prijavljeni. ali, koliko čitam iskustva ljudi bez posla, retki su poslodavci koji su i profesionalci - ako već ne mogu da plaćaju doprinose, onda bar da redovno isplaćuju zarađeno, mislim da bi to bilo pošteno koliko-toliko.
na žalost, izgleda da je najčešća kombinacija da ne daju ni platu ni doprinose i to stvarno onda pravi jedan grozan začarani krug siromaštva i nerada.

[Sagacity]

Lekari uče nemački jer nema posla

Beograd -- Hiperprodukcija studenata medicinskih fakulteta dovela je do neprimerenog broja studenta svake godine, koji kada završe studije ne mogu
da nađu posao.

Umesto Ministarstva prosvete upisne kvote za medicinske fakultete treba da određuje Ministarstvo zdravlja, kaže profesor dr Dušan Milosavljević.

Trojica mladih lekara iz Niša, koji su studije završili sa visokim prosekom, a koji ne mogu da se zaposle nigde duže od godinu dana, nedavno su na konferenciji za štampu izjavili kako bi pristali da rade i u manjim mestima samo da konačno počnu da rade posao za koji su se školovali.

Kako posla nema ni u najavi, ovi mladi nezaposleni lekari ne kriju da su se bacili na učenje nemačkog jezika, jer u ovoj državi, našim lekarima su široko otvorena vrata.

Ovo je tek jedna od posledica hiperprodukcija studenata medicinskih fakulteta i neprimerenog broja studenata koji se upisuju svake godine, a onda završavaju na birou za nezaposlene ili u Nemačkoj, Norveškoj, Sloveniji…
Nažalost, stalnog posla nema ni za one lekare, koji su se posle studija medicine iz Beograda, Niša ili Kragujevca vratili u svoje rodne sredine: lekarke koje su imale sreće u Batočini ili Lapovu rade 20 odsto radnog vremena, a za one sa manje sreće, posla nema „ni za lek”.
Predsednik Odbora za zdravlje i porodicu Skupštine Srbije profesor dr Dušan Milosavljević kaže da je nedavno namerno skrenuo pažnju na ovu važnu temu, jer u sve većem broju mladi nezaposleni lekari odlaze u Nemačku.

"Ne možemo više samo da gledamo kako država školuje te lekare, daje za to ogroman novac, a onda oni odlaze i niko se oko toga ne zamisli, a još veći problem je što odlaze najbolji. Nelogično je da Ministarstvo obrazovanja određuje upisne kvote za medicinske fakultete i mislim da bi to ubuduće trebalo da radi Ministarstvo zdravlja zajedno sa medicinskim fakultetima. Smatram da broj upisanih mora hitno da se smanjuje za 10 ili 20 odsto, dok god lekari na birou ne nađu posao. U Nišu ima više od 500, u Beogradu oko 2.000 nezaposlenih lekara", rekao je Milisavljević.


Izvor:B92.net

[Sagacity]

Radila bez plate, pretili joj smrću


Šta treba da uradim da bih dobila pošteno zarađenu platu i prehranila dvoje dece? - pita mlada mama Ivana Vrcalović iz Beograda, jedna od
pola miliona ljudi u Srbiji koji rade na crno.
U inspekciji je upućuju da pravdu traži na sudu: Ivana Vrcalović


U prodavnici luksuzne robe firme „Outfit“ d.o.o. Ivana je dva meseca radila bez plate i ugovora, prekovremeno, šest dana u nedelji, trpeći ponižavanja i
pritiske nadređenih. Sada, kad neće da je isplate, jedino joj preostaje je da ih tuži sudu.

- Krajem septembra ostala sam bez posla. Neposredno pre toga konkurisala sam na više oglasa za posao i u tom periodu pozvana sam na razgovor u „Outfit“.
Menadžerka mi je objasnila da je reč o poslu prodavca u radnjama ekskluzivne robe za platu od 25.000 dinara, uz radno vreme od šest sati, jedan slobodan dan
nedeljno i prijavu PIO fondu. Međutim, kad sam primljena posle devet dana probnog rada, ispostavilo se da je sve drugačije. Većina radnika nije bila
prijavljena, nikada se nije znalo koja smena se radi, koliko traje radno vreme, da ne pominjem svakodnevno omalovažavanje i pritisak nadređenih - priča Ivana za „Blic''

Njen posao je, kaže, bio i to da neprestano šeta po radnji s pajalicom u ruci, da stoji u izlogu i izlazi ispred radnje da plevi biljke u saksijama „kako
bi ljudi videli da prodavnica radi“.
Na svakih sat vremena, menadžerka bi je zvala da je presliša, uz stalne komentare da je ona kriva što nema mušterija. Kad su prošla dva meseca, a od
plate nije bilo ni traga, Ivana je rešila da da otkaz.

