Mast je (ipak) dobra?

[Man]

Mast je (ipak) dobra?

Potrebno je što pre u svakodnevnu ishranu vratiti ozloglašene masnoće, jer su zapravo dobre, tvrde nutricionisti.



Masnoće su lanci ugljenikovih atoma za koje su pričvršćeni atomi vodonika. Kad u organizam unesemo mast, ona se razlaže i ulazi u naš krvotok gde služi za transport vitamina A, D, E i K koji su rastvorljivi u masnoćama.

Zbog te činjenice ne smemo izbaciti masnoće iz ishrane. Najbolji primer je punomasno mleko koje u sebi sadrži sva četiri pomenuta vitamina. Ako se izbaci mast, izbacuje se i sistem koji će organizmu dostaviti te vitamine.

Nutricionisti veruju da su proizvodi poput nemasnih sireva jogurta i drugih namaza, jedan od razloga zašto ljudima hronično nedostaje vitamin A.

On je naročito važan za zdravlje kože, kose, očiju i imunološkog sistema, a slična stvar je i s vitaminom E, kalcijumom, magnezijumom, cinkom i gvožđem.

Masnoća naš organizam snabdeva energijom, pa će vam komad slanine pružiti duži osećaj sitosti nego, na primer, ovsena kaša. Takođe, masnoća igra ključnu ulogu u stvaranju spoljnih slojeva ćelija organizma, pa se preporučuje da svaku vrstu povrća (spanać, šargarepa, kelj, itd.) prelijete puterom.

Masti ne debljaju



Prema mišljenju nekih nutricionista, unos masti u organizam ne bi trebalo ograničavati, jer ne postoje dokazi da se zbog masti povećava telesna težina.

Istraživanje sprovedeno davne 1956. dokazalo je da telo apsorbuje masti u količinama koje su mu potrebne, a ostalo izbacuje telesnim izlučevinama.

Iz ishrane nije potrebno izbaciti ni ugljene hidrate, budući da glukoza energijom snabdeva mozak, ali zato nije potrebno jesti hleb koji povećava nivo šećera u krvi što pospešuje povećanje telesne težine ako osoba nije previše aktivna.

Potrebno je izbaciti hranu baziranu na skrobu, jer su krompir i pirinač vrlo slabi izvori vitamina i početi jesti "pravu" hranu poput mesa, ribe, mlečnih proizvoda i povrća.

Ipak, ovo ne bi trebalo doživeti kao zeleno svetlo za prežderavanje slaninom jer već sledeće nedelje se možete razočarani kada pročitete da su masti (ipak) štetne.



link

[Steppenwolf]

Ja sam odrastao na masti i leba i alevom paprikom i nista mi nije falilo.
Ne hebem 5 posto ove nutricioniste, jedem sve ali umereno.

[причалица]

naravno da je mast dobra

[причалица]

Najnovija istraživanja ukazuju da konzumacija jaja ima pozitivan učinak na metabolički sindrom i sitost.
Jaja pozitivno utiču na metabolizam HDL holesterola (dobrog holesterola) kod žena i muškaraca sa metaboličkim sindromom.



Stručnjaci navode da proteinski doručak koji sadrži oko 35 grama proteina iz jaja ili govedine, produžava sitost i smanjuje verovatnoću uzimanja grickalica kasnije tokom dana i to naročito onih zasićenih mastima.
Istraživanja sprovedena u poslednjih 40 godina dokazuju da zdrave odrasle osobe mogu jesti jaja bez straha da će im to povećati rizik od bolesti srca. Analize pokazuju i da jaja imaju 14 odsto manje holesterola (185 mg) nego što je ranije izmereno.
Lekari takođe navode da će se holesterol u krvi više povećati ako se konzumiraju zasićene masti kojih, kako je utvrđeno, u jajima ima malo.

http://zena.blic.rs/Zdravlje/11059/Jaja_pozitivno_uticu_na_metabolizam_

[причалица]

onomad sam napravila običnu musaku ali na masti, ne na zejtinu. ove moje dve su se udavile koliko im je bilo slatko

[Sagacity]

Što je babi milo, to joj se i snilo...
Pa nije loša sigurno. Nekada su ljudi na masti živeli, ali sigurno nisu imali ovolike količine kao mi. Štedelo se, pa nisu imali problema. Sad ''kokneš'' veliki kašiku masti očas posla...Zato ljudi imaju problem, zbog pretervianja...
Ja sam za kombinaciju i masti i ulja i maslinovog ulja, s'tim što ovo dvoje poslednje koristim najviše...

