Šta lečimo, a šta razboljevamo?

[kojica]

Pričali smo na nekoliko tema o ovoj našoj ''civilizaciji'' i koliko ona to zapravo
jeste ili nije. Razmišljali čega bismo se mogli odreći, a čega ne. I medicinu
smo uglavnom svi hvalili. Ono bez čega večina nas ne bi mogla na pusto
ostrvo jesu lekovi.

Mediji bruje ovih dana o izjavi zaštićenog svedoka, koji je učestvovao u
trgovini organima. Pa, recimo, da mi nije bitno da li je žrtva bio srbin ili
kinez. Radi se o tome da je čovek čoveku iščupao srce naživo, zarad novca
ili spašavanja života nekoga ko ima novca.
A ispod te priče, je godinama već poznata priča da siromašni ljudi prodaju
svoje organe da bi preživeli. To već nije tako potresno. Kao što je još
manje potresna činjenica, da je svaki lek koji mi koristimo testiran na
ljudima koji za novac izlažu svoj organizam riziku, i isprobavaju nove
lekove. Životinje koje se koriste za testiranje, već nikako nisu bitne.

Ako ovako nastavimo, vrlo brzo će biti neophodna i transplantacija savesti.
Ili se bez savesti ipak može lepo živeti?
Da li bi onom, kome su ugradili srce žrtve o kojoj je u emisiji od sinoć
bilo reči, ostalo srce na mestu da je tu emisiju odgledao?

[Sagacity]

I sve kad se to sagleda, može se doći do zaključka, da je čovek najbolje razvio sebičnost. Biti samo za sebe i da je samo sebi dobro pa makar i na uštrb drugima je sasvim OK.
Na kraju se dolazi i do zaključka da nisu svi ljudi ipak isti i da svaki život ima drugačiju cenu. Život je život, pa bio on siromašan ili bogat, ali nažalost, ispostavilo se da samo oni koji imaju novca imaju pravo na život. I ono što je najgore, to je sada postalo tako normalno da se podrazumeva.
Nisam gledala tu emisiju, ali sam gledala neke od ranije.

Mene zanima sledeće...Da se neko vaš blizak razboli i ostane bez funkcije bubrega (na primer) i ponudi vam se neko ko nema novca,a prodaje svoj bubreg da bi došao do istog, da li biste takav bubreg hladno prihvatili ili bi vas grizla savest? I da li je u takvim situacijama, kada nekome svome bliskom spasavate život, savest ispred svega ili u takvim trenucima nema vremena za razmišljanje?

[Mistery]

Mislim da u takvim trenucima, kada je neko naš najbliži bolestan, ne postoji vreme za razmišljanje.

Čini se sve samo da se voljena osoba spase. Tek kasnije proradi savest.

Nisam ni ja gledala tu emisiju, ali jesam bila i na tribini posvećenoj doniranju organa.

Ne znam Sago koliko je bubreg dobar kao primer za ovu priču, jer čovek može da živi sa jednim bubregom ako je drugi zdrav.

Lekari koji rade transplataciju kod nas apeluju da se što više ljudi uključi u dobrovoljno doniranje organa. Organi koji se doniraju su srce, bubrezi, oči..ali najčešće bubrezi. Donator mora biti zdrava osoba. Posle potpisivanja donorske kartice na VMA se vrše razni pregledi potencijalnih donatora ili donora-mislim da su obe varijante gramatički ispravne.

Ali, tema je savest koliko shvatam. Nažalost, sve više ljudi nemaju savesti ili narodski rečeno "nemaju obraz".

Kao društvo u celini postali smo sebični, ne razmišlja se o humanosti, sve smo dalje od onih pravih tradicionalnih vrednosti.

Možda će biti u budućnosti potrebna i transplatacija savesti..ali kako će ljudi naučiti da žive sa njom..