arheološke zanimljivosti i novosti

[paculjkica]

MISTERIJA: OTKUD TOČAK NA ZEMLJI 2.500 GODINA PRE NEGO ŠTO JE PRONAĐEN

Pronađena zagonetna igračka sa točkovima i to stara 7.500 godina, što znači da je postojala znatno pre nego što se zna de je postojao točak.

Istoričari su nam govorili da je najstarija civilizacija koja je napravila točak 5000 godina stara a ipak nova istraživanja govore da su postojali i pre toga, ali se ne zna ko ih je koristio.

Generacije ljudi i danas veruju da su najstarije civilizacije živele na Bliskom istoku, Kini i u grupama rasutim po svetu.

Rečeno nam je da je pre 3.000 čovek živeo u pećinama. “Sada imamo primer točka, malog autića koji je star 7.500 *godina”, rekao je Klif Daning koji ga je pronašao.



Starije je od bilo čega što je pronađeno u Centralnoj ili Južnoj Americi a da ima točkove, formirano je od gline a sad je pretvoreno u kamen.

Davut Beliktaj direktor kulture i turizma u gradu Mardin u jugoistočnoj Turskoj je izjavio: “U regionu smo takođe pronašli kamene lutke i pištaljke. Verujemo da su pištaljke i lutke stare oko 5.000 *godina”.

Interesantno je da pištaljke još uvek funkcionišu posle toliko hiljada godina.

Centralni pitanje je međutim, koja je to civilizacija bila koja je poznavala točak pre bilo kog drugog naroda na zemlji.

Kako to da je neka po svemu sudeći izolovana civilizacija poznavala točak, a onda nestala pri tom ne prenevši svoje znanje drugim narodima.

Istorija za sada ne zna odgovor koja je to civilizacija na prostoru današnje južne Turske bila ispred svog vremena za čak 2.500 godina a onda nestala.

(Vestinet.rs)

[причалица]

Otkriće na arheološkom lokalitetu Medvednjak kod Smederevske Palanke: Na kljovi divljeg vepra urezan lunarni ciklus od 28 dana podeljen u četiri mesečeve mene



ARHEOLOZI pretpostavljaju da je neobično ukrašena kljova divljeg vepra, stara oko osam milenijuma, pronađena u Medvednjaku kod Smederevske Palanke, prvi džepni kalendar na svetu.

- Na spoljnom delu kljove koja je mesečastog oblika, nalaze se četiri isto tako mesečasta proširenja, a na unutrašnjoj strani je urezano 28 minijaturnih trouglastih udubljenja. Ova predstava odgovara ciklusu meseca od 28 dana sa četiri karakteristične mene i ukazuje na to da je na kljovi najverovatnije predstavljen - mesečev kalendar - kaže prof. dr Milorad Stojić iz Arheološkog instituta SANU.
On podseća da je računanje i podela vremena zasnovano na ciklusu mesečevih mena, po mišljenju većine stručnjaka, najstariji kalendar.
- Lunarni kalendar je veoma dugo u upotrebi, još od paleolita. On se koristi i danas, na primer u praćenju začeća i razvoja deteta i slično, ali nikada i nigde nije nađena tako eksplicitna predstava kao što je slučaj sa predmetom iz Smederevske Palanke - kaže prof. dr Stojić.

On smatra da pronalazak ovog koštanog kalendara otvara mnogo novih pitanja, o neolitskoj civilizaciji u Pomoravlju, o tome da li su ljudi 6.000 godina pre nove ere pomoću lunarnog kalendara pratili prirodne cikluse setve i žetve, ili su planirali porodicu i pratili trudnoću.
- Otkriće iz Medvednjaka je nesumnjivo jedno od najvećih iz neolitskog perioda, ne samo zbog kljove - kalendara. Na ovom lokalitetu je nađeno više kultno-umetničkih predmeta od kamena i kosti nego na bilo kom drugom neolitskom nalazištu na svetu. Ukupan broj umetnički oblikovanih predmeta (figurina) od kosti iz mlađeg kamenog doba u Evropi, Maloj Aziji, Bliskom i Srednjem istoku je manji nego što je do sada, i to uglavnom slučajno, nađeno na lokalitetu u Smederevskoj Palanci - ističe dr Stojić.
Do sada je analizirano oko 200 predmeta od kamena serpentinita i više od 300 napravljenih od kosti, kljova vepra i mlečnih zuba jelena pronađenih na Medvednjaku.