- Imam bebu od 16 meseci i dete od četiri godine, a muž mi je u bolnici. Menadžerka je i pored toga rekla da neću dobiti ni dinara jer sam odustala -
priča mlada mama.
Firma „Outfit“ d.o.o. je registrovana u Agenciji za privredne registre, ali nema svoj sajt, a na adresi gde se firma nalazi nema registrovanog broja
telefona. Pokušali smo da ih dobijemo preko jedne od radnji.

Ubrzo nam se javila vlasnica firme Marina Lasković i pretila da će nas ako bilo šta objavimo tužiti za klevetu. Odgovorila je i na naša pitanja, ali je
odbila da odgovore objavimo u tekstu.

Nakon toga, Laskovićeva je zvala i našu sagovornicu i pretila joj da će obraćanje „Blicu“ platiti životom, zbog čega je Ivana sve prijavila policiji.

Kasnije se Laskovićeva ponovo javila i obećala Ivani Vrcalović da će je isplatiti do 12. decembra.


U inspekciji rada kažu da naša sagovornica pravdu mora potražiti na sudu jer da bi radnik dokazao da radi na crno, inspektor mora da ga zatekne na radnom mestu. Tada je inspektor dužan da protiv poslodavca podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka i rešenje kojim nalaže zaključenje ugovora o radu i obavezno osiguranje.

Ucena otpuštanjem

Od januara do oktobra inspekcija rada je zatekla 5.000 građana da rade "na crno".
- Nakon toga, poslodavci su sa 3.840 radnika zasnovali radni odnos. Najviše onih koji su radili na crno zatečeno je u delatnosti trgovine - 1.155,
ugostiteljstva - 932, poljoprivrede - 768, građevinarstva - 723 i proizvodnje prehrambenih proizvoda - 265. Oni koji rade na crno često su uskraćeni u svojim elementarnim pravima, jer ih poslodavac ucenjuje pretnjama da ih u svakom trenutku može otpustiti. U koliko lošim uslovima rade, pokazuje i podatak da je 22 odsto radnika koji su poginuli, radilo na crno - kažu u Inspektoratu rada.



Izvor:blic.rs

[причалица]

o jadni ljudi i ta sitnokapitalistička stoka

[Nežnicah]

strašno, sve sam to osetila na svojoj koži više puta u životu... a i ovo moje dete, još nije pošteno ni zakoračilo u život a već je osetila tu nepravdu nekoliko puta sa svojih 19 godinica... ipak ne odustaje jer joj trebaju pare, ali desi se da dođe kući uplakana i razočarana nečijim postupcima i ponašanjem koji se jako jako poklapaju sa gore pomenutim ponasanjem `menadzerke`... stoka bahata...

[причалица]

najgore je što je takva stoka došla iz ko zna kakve porodice, gde nema opštih merila ponašanja i baš je briga što su to bre još deca. uf.
baš mi žao mlade žene iz saginog posta.

[kojica]

Povodom ove afere sa Miškovićem, koji zapošljava tako veliki broj ljudi,
koleginica moja se raspričala pa između ostalog reče i ovako nešto..
Ona bi sve te bizmismene koji upošljavaju ljude za platu od 150 do 200
evra mesečno, strpala u zatvor, umesto što se proglašavaju za narodne
heroje, a državi kojoj je toliko bitan procenat nezaposlenosti, daje
predlog, da svim građanima podeli plate od po 5 eura i da ima sto posto
zaposlenosti, pa da političari mogu mirno da spavaju. Narod će sve jedno
da gladuje, vako ili nako.
Zapošljavanjem ljudi sa primanjima koja nisu dovoljna da se normalno živi,
samo se stvara fiktivna zaposlenost.
A zapošljavanje na crno je kriminal.

