Korak po korak, mic po mic, kap po kap znoja – izvukosmo se na drugu stranu leta.
A nije da je baš bilo lako. Staro dobro globalno zagrevanje bogami se već pretvorilo u globalno pečenje, prženje, cvrčanje, prženje i roštiljanje.
Trebalo je izdržati, i na strašnom mestu postojati.
Doduše, Grčka, Turska, Crna Gora, Hrvatska, sve te lepe i prijateljske zemlje prema našim evrima, brinule su se o nama.
(I pobrinule da nam neki ne ostane)
Mada se i domovina sve više ističe u tom pogledu
– koliko god da taktizirate, novac prosto isparava.
Ipak, nigde nije kao u svom toplom domu.
(Naročito ko nema klima-uređaj)
Ali ono što nam je najviše nedostajalo, nije ni šefova njuška, ni bus-plus kontrola, nije ni prva lektira, ni poljubac njen.
Ono što nam je najviše nedostajalo, to je, naravno...
razume se...
a šta drugo nego...