- Veliki deo njih su figurine na kojima su realistično predstavljeni likovi zmija, glodara i ptica, što je jedinstven slučaj u neolitu Evrope. Zanimljivo je da su i najrealističnije figurine načinjene uz najmanje intervencije na kosti, u stilu minimalističe umetnosti. Naime, neolitski umetnici sa Medvednjaka su veoma vešto koristili prirodnu konfiguraciju kostiju da bi prikazali lice i, eventualno, neke druge anatomske delove životinje - kaže dr Stojić.
On navodi da su osim tih realističkih koštanih figura veoma zanimljive i figurine načinjene od pršljenova preživara i psa, kao i one od kraćih kostiju ovce, koze i srne.

- Ni kod figurina od pršljenova nije narušavan prirodni oblik, već je samo urezivanjem žlebova, krugova i simetričnim izvođenjem minijaturnih otvora stvarana željena predstava. Na taj način dobijene su kompozicije koje, zavisno od ugla posmatranja, predstavljaju bića iz realnog ili duhovnog sveta - navodi dr Stojić.

www.novosti.rs

[причалица]

Tim nemačkih arheologa pronašao je izgubljenje delove Memnonovih kolosa koji su nedostajali tim statuama iz 1350. godine pre Hrista, oštećenim u zemljotresu tokom rimske ere, rekao je danas egipatski ministar za antikvitete, Muhamed Ibrahim.


Memnonovi kolosi

Ibrahim je naveo da je nemački tim došao do otkrića izgubljenih delova u saradnji sa arheolozima iz egipatskog ministarstva za antikvitete. Prema njegovim rečima, radi se o delovima koji pripadaju pojasu jedne statue, i osnovi druge.
Memnonovi kolosi, dve masivne statue faraona Amenhotepa Trećeg koje od oko 1370. godine pre nove ere stoje u Tebanskoj nekropoli, preko puta Luksora, jedna su od najstarijih egipatskih turističkih atrakcija. One privlače turiste još od antičkih vremena.

Statue su visoke više od 18 metara i posvećene su faraonu iz 14. veka pre nove ere, koji je obožavan kao božanstvo.

One su jedini ostaci ogromnog hrama, sagrađenog u čast Amenhotepu Trećem.

[причалица]

Arheolozi, koji učestvuju u iskopavanjima na severu Grčke, otkrili su ulaz u grobnicu, kako se pretpostavlja, važne ličnosti iz vremena s kraja vladavine Aleksandra Velikog, izjavio je u utorak grčki premijer Antonis Samaras.

Samaras je, posle posete tom nalazištu u blizini starog grčkog grada Amfipolisa, izdao saopštenje u kojem je naveo da je otkriće "očigledno izuzetno važno" i da datira iz 325. do 300. godine pre nove ere.

Aleksandar Veliki umro je 323 godine p.n.e, a sahranjen je u Egiptu. Njegovo carstvo protezalo se od sadašnje Grčke do Indije.

Samaras je rekao da su s obe strane ulaza uklesane dve Sfinge, a da u grobnicu vodi širok put.

On je kazao i da tek treba da se utvrdi ko je sahranjen u toj grobnici.

Za sada nije precizirano dokle su arheolozi stigli s iskopavanjima na ovom nalazištu.

Drevni Amfipolis je osnovan kao atinska kolonija 437. godine p.n.e. a Filip Makedonski ga je osvojio 357. godine.

Postoje spekulacije da bi u grobnici mogli biti ostaci Aleksandra Velikog ili njegove supruge Roksane ili njihovog sina Aleksandra Četvrtog.

[причалица]

Arheolozi koji rade na velikoj grobnici iz perioda Aleksandra Velikog na severu Grčke ušli su u podzemni kompleks koji je izgleda opljačkan još u antičko doba.

Grčko ministarstvo kulture saopštilo je u ponedeljak da su arheolozi delomično istražili predsoblje grobnice u Amfipolisu i oktrili mermerni zid iza kojeg se nalazi još jedna ili dve prostorije.

Rupa na ukrašenom zidu i znaci nasilnog ulaza ukazuju da je grobnica davno opljačkana.

Grobnica potiče iz perioda izmedju 325. godine p.n.e. - dve godine pre smrti Aleksandra Velikog - i 300. godine p.n.e. Njeno otkriće podstaklo je spekulacije o sadrzazju, posebno pošto je lokaciju posetio i grčki premijer Antonis Samaras.

