Kakva deca nam rastu?

[Sagacity]

Beograd -- Za poslednjih pet godina mladi i deca sve više podržavaju ideju etnički čiste države, netolerantni su prema gej populaciji i spremni su na nasilje nad njima.

Prema istraživanju koje je objavio nedeljnik NIN, znatan procenat dece i mladih ima negativan stav i prema ateistima, HIV pozitivnima i odličnim učenicima.

Istraživanje je sprovedeno u maju i njim je obuhvaćeno 1.358 dece i mladih starosti od 12 do 18 godina iz deset mesta širom Srbije, a organizovali su ga Centar za prava deteta, Koalicije za monitoring prava deteta u Srbiji i organizacija "Sejv d čildren".

Gledano po ukupnom procentu dece i mladih koja podržavaju negativne stavove o nekoj populaciji, na prvom mestu rang liste su osobe drugačije seksualne orijentacije, prema kojima negativan stav ima 36 odsto ispitanika. Na drugom su ateisti (23,0%), na trećem pripadnici drugih nacionalnosti (21,8%), a slede HIV pozitivni (19,0%) i odlični učenici (18,9%).

Negativno su ocenjivani i muškarci koji nisu navijači - 15,3 odsto dece i mladih prema njima ima negativan stav, oni koji misle drugačije od većine (15,2), polaznici programa nevladinih organizacija (14,5%) osobe sa invaliditetom (14,0%), sunarodnici drugačije veroispovesti (11,8%), pripadnici drugih rasa (11,2%) i žene (10,5%).

Istraživanje, koje NIN opširno predstavlja, pokazalo je, između ostalog, da se pogoršala situacija i u pogledu odnosa dece i mladih prema ljudskim pravima, jer im je ta ideja sada još manje bliska i poznata nego ranijim generacijama.

Dečaci su i dalje u znatnoj meri spremni da podrže nasilje, participacija u školi je i dalje nedovoljna, a interesovanje učenika za učešće u odlučivanju u školi je alarmantno nisko.

Skoro polovina dece i mladih zna gde mogu da kupe alkohol, a da ih prodavci ne pitaju ništa o godinama. Trećina dece i mladih razume zašto ljudi imaju potrebu da veštački menjaju stanje svesti, a svako osmo dete smatra da marihuanu treba legalizovati. Skoro polovina dece i mladih smatra da su klađenje i kockanje u njihovoj generaciji poprimili zabrinjavajuće razmere, a trećina njih nije saglasna s tim.

Izvor:B92

[sudjenik]

terminatori

[Sagacity]

I u moje vreme je bilo tuče i noževa u školi. Sećam se dečka iz gimnazije koji je proboden nožem od strane druga u diskoteci. Imala sam tri školeske drugarice u odoljenju koje su bile na ''lakim drogama''. Kasnije je jedna od njih postala ozbiljan narkoman. Srećom, ''skinula'' se u zadnjem momentu.
Da li je toga bilo manje tada nego sad, ne znam. Moguće je da je sada i tehnologija ta koja mnogo toga može pokazati, a ranije nije bilo takvih mogućnosti.
Ili su današnja deca ipak mnogo agresivnija...

[Sarmica]

Kao da pre nisu bile dostupne deci svakojake alatke
Toga u moje vreme nije biloMa ja krivim roditelje za sve, pre se znalo ko je dete ko tatko i mama, danas se nema vremena ni za šta

[Sagacity]

U moje vreme je bilo toga, ali ne u tolikoj meri. Sećam se braće koji su sačekivali ispred osnovne škole i tražili novac od učenika. Bilo je svega i tada..Ali u manjoj meri.
Uvek je bilo tih nekih super agresivnih....Ali danas, kao da se taj broj povećava. Iskreno, nemam decu , pa nemam ni pravo pričati nešto puno na ovu temu, ali mi stvarno nije jasno ko je kriv za ovakvo maloletničko ponašanje.