Nema dobrog podvarka bez masti...

[Nežnicah]

Kažu da su one svinje mangulice čudo jedno da ništa njihovo nije nezdravo.... ali je cena njihovog mesa ista kao cena teletine

[причалица]

Profesor Filip Even, čija se knjiga "Istina o holesterolu" (La verite sur le cholesterol) upravo pojavila, tvrdi da povećan holesterol nije izazivač ateroskleroze (sužavanje krvnih sudova), kao i da koncepti dobrog i lošeg holesterola nemaju osnova, a da su lekovi protiv povećanog holesterola beskorisni, pa čak i opasni.

Even, međutim, nije jedini koji to tvrdi.
Još pre više od 20 godina, kako je objavljeno na veb sajtu "Rue 89", profesor Marian Apfelbaum je objasnio u knjizi “Živeti sa holesterolom” da antiholesterolski “pohod” počiva na nelogičnosti, da se, kako smatra, zbog toga što se povišen nivo holesterola i srčani napadi javljaju među istom populacijom, prvi uzrok drugome.

Tu je i Mišel de Loržerij, francuski kardiolog i istraživač iz francuskog Nacionalnog centra za naučna istraživanja (CNRS), autor knjiga “Holesterol, laži i propaganda” (Cholesterol, mensonges et propagande) i “Sprečiti infark i moždani udar” (Prevenir l'infarctus et l'AVC), koji, između ostalog, objašnjava da je holesterol neophodan za dobro funkcionisanje ćelija, mišića, neurona, srca, mozga i varenja.


On smatra da bez njega ne bi mogla da bude moguća nikava komunikacija među ćelijama, kao i da je holesterol u osnovi polnih hormona, kao i hormona stresa, reprodukcije i veoma dragocenog vitamina D, tako da bi dejstvo na njega lekovima moglo da bude “čarobnjački” posao.

Osim toga, na inicijativu šveđanina Ufea Ravnskova, autora dela “Mitovi o holestrolu”, 98 istraživača i lekara, među kojima većina objavljuje u renomiranim listovima kao što je “Lanset”, okupilo se 2002. godine u okviru Međunarodne mreže holesterol skeptičara - THINCS (The International Network of Cholesterol Skeptics), preneo je francuski list “Nuvel observater”.

Svi kažu da je, kako piše “Nuvel observater”, svako sa svoje strane došao do zaključka da ništa u naučnoj literaturi ne dokazuje postojanje veze između nivoa holesterola i ateroskleroze.

http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Ve...ljuje-arterije

[PRCKO]

ja sam onda najzdraviji covek na svetu

[PRCKO]

[Nežnicah]

ne znam kako, ne znam zašto, ali meni jela pripremana na svinjskoj masti jako smetaju i izbegavam je samo iz tog razloga jer mi ne bude dobro posle takvog obroka. ono što mi nije jasno je da generalno svinjsko meso i prerađevine dobro podnosim, ali eto konkretno svinjsku mast ne

[причалица]

Холестерол ипак опасан

Наши кардиолози и ендокринолози не прихватају тврдње страних стручњака да холестерол не зачепљује артерије

(Фото Д. Јевремовић)

Тврдње да холестерол није кривац за зачепљене крвне судове, који су могући узрок инфаркта и шлога, и да је прича о опасности од холестерола преувеличана, које су изрекли француски стручњаци, наши специјалисти примили су ипак са великом резервом.

