Da li vam je bitno tuđe mišljenje o vama?

[Sagacity]

Da li vam je bitno tuđe mišljenje o vama?
Koliko vam je bitno mišljenje, vama bliskih ljudi?
I da li vas nečije mišljenje može ''pogoditi''?

[DaDole]

Bitno mi je..naravno,ali zaista samo mišljenje onih ljudi do kojih je meni stalo,sa kojima sam bliska i imam određenu vrstu odnosa koji se temelji na nečem kvalitetnom.
Oni do čijeg ja mišljenja niti stava ne držim,oni mogu da pričaju šta god žele i to me se ne dotiče.

[Sarmica]

Hmmm...ne volim kad me ljudi pogrešno procene i pogrešno shvate, to me vređa i nervira.
A ovako inače, bitno mi je mišljenje bliskih ljudi ali nije presudno da bi moglo da utiče na neke moje odluke.

[Sagacity]

Bitno mi je svačije mišljenje, ali neću sva mišljenja i uvažiti. Mišljenje bliskih osoba uvažavam, ma koliko me ponekad pogodilo.
Mišljenu ljudi koje ne poznajem i koji mene ne poznaju...ne razmatram uopšte...niti me nešto posebno dotačinje...

Mislim da generalno, svi možemo reći...''Ma šta me briga, šta ko kaže''...ali smo zaboravili da i kada nas neko nekim mišljenjem dovede u razmišljanje, bez obzira cenili to mišljenje ili ne...mi smo mu već na neki način poklonili pažnju.

[DaDole]

Šta je to u nama što nas naljuti ili ojadi kad čujemo neko loše mišljenje o nama ili nečiji sud nebitno koliko je tačan..da li smo osjetljivi i pravdoljubivi,da li tek ne podnosimo nepravdu ili u nama ipak pulsira najčešće sujeta..

[Sagacity]

Recimo, ponekad ljudi mogu reagovati teško na neko mišljenje, jer smatraju da to mišljenje nema veze sa njima i da na primer to nije istina.
Recimo da sam i ja neko ko reaguje na neistinu, ma od koga dolazila. I mislim da mnogi isto tako reaguju...Ali ne mora da znači, to je samo moje mišljenje...

[Sarmica]

Ja ne podnosim nepravdu...nebitno da li se radi o meni ili o nekom drugom

[DaDole]

Jeste,neistinit navod ili ogovaranje koje je netačno,definitivno zna da zaboli..i bez obzira koliko mi sami sebi ponavljamo riječi naših baki.."Nije bitno šta kaže,već KO kaže"..opet nas štrecne..zašto topodnosimo tako..zašto nam ipak smeta....da li zaista mislimo da svi baš znaju kakvi smo i ko smo..jer niko nije nepogrešiv..

[Padalica]

Hm...na prvu loptu uvek odgovorim, ma bas me je briga sta drugi misle ...
oni koje volim i postujem znaju ko sam i sta sam i bez toga da misle ,
a onda uhvatim sebe kako se pitam da li je tamo neki nebitni stvorio mozda pogresnu sliku?!

Generalno, nije mi bitno ali potkradu se blistavi minuti raznih briga oko raznih misljenja pa se ziva pojedem posle sto
sam to uradila

[Nežnicah]

Mislim da sve to potice iz porodice... barem u mom slucaju. Uvek se vodilo racuna o tome sta ce ko reci... cenjena i postovana porodica, mislim na babu i dedu, pa onda i moj otac i tetka tako vaspitavani da sve bude podredjeno sto vecoj kulturi, obrazovanju, domacem vaspitanju, celokupnom utisku koji ostavljaju na svoju okolinu, jer zaboga, deda je bio neko i nesto (to vise u to neko davno vreme i zapravo u malom krugu ljudi). Onda je moj otac takvo ponasanje zahtevao i od mog brata i mene... uvek pazi kako se ponasas, javljaj se starijima, i koga znas i koga ne znas, budi fina i smerna, nemoj slucajno da bi neko rek`o vidi one Lazine unuke kako se ponasa i kako izgleda a oni su tako fina i postena porodica
I tako, to je ostavilo dobrim delom traga na mene i pratilo me dobar deo mog zivota... Uvek sam gusila svoje pravo ja, radi slike koju moram ostaviti pred drugima...I u firmi gde smo tata i ja skupa radili, morala sam zbog njega da pazim kakva sam i sta radim, kako se oblacim i ponasam, sve dok mi jednom nije pukao film pa sam pocela da teram po svome.
Osecam i dalje povremeno da mi je bitno tudje misljenje o meni, jer sredina u kojoj sam pocela da zivim je takva da voli da ispire usta tudjim pricama i sudbinama... mada znam da kako god da se ponasam, oni ce pricati ono sto njima odgovara a ne kako zaista jeste.

[DaDole]

Da..to je hipoteka koju svi,manje ili više,nosimo iz nekog našeg ranog djetinjstva pa i odrastanja..sjećam se kad su grudi počele da mi rastu,bakine vriske ..Brzo da ti si našla neki grudnjak,šta će komšije reći
ostane to u djetetu,zabilježeno i trajno kao opomena i kao ukor..