Tačno je da sve kreće iz kuće, ali da li je samo to uzrok agresivnom ponašanju?

Kažem, i u moje vreme je bilo narkomana. Čak sam i učila sa njijma. Devojke koje sam pomenula, učile su samnom gimnaziju i bile solidne učenice. Momak koji je izbo druga nožem, učio je srednju tehničku itd. Ali to ipak nije bilo nešto učestalo u to vreme...

[DaDole]

Sveopšta devalvacija morala i sistema vrednota nije mogla da zaobiđe ni vaspitanje i autoritet roditelja,a ni roditelje kao stub koji usmjerava i valorizuje,kažnjava i vodi brigu.

[Nežnicah]

02. 03. 2013. 19:09h
Đaci pretukli školskog pedagoga


Pedagoga srednje poljoprivredne škole u Prokuplju M. N. brutalno su pretukli srednjoškolci dok je izlazio iz školskog dvorišta.

Incident se dogodio juče oko 13.30 sati, kada su ga trojica napadača s kapuljačama na glavama sačekala na izlaznoj kapiji, a potom urlajući na njega počeli da ga udaraju po glavi i leđima. Očevici kažu da se sve dogodilo munjevito i da su mladići odmah pobegli na različite strane, piše "Kurir".

Muškarcu M. N. koji je zadobio više hematoma i poderotina na glavi i leđima, hitna pomoć je ukazana u prokupačkoj bolnici, a za napadačima policija traga.
Pretpostavlja se da je "sačekuši" na pedagoga prethodio sukob tri učenice Medicinske škole iz Prokuplja sa učenicom Poljoprivredne škole. Tri devojke su pre par dana nasrnule na tu devojku, a tuču je sprečio upravo M. N. koji je, videvši gužvu u dvorištu, izašao.

Izvor

[kojica]

Kakav svet im ostavljamo dobro je da nam i rastu..

[Bisernica]

Beograd -- Za poslednjih pet godina mladi i deca sve više podržavaju ideju etnički čiste države, netolerantni su prema gej populaciji i spremni su na nasilje nad njima.

 

Prema istraživanju koje je objavio nedeljnik NIN, znatan procenat dece i mladih ima negativan stav i prema ateistima, HIV pozitivnima i odličnim učenicima.

 

 

Istraživanje je sprovedeno u maju i njim je obuhvaćeno 1.358 dece i mladih starosti od 12 do 18 godina iz deset mesta širom Srbije, a organizovali su ga Centar za prava deteta, Koalicije za monitoring prava deteta u Srbiji i organizacija "Sejv d čildren".

Gledano po ukupnom procentu dece i mladih koja podržavaju negativne stavove o nekoj populaciji, na prvom mestu rang liste su osobe drugačije seksualne orijentacije, prema kojima negativan stav ima 36 odsto ispitanika. Na drugom su ateisti (23,0%), na trećem pripadnici drugih nacionalnosti (21,8%), a slede HIV pozitivni (19,0%) i odlični učenici (18,9%).

Negativno su ocenjivani i muškarci koji nisu navijači - 15,3 odsto dece i mladih prema njima ima negativan stav, oni koji misle drugačije od većine (15,2), polaznici programa nevladinih organizacija (14,5%) osobe sa invaliditetom (14,0%), sunarodnici drugačije veroispovesti (11,8%), pripadnici drugih rasa (11,2%) i žene (10,5%).

Istraživanje, koje NIN opširno predstavlja, pokazalo je, između ostalog, da se pogoršala situacija i u pogledu odnosa dece i mladih prema ljudskim pravima, jer im je ta ideja sada još manje bliska i poznata nego ranijim generacijama.

Dečaci su i dalje u znatnoj meri spremni da podrže nasilje, participacija u školi je i dalje nedovoljna, a interesovanje učenika za učešće u odlučivanju u školi je alarmantno nisko.

