Procenjuje se da danas više od polovine stanovnika razvijenog sveta ima povišen holesterol koji se ubraja među ključne faktore rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti. Koliko je ova procena stručnjaka tačna, s obzirom na to da su se pre nekoliko godina snizile dozvoljene vrednosti masnoća u krvi, kako se leči i da li postoje dobre mere zaštite, razgovarali smo sa docentom dr Katarinom Lalić, načelnikom Odeljenja za lipidske poremećaje Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma KCS
- Podaci su više nego realni jer samo urođene poremećaje nivoa holesterola ima jedan od 500 stanovnika. Onda je jasno zašto imamo toliko mnogo pacijenata koji imaju neku od komplikacija povišenih masnoća u krvi, posebno aterosklerozu. Jer, višak masnoća se taloži na zidove krvnih sudova, a kao posledica toga stvaraju se plakovi, i problem je kada se to dešava na zidu krvnih sudova srca, koje će se zapušiti i nastaće infarkt, šlog, i slično.
Koja je danas dozvoljena granica holesterola u krvi?
- Pre nekoliko godina dozvoljena granica je korigovana i u Srbiji smo prihvatili preporuke evropskog i američkog udruženja da vrednosti holesterola koje prelaze granicu od 5,2 milimola u litru krvi treba da se leče.