Država već godinama ima posebnu taktiku kojom „pegla“ čak i zvanično visoku stopu nezaposlenosti. Ćutanje je politika kojom vlada kupuje socijalni mir.
NIKO u Srbiji nije ni pokušao da sastavi spisak svih neprijavljenih radnika, ali gotovo da nema dileme da bi na toj listi bilo najmanje 500.000 prezimena. A uprkos tome što se već celu deceniju vodi (deklarativna) borba protiv rada na crno, pravo je pitanje ko je u tu bitku ušao sa časnim namerama.
S jedne strane, država šalje signal da se nelegalan rad naposletku ipak isplati, a, s druge, radnici pristaju na lov u mutnom jer im je to jedini način da zarade koji dinar. I mada svi uglas pričaju da siva ekonomija proizvodi gubitnike, čini se da ima sasvim dovoljno onih koji zadovoljno trljaju ruke. U suprotnom, Srbija se ne bi „hvalila“ rekordnom stopom neformalnog rada.
- Siva ekonomija je zastupljena svuda u svetu, ali skoro nigde kao kod nas - tvrdi Dragan Zarubica, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije. - Danas je ona poprimila neverovatne razmere, pa u realnom sektoru, na primer, na svakog legalnog dolazi i jedan radnik „na crno“.
Zarubica smatra da u ovom vrzinom kolu svi izvlače kratkoročnu korist, ali da naposletku niko zaista ne može da profitira:
- Radnici pristaju da rade neprijavljeni jer tako dođu do neke platice, koja je često ispod svakog dostojanstva, ali su svesni da im nema druge. Poslodavci pak uštede koji dinar jer ne plaćaju ni poreze ni doprinose, a tu razliku stavljaju u sopstveni džep. A država to sve toleriše jer tako čuva socijalni mir. U strahu da na ulice ne jurne pola miliona nezadovoljnih, ona dozvoljava da se svi snalaze kako ko može, pa dokle ide.
A neće daleko, smatra potpredsednik SSSS, jer zapravo svi sami sebi kopaju jame.
Ti radnici žive kao u robovlasničkom vremenu. Nemaju nikakva prava iz radnog odnosa, nemaju zdravstveno osiguranje ni staž za penziju, nemaju ni normalno radno vreme, pa rade i po deset sati dnevno za 10.000 do 15.000 dinara - kaže Zarubica, i dodaje da gube i poslodavci „jer ne mogu da očekuju profit kada su im radnici nezadovoljni“. - Kada bi ih bolje platili i učinak bi bio veći i konkurencija zdravija. A država bi imala puniju kasu i dovoljno para za nezaposlene, za isplatu penzija, izgradnju puteva...
Zato je, smatra on, neophodna kontrolisana akcija, ali ne kao „ove do sada“. Zarubica podseća da su mere borbe protiv sive ekonomije ispisivane više puta, i to na svakih nekoliko godina, ali nijedan paket nije dao rezultate.
To dokazuje i učinak Inspektorata za rad. Od početka godine do danas inspektori su na terenu prekontrolisali čak 274.544 zaposlenih širom Srbije. A samo 3.621 su „uhvatili“ na (ne)delu.
- Nakon naše kontrole, poslodavci su naknadno sklopili ugovore o radu sa njih 2.766 - potvrđuje za „Novosti“ i Stanka Županjac, pomoćnik direktora Inspektorata za rad. - Najviše ih je bilo u trgovini (810), poljoprivredi (677), uslugama smeštaja i ishrane (645), u građevinarstvu (467) i u delatnosti ličnih usluga (188).
Za prvih sedam meseci, dodaje Županjac, inspektori su podneli 1.207 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka. Najveća zaprećena kazna je milion dinara.
Koliko je ovde dodirnut tek vrh ledenog brega vidi se iz spiska Agencije za privredne registre. Prema njihovoj arhivi, u Srbiji posluje skoro 340.804 raznih preduzeća - 103.215 privrednih društava, 218.768 preduzetnika, 17.910 udruženja i 911 turističkih agencija. Samim tim ispada da je tek jedan od skoro 300 vlasnika firmi uhvaćen kako mulja papirima.
- Rad na crno je kriminal - kategoričan je i Milan Knežević, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća i višegodišnji borac protiv ove, kako je sam naziva, „kuge srpske privrede“:
Mere koje Vlada donosi za suzbijanje rada na crno su u najmanju ruku sramotne. Ispada da je mnogo isplativije raditi nelegalno nego u skladu sa zakonom, jer ćete platiti veću kaznu ako nemate fiskalni račun ili vam otpadne etiketa sa robe nego da ceo posao obavljate bez ikakve papirologije.
Prema njegovim računicama, samo pančevački buvljak godišnje utaji 150 miliona evra poreza:
Na većini od 1.640 tezgi koje rade na crno imate robe u vrednosti od 15.000 evra. Postalo je uvreženo mišljenje da je reč o nekim jadnicima koji jedva preživljavaju, a zapravo ih je većina bogatija od ministara. I zahvaljujući tom stavu crna ekonomija se sve više širi. Ona nije samo na tim tezgama, već tu robu šiju neke radionice, prevoz je takođe nelegalan, skladišta se iznajmljuju na crno... Pa kako onda legalni preduzetnici mogu da budu konkurentni na tržištu?
Knežević tezu o nelojalnoj konkurenciji obrazlaže i činjenicom da trenutno 50.000 preduzeća posluje u minusu ili na nuli.
- To znači da 50.000 vlasnika zarađuje manje nego oni na kutiji!
Samim tim, dodaje, ovakva tolerancija neformalne ekonomije zapravo je socijalni program Vlade.
Sličnog je mišljenja i profesor Ekonomskog fakulteta Branko Medojević.
- Siva ekonomija i rad na crno su prisutniji nego što iko može i da pretpostavi.
Za to je, prema njegovoj proceni, opet najviše „zaslužna“ država i to tako što je vodila lošu poresku politiku, ali i što je gramziva.
- Ogromni nameti i dažbine su razlog što mnogi preduzetnici moraju da beže u sivu zonu. Kada bi platili sve što im država traži, ne bi mogli da ostavruju profit. Zato je došlo do toga da se obaveze eskiviraju. A isti ti preduzetnici potom traže i vodovod, i kanalizaciju, i puteve... Naravno, na račun države.
BOLJE SE KRIJU INSPEKTORI rada otkrivaju sve manje ilegalaca. Tako je u 2010. uhvaćeno 5.228 građana koji rade na crno, a sa 3.925 je posle sklopljen ugovor. A, na primer, 2007. inspektori su otkrili 10.448 neprijavljenih radnika. Poslodavci su sa 7.517 kasnije sklopili ugovor.
Profesor Medojević zato ocenjuje da je ćutanje države i nemoć da se posveti ovom problemu - „voljna radnja“.
- Dovoljno je zapitati se od čega uopšte žive svi ti nezaposleni. Očigledno od rada na crno. A šta bi država radila sa svima njima kada bi to zabranila?
PROVERITE SAMI
GRAĐANI mogu sami da provere da li im uplate redovno ležu na račun. To mogu učiniti na šalteru Penzijskog fonda Srbije ili na sajtu Fonda. Dovoljno je, kažu u Direkciji Fonda, da u svojoj filijali zatraže pin kod i posle mogu, jednostavnim ukucavanjem lične šifre, da proveravaju status u preduzeću.
Izvor:novosti.rs