Skoro polovina dece i mladih zna gde mogu da kupe alkohol, a da ih prodavci ne pitaju ništa o godinama. Trećina dece i mladih razume zašto ljudi imaju potrebu da veštački menjaju stanje svesti, a svako osmo dete smatra da marihuanu treba legalizovati. Skoro polovina dece i mladih smatra da su klađenje i kockanje u njihovoj generaciji poprimili zabrinjavajuće razmere, a trećina njih nije saglasna s tim.

Izvor:B92

Sve navedeno govori u prilog činjenici da se u današnjem svetu decom ponajmanje bave roditelji ,
a i onda kada se bave ,to uglavnom nije na osnovi koja ostavlja pozitivne efekte,što je slučaj sa
velikom većinom ....Oni koji roditeljstvo shvataju kao zadatak koji nosi sa sobom ogromnu odgovornost
su manjina ,na žalost ...mnogima je danas uz dete potrebno i uputstvo za upotrebu !!
Rezultati istraživanja govore o tome koliko smo mi kao društvo spremni da verujemo u stereotipe koje
sami o sebi gradimo - kako smo tolerantni,gostoprimljivi,druželjubivi,istinoljub ivi,nenasilni i nebeski u svakom
pogledu .....teško nama sa nama ,a i ovim budućim generacijama neće biti lakše !!

[причалица]

suština je u tome da se roditelji ne bave decom. nisam videla problematično dete koje ima bilo kakav normalan odnos sa roditeljima (ili roditeljem), uvek su to bila deca iz razorenih porodica, zapostavljena deca, deca siledžijskih roditelja....
da li su roditelji isuviše zauzeti preživljavanjem, da li se otuđenost počela najviše oslikavati na porodičnom planu (gde ima najpogubnije posledice za dušu i društvo) - ne znam...
ni jedan roditelj ne može očekivati da ima dete na koje će biti ponosan ako mu ne posvetu pažnju koja mu je potrebna.

[Profisale]

Pametna.

[DaDole]

Djecu ćemo naučiti da budu dobri ljudi samo ako im pružimo sopstveni primjer. Nažalost, taj proces važi i u obrnutom slučaju.

Mališani usvajaju modele ponašanja koje vide od odraslih, bili oni dobri ili ne. Ako želimo da najmlađi krenu našim stopama, moramo voditi računa i o putu koji biramo i o emocijama koje prenosimo.

Pogledajte zanimljiv spot koji nam na vrlo upečatljiv način pokazuje važnost naslijeđa koje ostavljamo mališanima, jer dijete nije ono što smo mi bili nekad, već ono što će čovječanstvo tek biti.

Za samo 60 sekundi: Video koji će vam promijeniti pogled na život!

http://www.youtube.com/watch?feature...&v=gXjE68-_jBs

[DaDole]

Evo kako da upropastite svoje dijete u 10 koraka!

1. Ispunite mu svaku želju i vaspitaćete ga u uvjerenju da se čitav svijet okreće oko njega.

2. Kad izgovori neku psovku ili prostu riječ, nasmijte mu se od srca, pa će vaše djete povjerovati da je veoma zabavno.

3. Nemojte mu nikada govoriti o moralu: ovo valja ovo ne valja, ovo smiješ učiniti, ono ne smiješ... Ne govorite mu o dužnostima i obavezama prema društvu.

4. Uvijek spremajte za njim i oslobodite ga svake obaveze.

5. Svađajte se stalno pred njim, pa se neće začuditi ako se bilo šta dogodi u porodici.

6. Dajte mu novac svaki put kad zatraži i neka ga troši kako hoće. Ako ste vi patili, ne mora vaša maza!

7. Ispunite mu svaku želju kad je riječ o jelu i piću.

8. Uvijek budite na njegovoj strani kad ga neko napadne: učitelj, profesor, veroučitelj, susjed... tako ćete ga odgojiti u uvjerenju da je uvijek u pravu.