Spekuliše se da se u njoj nalazi veliko bogatstvo ili ostaci velikog vojskovodje ili njegove supruge Roksane ili njihovog sina Aleksandra Četvrtog.

Aleksandar Veliki umro je 323 godine p.n.e, a sahranjen je u Egiptu. Drevni Amfipolis je osnovan kao atinska kolonija 437. godine p.n.e. a Filip Makedonski, otac Aleksandra, osvojio ga je 357. godine p.n.e.

[paculjkica]

Stounhendž je upravo postao još misteriozniji


Misterija koja okružuje Stounhendž iznenada se produbila, i to bukvalno, pošto je nova studija pokazala da ispod ovog drevnog kamenog spomenika postoji još 15 do sada nepoznatih ili nedovoljno istraženih spomenika.

Stručnjaci su koristili različite tehnike uključujući i najnovije radare i 3D lasere kako bi, bez kopanja, napravili detaljnu mapu oblasti ispod Stounhendža.

Četvorogodišnji "Projekat skrivenog pejzaža Stounhendža" pokazao je da se ispod površine ovog drevnog kamenog kruga nalazi mnogo više nego što se mislilo.

Jedno od novih otkrića je i drevni kanal koji deli jarak koji se pruža sa istoka na zapad i koji je poznat kao Kursus.

Profesor Vins Gafni, arheolog sa Birmingemskog univerziteta i jedan od naučnika koji su radili na projektu, rekao je da veruje da je položaj Kursusa bio u skladu sa prolećnom i jesenjom ravnodnevnicom i da je verovatno služio kao prolaz ka centru Stounhendža sa juga.

Jarak i drugi novootkriveni spomenici "apsolutno su transformisali" pogled arheologa na ovu oblast, rekao je on.

Novo istraživanje nadovezalo se na prošlogodišnju studiju koja je nagovestila da je oblast oko Stounhendža najstariji konstantno naseljen region Britanije, prenosi Hafington post.

izvor

[причалица]

Reč je o senzacionalnom otkriću arheologa sa Univerziteta u Kembridžu, koji već godinama istražuju dolinu reke Sane



NA Topića brdu kod Prijedora pronađeni su ostaci kuće - zemunice, stare oko 5.000 godina.

Reč je o senzacionalnom otkriću arheologa sa Univerziteta u Kembridžu, koji već godinama istražuju dolinu reke Sane u saradnji sa Republičkim zavodom za zaštitu kulturno-istorijskog i prirodnog nasleđa Republike Srpske i prijedorskim Muzejom „Kozare“.

Pronalaskom ostataka poda i zida, kao i brojnih keramičkih predmeta, potvrđena je legenda da se u dolini Sane, u neolitskom dobu, vodio izuzetno intenzivan život, o čemu svedoče sve brojnija arheološka otkrića. Arheolozi vrše iskopavanja i u selu Zecovi kod Prijedora, koje je među najznačajnim arheološkim lokalitetima u BiH.

- Imali smo mnogo sreće u ovim istraživanjima. Na Topića brdu pronašli smo netaknut pod, zajedno sa 30 centimetara očuvanog zida i ognjištem u sredini. To je zaista veliki uspeh. Nakon istraživanja na lokalitetu Topića brda, prešli smo na brdo u selu Zecovi kod Prijedora, gde smo našli pod iz bronzanog doba, ali ćemo detalje tek utvrditi. U ovom trenutku mi pretpostavljamo da je reč o predmetima od pre 5.000 godina - kaže šef Odeljenja za arheologiju Univerziteta u Kembridžu, Čarli Frenč.

Arheolozi s Kembridža već nekoliko godina rade istraživanja u širem slivu reke Save i njenih pritoka. Istraživanja je podržala i Evropska unija, posredstvom projekta „Tempus“.

Prema rečima profesora arheologije Univerziteta u Kembridžu, Tonka Rajkovače, da se ovo otkriće desilo u Engleskoj, bilo bi velika nacionalna vest.

- Mislim da se radi o celom jednom naselju koje je verovatno ostalo sačuvano, a drugo uništeno lokalnim, seoskim grobljem. Mi ovde dolazimo sa namerom, po novoj konvenciji, da sve ono što se nađe u BiH pripada evropskoj kulturi, nije lokalnog karaktera. Biće objavljeno u evropskim časopisima i na ovaj način biće popunjena arheološka mapa. Imamo nameru da se vratimo ovde naredne godine - kaže Rajkovača.