Са тврдњом француског лекара да без холестерола нема живота, као и да су можда сувише строге и претеране најновије препоруке о вредностима масти које се сматрају пожељним за добро здравље, још би се и сложили, али дефинитивно инсистирају на у многим студијама доказаној вези између вишка холестерола и атеросклерозе (обољење настало због масних наслага на зидовима крвних судова).

Угледни новосадски ендокринолог професор др Лазар Лепшановић каже за „Политику” да је оваквих вести било и раније. Међутим, број тих истраживања и радова који негирају везу холестерола и атеросклерозе, далеко је мањи од студија које су недвосмислено утврдиле да је повишење одређених фракција холестерола штетно по организам.

– Не постоји „лош” и „добар” холестерол – све је то један исти холестерол, а ови термини уносе забуну. Холестерол је масна материја која служи да се изграде ћелијске опне и везе унутар ћелије, важне за синтезу хормона полних и надбубрежних жлезди, као и за синтезу жучи. Без холестерола нема живота, то је неопходна материја. Међутим, у одређеним ситуацијама, када су његове количине изразито повишене – постаје штетан – објашњава овај ендокринолог, који се посебно бави проблемом липида – масти у крви. Др Лепшановић истиче да је холестерол заправо једна масна материја, нерастворљива у води и крви, па према томе он плива по површини. Као такав холестерол не би могао да циркулише, већ се везује за одређене беланчевине и ствара липопротеине који служе као транспортер масти у организму – било масти које се ресорбују у цревима и стижу у јетру, било масти које се синтетишу у јетри, па из ње крећу до других органа.

На том путу липопротеин се претвара ЛДЛ, који је јако богат холестеролом, а треба да уђе у ћелије. Када је његова концентрација висока, то представља опасност за крвне судове, јер се он скупља у површинском слоју крвног суда, нагомилава и покреће процес атеросклерозе.
– Холестерол је неопходан у одређеним количинама, али ако су његове вредности повишене, нема дилеме – он је штетан и први пут чујем да није одговоран за зачепљење крвних судова. До овог повећања вредности холестерола долази или због спољних узрока, у првом реду исхране, или из унутрашњих чинилаца када постоји одређени дефект на ћелијским мембранама то јест нема одређених рецептора, који омогућавају улазак холестерола у ћелију, па вишак холестерола остаје у циркулацији и улази у друге ћелије. Ово је тежи, генетски облик, па се тако дешава да мршави људи и те како могу да имају повишени холестерол. Ипак, чешћи узрок лежи у храни и на њега можемо да утичемо – каже др Лепшановић.

Данашња пракса да се због уштеда у лабораторијским анализама све чешће тражи само основна анализа холестерола, такозвани укупни холестерол, по речима нашег саговорника није добра.

Овај лекар, међутим не слаже се са француским лекаром да су лекови за лечење холестерола бескорисни и чак опасни.

– Критеријуми за давање лекова су сложени. На одлуку да ли ћемо дати таблете не утиче само тумачити вредности холестерола из анализе, већ и додатни фактори – да ли је реч о пушачу, да ли има висок крвни притисак, шећерну болест или је гојазан, као и да ли има неког у породици ко је рано добио инфаркт, мождани удар или анеуризме – набраја др Лепшановић.

Академик и кардиолог, др Миодраг Остојић каже да информација о холестеролу који није штетан није објављена у стручним часописима, већ у некој књизи, па она нема веродостојност.

– Ово чујем први пут. Пушење, притисак и холестерол су доказано највеће убице. Ако неко настави да пуши и има притисак, не вреди ни да му дајемо таблете за холестерол. Чувени липидолог из Аустралије др Батлер је утврдио да нам је за све функције довољан холестерол са којим се родимо – 3,8 милимола, а све остало што је веће и штетно добијамо из спољне средине, због пуно масне исхране, брзе хране, мање активности – каже др Остојић.
За лекове статине, др Остојић каже да су доказано ефикасни и да су за атеросклерозу оно што је пеницилин био за инфективне болести. Каже да од оваквих информација код нас нема користи, јер наш народ има изузетно високе вредности холестерола.


Оливера Поповић
објављено: 20.02.2013.
http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Holesterol-ipak-opasan.sr.html