9. Kad upadne u u bilo kakvu nepriliku, recite da ste vi krivi i tako ćete ga osloboditi svake odgovornosti.
Ako učinite 80% od navedenoga, budite zadovoljni, ostvarili ste cilj. Upropastili ste svoje djete!

[Malisic Milan]

Nedavno sam poslom bio u domu jednog preduzetnika, i on je rekao nešto ovako:"Kad sam bio u osnovnoj školi, dođem kući i počnem da kmečim kod oca što mi je učitelj udario šamar.Otac me pita: Pa, što te udario?-Nisam uradio domaći zadatak!-Otac:E, ako, što ti nije udario još dva!"

I ja sam dobio poneku šljagu, poneki prut po zadnjici, kao i većina mojih vršnjaka...Nismo znali od 5. god. da koristimo računar, ali nikad ne bih menjao svoje detinjstvo za njihovo.Putujem pre noćnim busom skoro do Slovenije, i uđu neki Ukrajinci, Poljaci, šta li su, svi pokušavamo da dremnemo malo, a dete njihovo od 4-5 god vrišti kao da mu čupaju nokte, i majka mu samo nešto priča...Mislim se, lupi ga malo, da vidiš kako će ćutati, a ne da ceo bus ne može spavati.

[Padalica]

Slika koju bi trebalo da vidi što više ljudi... Učite svoju decu da su lepa. Učite ih sportu; zdravom životu. Učite ih da su divni i posebni i da nikada ni na koga ne moraju da liče. Čak ni na vas.

​

[причалица]

Slika koju bi trebalo da vidi što više ljudi... Učite svoju decu da su lepa. Učite ih sportu; zdravom životu. Učite ih da su divni i posebni i da nikada ni na koga ne moraju da liče. Čak ni na vas.

​

joj...a je l znaš u koliko se domova (ako se domom mogu uopšte nazvati takve porodice) ne gasi tv i sa tog tv-a stalno emituje ''pink'' ?
i ne samo ''pink''...ima i onih debilnih ''tlc'' i ''e!'' programa, oni su još gori od ''pinka''....a sve je to deci non-stop nadomak očiju.
šta očekivati od dece kojom se niko ne bavi....nisu deca kriva, krivi su roditelji.

[DaDole]

Odgajamo li djecu ili idiote?



Autor: Boris Pišot

Tokom aprila i maja meseca, imao sam nekoliko izleta sa školskom decom po pitomim planinama i brdima Srbije. Vremenske prilike su bile takve da smo išli isključivo na jednodnevne izlete, koji su podrazumevali pešačenja od par sati i obroke na otvorenom.

Cilj ovih izleta nije bio samo odvajanje starijih osnovaca od sedenja za računarom i nabijanje kondicije, već pre svega edukacija za bezbedan boravak na otvorenom, kao i posmatranje rada u grupi okupljenih dečaka i devojčica.

Brižni roditelji i njihovi saveti

Pođimo najpre od susreta sa roditeljima, koji obeshrabruju ne samo decu, već i vodiče. Da parafraziram nešto rečeno u filmu o našim naravima: “Deco moja, kakve roditelje imate, više bih voleo da su to roditelji neprijatelja nego vaši.”

Enormna količina roditeljske brige i kuknjave, kojoj smo bili izloženi mi instruktori i planinarski vodiči, više je nego poražavajuća. Jednom rečju deca odrastaju u sterilnoj tvrđavi daleko od svega normalnog za taj uzrast – igre, prljanja, samostalnosti, avanture, prirode, zemlje i neba. Uz to, u prisustvu roditelja deca su vidno ukočena i nesigurna. Roditelji brinu kako će se deca sačuvati od vukova, medveda, izgladnjavanja, kiše, opekotina, blata, trave, šume, potoka…. Čudna lista opasnosti koje vrebaju decu u prirodi nedaleko od grada.