[причалица]

Tri ogromne egipatske statue, koje su ležale na dnu Sredozemnog mora više od jednog milenijuma, izložene su danas u Institutu arapskog sveta u Parizu.



Muzej je postavio granitne skulpture kao najavu za svoju izložbu "Oziris: Misterije potopljenog Egipta", koja će biti otvorena 8. septembra.

Postavka sadrži blizu 300 artefakata, od kojih je većina pronadjena tokom podvodnih istraživanja pod vodjstvom francuskog arheologa Franka Godioa.

Godio je lično nadgledao postavljanje statua egipatskih božanstava Ozirisa i Izide kao i stele koja je prvobitno stajala ispred nekog hrama.
Ove statue su visoke skoro šest metara i teške četiri do pet tona.

Stela je takodje visoka šest metara i teži blizu 16 tona.

Sva tri spomenika pozajmljena su iz Pomorskog muzeja u Aleksandriji.

Godio i njegov tim su 1997. godine otkrili ruševine drevnog grada Kanopusa, a tri godine kasnije u ruševine mitskog Herakliona.

Oba grada su potopljena u VIII veku u seriji kataklizmičkih prirodnih katastrofa i nalaze se na dnu današnjeg zaliva Abukir.

O ovim gradovima su se raspredale razne legende sve dok ih Godio i istraživači Evropskog instituta za podvodnu arheologiju (IEASM) nisu pronašli, uz saradnju i pomoć egipatskog ministarstva antikviteta i Fondacije "Hilti".

Mnogi od predmeta koji će posetioci imati priluku da vide na izložbi ove jeseni prvi put su napustili Egipat, kazao je za AFP Godio, koji otkriće statua Ozirisa i Izide pamti kao "apsolutno fantastični trenutak".

[причалица]

Britanska Atlantida, velika praistorijska zemlja, locirana je između Škotske i južne Skandinavije i nju je progutalo more pre 7.500 godina. U jedinstvenoj operaciji, naučnici planiraju da potraže dokaze ljudske aktivnosti Britanske Atlantide u vreme kamenog doba.

Arheolozi se nadaju da će pronaći dokaze kremena, kao alata za proizvodnju, DNK biljaka i životinjskih vrsta koje su koristili davni stanovnici. Ovaj projekat košta nekoliko miliona funti, najveći je te vrste i vodiće do razvoja celog niza novih naučnih tehnika i mogućnosti.

Istraživanje britanske Atlantide prvi bi put moglo otkriti kulturu i životni stil desetina generacija praistorijskih Britanaca koji su onde živeli 6.000 godina, sve dok nisu nestali pod talasima sredinom šestog veka pre nove ere.

Prošlim istraživačkim radom na južnom delu Severnog mora pronađena su pojedina korita reka i dolina nestale teritorije.

Suvo područje imena Dogerlend koje se protezalo od Škotske progutala je voda u periodu od 18.000 do 5.000 godine prije nove ere.

Ronioci naftne kompanije 2012. pronašli su tragove 'izgubljenog sveta' s populacijom od desetak hiljada ljudi, koji su možda jednom bili samo srce Evrope.

Tim sačinjen od klimatologa, arheologa i geofizičara označio je tada zonu koristeći nove podatke kako bi ocrtali kompletno područje po kojem su jednom šetali mamuti. 'Izgubljenu zemlju' nazvali su Britanska Atlantida.

Naučnici veruju kako je za potapanje Britanske Atlantide kriv razoran cunami, a površina je bila znatno veća od mnogih zemalja današnje Evrope.Naučnici će s označenog područja uzimati uzorke i slati u laboratoriju, a za istraživanje će se služiti najmodernijom tehnologijom.

Otkrića bi mogla napraviti revoluciju u razumevanju širenja poljoprivrede. Dosadašnji dokazi upućuju na to da je znanje o poljoprivredi brzo podstaklo promene u ekonomskom i društvenom sektoru, međutim, pojedine analize Britanske Atlantide pokazuju da se poljoprivreda pojavila daleko pre navedenih promena, što upućuje na to da nije uticala na njih.

[причалица]

Otkriće pečata kneza Lazara u ostacima srednjovekovnog grada Rudnika je spektakularan nalaz do koga su u poslednjim danima ovogodišnje kampanje došli arheolozi Filozofskog fakulteta u Beogradu i Muzeja Rudničko-takovskog kraja.