[Ristana]

Mislim da je nezaposlenost najveća tragedija našeg društva. Em je teško naći posao, em i kad ga nađeš pitanje je da li će ti biti plaćeno. Najgore plaćeni poslovi su u trgovini, tekstilu...Poznajem devojku koja prima 17.000 din u jednom butiku. Naravno, nije prijavljena...Ne sme da prijavi gazdu.
Međutim, ono sa čim se suočavam je i priličan broj onih koji ispunjavaju uslove za penziju, ali neće da idu u istu. Zakon ih štiti. Ne možeš ih na silu oterati. Takve ljude ne razumem uopšte.

A što ti ne prijavi gazdu namesto te devojke

[Ristana]

Povodom ove afere sa Miškovićem, koji zapošljava tako veliki broj ljudi,
koleginica moja se raspričala pa između ostalog reče i ovako nešto..
Ona bi sve te bizmismene koji upošljavaju ljude za platu od 150 do 200
evra mesečno, strpala u zatvor, umesto što se proglašavaju za narodne
heroje, a državi kojoj je toliko bitan procenat nezaposlenosti, daje
predlog, da svim građanima podeli plate od po 5 eura i da ima sto posto
zaposlenosti, pa da političari mogu mirno da spavaju. Narod će sve jedno
da gladuje, vako ili nako.
Zapošljavanjem ljudi sa primanjima koja nisu dovoljna da se normalno živi,
samo se stvara fiktivna zaposlenost.
A zapošljavanje na crno je kriminal.

Izbijaš iz ruku države glavni adut kojim vabi strane investitore a to je jeftina radna snaga

[Sagacity]

A što ti ne prijavi gazdu namesto te devojke

Problem je znantno dublji nego što naizgled deluje. Devojka koju sam pomenula, nije moja, ni drugarica ni prijateljica. Prosto znamo se, jer živi u delu grada u kojem živi neko koga poznajem i par puta smo se tu sreli. Ima roditelje, ima brata, ima ozbiljnu vezu, prijatelje, tako da ja sigurno ne treba da glumim nekog Robin Huda. I ko sam ja da se mešam u tuđi život, ako me neko nije pitao za pomoć? Da situacije bude još smešnija, ona radi kod komšije. To je njegov butik. Znači živi blizu nje. Kao da joj je ''uterao'' strah u kosti. Toliko je u nekom tripu, ako izgubi tu posao, da ga više ne može naći, jer je i to jedva našla...I mnogi koji rade na crno, razmišljaju isto. Ti ljudi su u teškoj situaciji, i nemaju baš nekog izbora...

S'druge strane, moja komšinica koja je jedna otresita žena, pričala mi je da i ona dugo vremena radila ''na crno''. Smatrala je, da je uvek bolje ljudski porazgovarati sa gazdom, pa tek posle potezati neku silu, ipak je to malo mesto, sve se brzo čuje...a pitanje je da li bi posle te prijave dobila negde posao u kraju. Svaki put kada bi porazgovarala sa gazdom u smislu, da nije prijavljena, da nema socijalno...svaki put je dobijala otkaz narednog meseca. Sada radi u jednoj privatnoj firmi, i uplaćuje joj se sve regularno. Ali ona sama je nekako imala petlje, da pokušava, da se bori itd. I tu je mnogo toga individualno....

Stvari su mnogo složenije, nego što izgledaju. Inspekija rada neće reagovati, bez dokaza. Mora da zatekne osobu na radnom mestu, da joj bude svedok da radi tu....ali se desi (to su neke priče koje kruže...ne znam konkretno, da se ogradim), da devojka ili momak koji je radio-la tu odmah prilikom prijave inspekciji, dobiju otkaz, a da nisu uspeli da budu na radnom mestu u momentu dolaska inspekcije...Znači, u pitanju je dojava....
Tužno...Da bi se te anomalije ispravile potrebni su jaki sindikati, koji bi zaista zastupali interese tih ljudi. Ali kako da ih zastupa sindikat, kad oni faktički nisu zaposleni? Znači, potrebno je da se sami organizuju, samo je problem...što to neko mora da podrži....da bi uspelo...I sve tako u krug.

Inače, rad na crno, nije nešto što se samo nama dešava. To se dešava i Amerima i drugim zemljama...pri čemu su azilanti ti koji ponajviše rade na crno.