Naredno gorko iskustvo su saveti koje roditelji daju deci pre ulaska u autobus i koji zvuče skroz katastrofično: “Čuvaj se zmija i divljih životinja… Pazi se gromova… Nemoj da poletiš sa vrha planine u ambis… Budi miran…” Sve to prate tužni pogledi odvajanja, valjda zato što deca sama odlaze “u smrtonosne divljine Divčibara”.

Komunikacija

Međusobna komunikacija dece tokom prvih sat-dva uopšte ne postoji. Umesto nje, prisutna je komunikacija u kojoj dominiraju mobilni telefoni i igrice, kao i otuđeno bivstvovanje u grupi sa slušalicama u ušima. I kasnije tokom izleta, deca se teško odriču mobilnih telefona. Postepeno, ta zavisnost lagano nestaje tokom boravka na otvorenom, ali jedan manji broj dece se žestoko opire gašenju mobilnih i muzičkih uređaja.

Hrana i oprema za boravak u prirodi

Za žaljenje je i sam pogled na hranu i delove opreme koju su roditelji spakovali deci. U skoro 100% slučajeva deca nisu učestvovala u pakovanju i nemaju pojma šta nose u rancu, ni od hrane ni od presvlake. Iako su dobili precizan spisak, roditelji nisu našli za shodno da ga se pridržavaju. Umesto suvog voća, jabuke, dovoljne količine vode za višečasovno pešačenje, deca su pošla sa gomilom grickalica, žvaka, bombona, sokova, sokova u prahu za rastvaranje….

Toalet papir je bio najčešće zaboravljana stvar sa spiska. Poneko je poneo papirne maramice zbog kijavice, a nekom su ostale salvete od sendviča.

Rezervne čarape je imala samo jedna devojčica (8 razred).

Flašu vode od 1 litra imalo je jako malo dece, jer roditelji ne vide ništa loše u tome što dete ne pije vodu, već samo konzumira voćne sokove, koji su naravno prepuni šećera i ne gase žeđ tokom pešačenja.

Šibice i preklopiv nožić su naučna fantastika. Nije ih imalo ni jedno dete iako smo i na tome insistirali u spisku.

I mene je posle svega uhvatio strah da li ćemo uspeti da kod dece aktiviramo onaj prirodni osećaj zadovoljstva i uživanja u aktivnostima na otvorenom prostoru.

Smisao škole za boravak u prirodi

Suština ove škole u prirodi je osposobiti decu za siguran boravak na otvorenom, razviti im ljubav prema prirodi, tako da ovakve aktivnosti postanu njihova potreba.

Ali preduslov za to jeste da uspemo da edukujemo roditelje.

[DaDole]

Deca moraju da se prljaju.
Deca moraju da kisnu.
Deca moraju da osete hladnoću.
Deca moraju da znaju da je lako osušiti cipele u šumi.
Deca moraju da znaju da upale vatru.
Deca moraju da nauče da koriste nož, sekiru, testeru.
Deca moraju da znaju da se umotaju u najlon i presede pod drvetom dok pada kiša.
Deca moraju da se ubodu, sapletu, poseku, dobijaju žuljeve.

[DaDole]

Pomenimo i stvari koje su nažalost “viša matematika”.

Nijedno od dece koju smo vodili na pešačenje nije čak ni u teoriji znalo da pripremi ložište i sve neophodno za paljenje vatre, čak ni sa šibicama u suvim uslovima.

Nijedno dete nije znalo da na adekvatan način koristi nož za oštrenje štapa za pečenje slanine.

Nijedno dete nije znalo da napravi suvo sedište izdignuto od tla za noćenje pod drvetom.

Nijedno dete nije znalo da uvuče noge u ranac / torbu prilikom simulacije noćenja na otvorenom.

Nijedno dete nije znalo da planira hranu za nenadani produžen boravak.