Bili su zapanjeni kad je iz zemlje izronila metalna pločica-matrica s minuciozno ugraviranim vladarskim grbom, karakterističnim šlemom ukrašenim bivoljim rogovima i natpisom: "Gospodin Lazar knez sve srpske zemlje". Pečat je urezan "u negativu", kao slika u ogledalu, da bi se čitao pravilno posle otiskivanja u zlatu ili vosku.

- Reč je o jedinstvenom nalazu, do sad smo poznavali samo otiske pečata na vladarskim poveljama sačuvanim u riznicama. Po prvi put pronađena je matrica kojom su ti pečati otiskivani. Nju je mogao da nosi samo knez Lazar ili njegov najbliži saradnik iz dvorske kancelarije - kaže docent dr Dejan Radičević koji s kustosom Anom Cicović rukovodi istraživanjima.

Oni ističu da je pronalazak kneževog pečata definitivno potvrdio važnost srednjovekovnog Rudnika i nagovestio da je u gradu postojala vladarska rezidencija.

- Rudnik je bio vrlo važan izvor Lazareve ekonomske moći, a pečat dokazuje da je on boravio u njemu i izdavao povelje - kaže dr Radičević. - Lazar je šireći državu sledio tradiciju Nemanjića i ovladavao ključnim rudarskim mestima, od Novog Brda do Rudnika, koji mu je bio veoma značajan.

Da bi precizno ustanovili od kog je metala izlivena matrica poslali su je na ispitivanje u Republički zavod za zaštitu spomenika kulture.

- Spektrometrijska analiza je dala neverovatan rezulatat, da je reč o autentičnoj leguri koju su napravili ovdašnji metalurzi - kaže dr Radičević. - Pečat je napravljen od legure koja sadrži 80 odsto bakra, osam odsto olova, šest odsto kalaja, dva odsto cinka i jedan procenat silicijuma. Suštinski, to je olovno-kalajna bronza kojoj su ostali legirajući elementi dali posebne osobine.

[причалица]

nastavak:

Stručnjaci smatraju da je s pečatne matrice otiskivana prednja strana žiga i da je verovatno imala i drugi deo.

- Za drugim delom pečata i za ostacima vladarske rezidencije potraga tek počinje - kaže dr Radičević. - Pečat koji smo pronašli podseća na "veliki tipar" kojim je overena povelja svetogorskom manastiru Pantelejmonu, ali i na pečat s pisma Dubrovčanima.

Titula koju je Lazar koristio na rudničkoj matrici i tip viteškog šlema stariji od prikazanog na reljefu u Hilandaru, ukazuju da je ovaj pečat knez koristio u ranoj fazi vladavine.

- Verovatno je reč o periodu neposredno posle 1373. kad je pobedio velikaša Nikolu Altomanovića u sukobu oko Rudnika - kaže dr Radičević. - Od tada ovdašnji rudnici i gradovi postaju značajan izvor moćikneza Lazara, a docnije despota Stefana Lazarevića i Vuka Brankovića. Ovde je radila najdugovečnija i poslednja kovnica novca srednjovekovne Srbije.

Srednjovekovni Rudnik nije bio zaštićen zidinama i možda je to razlog za gubitak i otkriće kneževog pečata. Naime, odmah posle Kosovskog boja 1389. ugarski kralj Žigmund pokrenuo je pohod na "šizmatičku" Srbiju, a prvi cilj mu je bilo osvajanje "Rudničke planine" i njenih bogatstava. Međutim, naišao je na žestok otpor i morao je da se povuče. Zatim je 1390. bezuspešno opsedao Ostrvicu, glavnu rudničku tvrđavu.

- Ugarski upad je kratko trajao zbog neočekivano upornog otpora Srba, koje je najverovatnije predvodio velikaš Nikola Zojić - objašnjava dr Radičević za “Novosti”. - Zojić nije učestvovao u Kosovskom boju jer je ostavljen da brani severnu granicu, što znači da su Srbi bili svesni opasnosti od Ugarske.

Ugari su iskalili bes na civilnom naselju Rudniku.

- Lazarev pečat smo pronašli u otpadnoj jami, kao da ga je neko bacio u zadnjem trenutku, da bi sprečio da vladarska oznaka bude pronađena i zloupotrebljena - kaže dr Radičević. - Taj arheološki sloj ukazuje da je grad bio spaljen i razoren. Tokom obnove preko neobične skrivnice je podignuta nova velika građevina, koja je praktično sačuvala pečat.

Ana Cicović kaže da će od četvrtka pečat biti izložen u Muzeju Rudničko-takovskog kraja u Gornjem Milanovcu.