Ili sam ja samo histerična mama..
Na kraju svake školske godine, osnovcima sledi testiranje.
Pod izgovorom da se na taj način smanjuje stres prilikom
polaganja prijemnog ispita, odnosno završnog, na kraju
osmogodišnjeg školovanja. I dobro, to je ok.
E sad, ono što ja smatram problemom, je način testiranja.
Testovi se sastoje iz kratkih pitanja, na koja se očekuju
kratki i konkretni odgovori. Ne snalaze se svi najbolje na
takvoj vrsti testova. Neko se bolje snalazi kada odgovara
usmeno. Nekome više odgovaraju pitanja na koja može
nešto opširnije napisati. I što je najgore, u toku školske
godine, skoro da nema usmenog propitivanja, nego ih pripremaju
za taj godišnji test, pa sve vreme imaju samo takve testove.
Menemi se dete naičisto deprimiralo.
Nije da ne zna odgovor, nego nikako nije siguran koju tačno
reč očekuju da napiše na toj kratkoj crtici.
Primer
Grad ima više ______________ od sela.
Golubova? Stanovnika? Zagađenog vazduha? Škola?
Svega toga zajedno? A jedini tačan odgovor je ’’funkcija’’.
Veća je mogućnost da utrefiš brojeve za loto.
Koja je korist od takvog znanja?
Zar nema svako od nas pravo da uči/pamti na svoj način?
Moraju li svima nama mozgovi da funkcionišu na isti način?
Gde je tu mesto za buduće ljude sa interesantnim mislilištima,
koji mogu da daju potpuno svoj fantastičan i originalan odgovor?