Nijednom detetu nije palo na pamet da dopuni svoju ispražnjenu flašu vode na potoku.

Jako mali broj dece se setio da u signalnu vatru kojom poziva u pomoć ubaci sirovo granje koje bolje dimi.

Nijedno dete nije znalo da mora da skine znojavu odeću i vlažnu obuću prilikom pripreme za noćenje na otvorenom.

Nijedno dete (od njih 50) nije nikada kampovalo ili spavalo u šatoru do svoje 14. godine. Kao glavnu prepreku su naveli zmije, bube i druge “strašne nemani” koje vrebaju u kampovima ili na otvorenom.

Kada smo decu pitali koliko puta su videli zmije, paukove i druge “opasne” zveri u prirodi van zoo vrta, potvrdili su da ih gotovo niko nije video izuzev 2-3 dečkića čiji očevi pecaju, pa su tako imali samo vizuelni kontakt sa vodenim zmijama.

Čemu služe nož, sekira, testera…

Veoma zanimljivi su bili odgovori na pitanje zašto se nosi nož u planini. Za dečake prvi razlog je bio odbrana od ili napad na divlje životinje i ljude, kao i pravljenje koplja.

Devojčice su bile za nijansu manje ratoborne. Iako je i kod njih bilo napadačkih ideja, ipak su kao najvažnije spomenule čišćenje jabuka i pomorandži.

Tek smo potpitanjima uspeli da navedemo decu na zaključak da je nož izuzetno koristan alat kojim se seku grane za potpalu i sklonište, da se njime secka slanina, da može da pomogne ukoliko smo izgubili otvarač za konzerve i slično. Ipak borbeno-ratnička upotrebljivost sečiva je držala primat.

Devojčice od 14 godina apsolutno nikada nisu koristile testeru ni sekiru, dok je poneko od dečaka istog uzrasta sekiru i testeru samo držao u rukama zahvaljujući tome što su je imaju očevi u vikendici ili na pecanju, ali je deci bilo strogo zabranjeno da ih koriste, zbog roditeljskog straha da se mogu povrediti.

Dečacima je sekira na prvom mestu oružje za borbu protv nemani. Nikome nije palo na pamet da je ona neophodni deo opreme koji se uvek nosi u rancu.

Sve u svemu, rezultati su poražavajući, skoro sam ubeđen da ovakvu količinu neznanja ispoljavaju sva deca ovog uzrasta, pa čak i deca iz nešto urbanijih seoskih sredina. Što se tiče dece u zabačenim selima, njih ionako skoro da i nema.

Sva pitanja koja smo postavljali deci dok smo se kretali po terenu bila su bazična, usmerena na onaj osnovni kvantum znanja za snalaženje u samo malo otežanim uslovima.

Pre samo 40-50 godina skoro da i nije bilo dece od 6-7 godina koja nisu znala da upale vatru od mokrog granja i da se pripreme za noćenje u prirodi. Ta deca su boravila u prirodi, nisu je doživljavala kao nešto opasno i neprijateljsko, već su je poznavala i volela. Očigledno je udaljavanje od prirode vremenom bivalo sve veće, pa je tako stasala generacija roditelja koja nema osećaj za prirodu, pa ga ne može razviti ni kod svoje dece. Kada nešto ne poznaješ, onda se toga i bojiš. Onda imaš decu koja misle da se vatra čuva u upaljaču i da ju je moguće upaliti isključivo kantom bezolovnog benzina.

Želim na kraju, da parafraziram još jednog našeg glumca: “Sido, nisi rodila idiota, naše dete je postalo idiot, jer je moderno biti idiot.”

Promenite tu idiotsku modu, spakujte ranac zajedno sa svojim detetom i otisnite se u prirodu. Bar ponekad… Makar na par sati… Za početak…

[salel]

http://www.dnevne.rs/drustvo/jeziva-...svog-oca-video